Каталонци
 |
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 5,5 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Шпанија (углавном  Каталонија) | 4.800.000 |
 Француска | 110,000 |
 Аргентина | 188,000 |
 Мексико | 63,000 |
 Куба | 3,600 |
 Немачка | 48,000 |
 Перу | 39,000 |
 Андора | 29,000 |
 Италија | 23,000 |
 Чиле | 16,000 |
 Венецуела | 6,200 |
| Језици | |
| каталонски језик, шпански језик | |
| Религија | |
| углавном Католицизам | |
Каталонци су романски народ који живи у Каталонији (Шпанија), Француској и Андори. Каталонаца има отприлике 5,5 милиона у Каталонији. По вери су углавном католици.
Каталонци углавном деле порекло с другим народима на Пиринејском полуострву те представљају потомке романизованих келтоиберских прастановника, а данашњи каталонски језик је своје почетке имао у вулгарном латинском језику.
На формирање каталонске националне свести је важан утицај имала чињеница да су области око данашње Барселоне биле међу првима које су у процесу ослобођене од арапских освајача, те су њени становници били мање изложени арапским утицајима и тако формирали засебан културни, а кроз Круну Арагона и политички идентитет.
Каталонија и Каталонци су крајем 15. века венчањем Фернанда II од Арагона и Изабеле I од Кастиље постали део будуће шпанске држве. Настојања да се очува посебан каталонски идентитет су 1640. године довеле до каталонског устанка у који се умешала Француска, а који је 1659. довео до Пиринејског мира и поделе Каталоније на шпански и француски део.
Каталонци су у обе државе били изложени централизаторским настојањима да се затре њихов национални идентитет. У Шпанији је у томе било мало успеха, јер се шпански део Каталоније профилирао као релативно просперитетна регија, напредна у односу на остатак Шпаније. То је у 20. веку дало подлогу за покрет ком је циљ био аутономија Каталоније, која је установљена 1932. године након успостављања републике.
Каталонци су због тога у Шпанском грађанском рату били на страни републике, а након пораза су подвргнути бруталној репресији од стране победника националиста на челу са Франсиском Франком. Каталонски национални идентитет је поново признат тек наком Франкове смрти, а 1978.
Спољашње везе[уреди]
 |
Каталонци на Викимедијиној остави. |
- US Library of Congress Country Studies: Spain, The Catalans
- Ethnologue for Catalan language
- Lletra. Catalan Literature Online
- Catalans in France
- Catalan Resources
- Catalan Identity
- Museum of the History of Catalonia
- Catalanism
- Catalan Dancing
 | Овај чланак везан за Шпанију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
