Каталонци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каталонци
Catalan people 2.jpg
Укупна популација

8 милиона

Популација
Застава Шпаније Шпанија
7,512,381
Застава Француске Француска 303,000
Застава Аргентине Аргентина 176,000
Застава Мексика Мексико 54,000
Застава Кубе Куба
Застава Немачке Немачка 49,000
Застава Перуа Перу 39,000
Застава Андоре Андора 28,000
Застава Италије Италија 22,000
Застава Чилеа Чиле 16,000
Застава Венецуеле Венецуела 5,600
Језици
Каталонски језик, Шпански језик
Религија
Католицизам, Атеизам, Агностицизам

Каталонци су романски народ који живи у Каталонији (Шпанија), Француској и Андори. Каталонаца има отприлике 8 милиона у Каталонији. По вери су углавном католици.

Каталонци углавном деле порекло с другим народима на Пиринејском полуострву те представљају потомке романизованих келтоиберских прастановника, а данашњи каталонски језик је своје почетке имао у вулгарном латинском језику.

На формирање каталонске националне свести је важан утицај имала чињеница да су области око данашње Барселоне биле међу првима које су у процесу ослобођене од арапских освајача, те су њени становници били мање изложени арапским утицајима и тако формирали засебан културни, а кроз Круну Арагона и политички идентитет.

Каталонија и Каталонци су крајем 15. века венчањем Фернанда II од Арагона и Изабеле I од Кастиље постали део будуће шпанске држве. Настојања да се очува посебан каталонски идентитет су 1640. године довеле до каталонског устанка у који се умешала Француска, а који је 1659. довео до Пиринејског мира и поделе Каталоније на шпански и француски део.

Каталонци су у обе државе били изложени централизаторским настојањима да се затре њихов национални идентитет. У Шпанији је у томе било мало успеха, јер се шпански део Каталоније профилирао као релативно просперитетна регија, напредна у односу на остатак Шпаније. То је у 20. веку дало подлогу за покрет ком је циљ био аутономија Каталоније, која је установљена 1932. године након успостављања републике.

Каталонци су због тога у Шпанском грађанском рату били на страни републике, а након пораза су подвргнути бруталној репресији од стране победника националиста на челу са Франсиском Франком. Каталонски национални идентитет је поново признат тек наком Франкове смрти, а 1978.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Каталонци