Катахреза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Катахреза (од грч. κατάχρησις — злоупотреба), која изворно означава семантичку злоупотребу или грешку, име је дато многим различитим врстама стилских фигура у којима се реч или фраза примењују на начин који значајно одступа од конвенционалне (традиционалне) употребе.[1]

У античкој реторици[уреди]

У античкој реторици катахреза је имала вишеструко значење:

  1. Означавала је „метафору из нужде“, када за неки појам не постоји назив, па се говорник или писац потпомаже употребом сликовитог израза и тада је у питању метафоричка катахреза. Када у ту сврху користи пренесени израз онда је таква катахреза метонимијска.
  2. Такође, појам катахрезе је обухватао и неправилну или неадекватну метафору у којој се замењује значење појмова међу којима нема праве сличности или сродности (нпр. „угасите свирке свеколике“, „одликовао се свим могућим манама“). У случајевима када је нехотична, оваква катахреза се сматра стилском грешком, док се свесно направљена схвата као изражавање дубље спознаје присутне у наизглед дисјунктивним изразима и тада може да постане оксиморон или синестезија.
  3. Катахреза је означавала и погрешну упоребу речи која није у складу са њеним правим значењем.

Примери[уреди]

  • Мртви људи на гробљу који се називају становници су пример катахрезе.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Anshuman Sharma. The Impact - The Art of Communicating Eloquently. Anshuman Sharma. стр. 78. ISBN 978-1-105-99521-7. 
  2. ^ Jonathan Arac (2011). Impure Worlds: The Institution of Literature in the Age of the Novel. Fordham Univ Press. стр. 143. ISBN 978-0-8232-3178-2. 

Литература[уреди]

  • Ghiazza, Silvana (2007). Le figure retoriche. Bologna: Zanichelli. стр. 350. ISBN 978-88-08-16742-2. 
  • Morton, Stephen (2003). Gayatri Chakravorty Spivak. London: Routledge. стр. 176. ISBN 0-415-22934-0. 
  • Smyth, Herbert Weir (1920). Greek Grammar. Cambridge MA: Harvard University Press. стр. 677. ISBN 0-674-36250-0.