Катанија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 37° 31′ СГ Ш, 15° 4′ ИГД

Катанија
Catania

Catania-Etna-Sicilia-Italy-Castielli CC0 HQ1.JPG
Панорама Катаније са Етном у позадини

Застава
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Сицилија
Становништво
Становништво 296.303
Агломерација 453.000
Густина становништва 1.639 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 37°31′00″N 15°04′00″E / 37.516667, 15.066667
Надморска висина 7 м
Површина 180,88 км²
Катанија на мапи Италије
{{{alt}}}
Катанија
Катанија на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Рафаеле Стаћанели
Веб-страна www.comune.messina.it

Катанија (итал. Catania) је десети по величини град у Италији. Катанија је други по величини град на Сицилији (после Палерма) и највећи град и управно средиште истоименог Округа Катанија.

Катанија је позната по оближњем вулкану Етни, најпознатијем вулкану Европе.

Порекло назива[уреди]

Поглед на средиште Катаније
Катедрални трг
Улица Етна, једна од најлепших градских улица
Старогрчко позориште у Катанији

Назив Катанија је изузено стар и везује се прастановнике Сицилије - Сикеле. Реч Катане у њиховом језику означавала је нож, бодеж. Овај назив је прихваћен и у време Велике Грчке. Првобитни облик је у староримско време прешао у Катина, који се временом променио до данашњег облика.

Природне одлике[уреди]

Град Катанија се налази у јужној Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 800 км јужно, а од Палерма 210 км југоисточно. Најближи већи град је Месина, смештена 90 км северније.

Рељеф: Катанија се развила на источној, јонској обали Сицилије. Град се сместио приморској равници, која се по граду назива Катанијском равницом. Она се пружа јужним подножјем Етне. Етна је од Катаније удаљена око 30 км северно и то је најпознатији вулкан у Европе, али и највиша тачка Сицилије и целе јужне половине Италије - 3.329 м н. в. Због изливања лаве, богате минералима, земљиште око Катаније је изузетно плодно.

Клима: Клима у Катанији је средоземна.

Воде: Катанија је смештена у крајње западном делу Јонског мора, у истоименом Катанијском заливу. Кроз град је некад протицала речица Арменано, која је данас надграђена.

Историја[уреди]

Праисторија и Стари век: Катанију су основали праисторијски становници Сицилије, племе Сикели, који су јој дали и име. Стари Грци су запосели ове крајеве у 8. веку п. н. е. и временом хеленизовали месно становништво. 263. п. н. е град је пао у римске руке. Током старимског раздобља град се развио у значајно насеље.

Средњи век: После пропасти старог Рима град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају Готи, а средином 6. века Византинци. Град касније преузимају Арабљани-Сарацени и у њиховом поседу Катанија остаје до 1061. године Током овог раздобља околина града је нагло култувизирана и започета је производња воћа и поврћа. Нови господари били су Нормани, који основају државу на југу данашње Италије, која је трајала неколико следећих векова - Краљевство Сицилија. У ово време град поново постаје хришћанско средиште. Гради се много цркава и градских палата.

Нови век: Током неколико векова постојања Краљевство Сицилија имало је неколико владарских кућа на челу - Нормани, Анжујци, Арагонци, Савоја, Хабзбурговци, Бурбони. Град је 1669. године погодила ерупција која је досегла западни део града, али се град релативно брзо опоравио. Катанија 1860. године улази у састав Краљевине Италије. После уједињења државе Катанија постаје важна лука и трговиште. Током 20. века Катанија, као и цела јужна половина земље, остала је неразвијенија од италијанског севера. Вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Катаније и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу Италије.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 293.458 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
380.328 333.075 313.110

2008. године. Катанија је имала нешто мање од 300.000 становника, што је за 60% више у односу на почетак 20. века, али за преко 100 хиљада људи мање него 1960. године. Последњих деценија број становника у граду опада.

Град данас има мали удео имигрантског становништва, највише из северне Африке, Латинске Америке и источне Европе.

Катанија има велику приградски зону са којој има преко 450.000 становника. Приградска насеља имају значајан пораст становништва, који је везан за исељавање младих у предграђа, па целокупна зона тзв. „Велике Катаније“ расте.

Градске знаменитости[уреди]

Град Катанија има добро очуване античке остатке:

  • Старогрчко позориште, пре 2. века п. н. е.,
  • Римски амфтеатар, из 2. века,
  • староримска купатила, из 2. века,

Катанија има сачувано старо градско језгро са бројним трговима, променадама, црквама, палатама, фонтанама. Овде постоји велики број грађевина грађених или обновљених у стилу барока, због чега је зградско, барокно језгро стављено на списак светске баштине УНЕСКОа. Најдреднији споменици су:

  • Катедрала свете Агате, из 11. века,
  • Опатија свете Агате, из 17. века,
  • Црква светог Плаћида, из 18. века,
  • Црква светог Јосифа,
  • Црква светог Сакрамента,
  • Црква светог Мартина у белој одећи,
  • Стара црква свете Агате,
  • Црква светог Николе од Арене,
  • Црква свете Агате из пећи Светог Бјађа или Свети Бјађо, из 18. века,
  • Црква при затвору, из 18. века,
  • Црква светог Фрање Асишког,
  • Лицеј Санта Марија,
  • више лепих фонтана из 16., 17. и 18. века.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Катанија