Катарина Амброзић
Катарина Амброзић | |
|---|---|
 Катарина Амброзић | |
| Датум рођења | 27. март 1925. |
| Место рођења | Мостар Краљевина СХС |
| Датум смрти | 7. септембар 2003. (78 год.) |
| Место смрти | Београд СР Југославија |
Др Катарина Амброзић (Мостар,1925 - Београд,2003[1]) била је историчар уметности, кустос, ликовни критичар, преводилац и професор на Универзитетима у Београду и Новом Саду.
Школовање[уреди | уреди извор]
Катарина Амброзић рођена је 27. марта 1925. године у Мостару. Студирала је на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала на одсеку за историју уметности 1948. године, у првој генерацији дипломаца историчара уметности после Другог светског рата. После дипломирања је наставила студије у Француској на École du Louvre у Паризу. Докторску тезу о Надежди Петровић и почецима модерне уметности у Југославији одбранила је у Љубљани као први историчар уметности са нашег простора који је докторирао на модерној уметности.
Професионални рад[уреди | уреди извор]
У периоду од 1948. до 1985. године је била радно ангажована у Народном музеју у Београду као кустос, научни саветник и шеф Одељења стране уметности. Упоредо са радом у музеју, од 1968. године предавала је на Факултету политичких наука у Београду, на групи Социологија културе, а од 1981. до 1995. године била је редовни професор историје уметности новог века и модерне уметности на Академији уметности у Новом Саду.
Уз редовне обавезе одржала је бројна јавна предавања и учествовала на међународним конгресима.
Крајем 1986. године изабрана је за шефа Одсека за ликовне уметности Академије уметности, а 1978. за продекана за научну и уметничку делатност у два мандата, док је 1992. изабрана за првог председника Научно-уметничког већа.
Чланство у удружењима[уреди | уреди извор]
Била је:
- први секретар Удружења Југославија-Француска, од 1946. године,
- чланица Удружења преводилаца Србије, од 1955. године, касније члан управе и жирија за преводилачке награде,
- члан Удружења ликовних критичара Србије и Међународног удружења ликовних критичара (AICA), а касније и секретар AICA за Блиски исток и председница Југословенске секције од 1992. до 2000. године,
- председник југословенске секције Међународног удружења ликовних критичара,
- члан Европског удружења културе.
Библиографија[уреди | уреди извор]
Аутор је 26 монографија и књига, 160 научних радова, преко 350 ликовних критика и преводилац 24 књиге. Ликовном критиком се бавила од завршетка студија, сарађивала је са многим дневним листовима и стручним часописима и десет година је писала критике у „Књижевним новинама“ и била вишегодишњи сарадник програмског савета часописа „Уметност“.
Одликовања и награде[уреди | уреди извор]
- Носилац је француског ордена витеза првог реда за књижевност и уметност La Croix de Chevalier des Arts et Lettres (1984),
- и шпанског ордена Izabel la Catolica-Oficial(1986).
- одликована је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1986),
- добитница награде „Михаило Валтровић“, коју додељује Заједница музеја Србије (1986),
- добитница награде Коларчеве задужбине (1998),
- добитница је и награде Културно-просветне заједнице Србије Златни беочуг за животно дело (1998), као и многих других признања.
Преминула је 7. септембра 2003. године у Београду. Сећање на Катарину Амброзић, њен рад и заслуге на пољу културе подсећа ће нас и једна улица у Београду, на Звездари, која носи њено име.
Награда „Проф. др Катарина Амброзић“[уреди | уреди извор]
Библиотека града Београда, уз помоћ дародаваца, додељује награду „Проф. др Катарина Амброзић“, намењену подстицању и усавршавању најбољих студената са Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Награда обухвата стипендију намењену истраживачком – студијском раду у Паризу.[2]
