Католичка пропаганда у српским земљама

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Два и по века пре Бечког уговора, католичка пропаганда поставила је темеље будућем српскохрватском језику, 1604.

Католичка пропаганда у српским земљама припремљена је у последње две деценије 16. века, одмах након убиства Мехмед-паше-Соколовића и изградње сплитске луке. То посредно потврђује и Кочи Беj у рисалима.

Кипарски рат, упркос победи у Лепанта, показује да је Отоманско царство била прва војна сила. Турски страх, у комбинацији са текућом контраформацијом, поставио је основу за нови концепт одвраћања од османлијских освајања. Са своје стране, Османлије су обновили Пећкке патријаршије, а затим се раздвојили од румелиjског — босанског пашалука.

Дуги рат катализира процес. Након Мохачке битке и у вези с реформацијом, основан је Илирско-мађарски колеџ у Болоњи (1554-1781). Непосредно након убиства Соколовића, 1580. године у Лорету, близу Анконе, основан је Илирски колеџ. [1]

Након Житванског мира, под којим је додељено право католика на цркве у Отоманском царству, основан је Хрватски колеџ у Грацу и Бечу (1608-1783) и Илирски колегиј у Фермију (1663-1746). [2]

Ова институционална окосница, у комбинацији са пропагандом вере, створила је услове и постигла католицизам у 17. веку од стране Срба, углавном у Далмацији, а мање у Славонији.

Илиризам је у 19. веку користио католичку базу на илирском језику, коју је створио Бартол Кашић.

Бартол Кашић и Александар Комуловић су први учитељи илирског језика на Илирској академији у Риму, коју је 1599. основао Папа Климент VIII. Папа Урбан VIII обавезао је од 16. октобра 1623. универзитете у Болоњи, Падови, Бечу, Инголштату, Келну, Лувану, Паризу, Тулузу, Валенсија, Саламанка и Алцала де Хенарес близу Мадрида да у своје програме уведу обавезну студију илирског језика.

Католичка пропаганда у 17. вијеку дала је значајне резултате у Далмацији, а мање у Славонији. Тада су постављени темељи за латинизацију Влаха који су добили свој влашки статут. Католичка пропаганда у бугарским земљама је слаба, али је Ердељ у 17. веку поставио солидне темеље за будућу румунску нацију. Гроф Ђорђе Бранковић је жртва ове католичке пропаганде која слаби у наредном веку просветљења.

Католичка пропаганда хрватским земљама[уреди]

Католичка пропаганда у 17. вијеку такођер је утјецала на хрватски идентитет. Глагољаши се потискује, а хрватска глагољица је замењена латиница.

Тек је 2019. објављен Дан хрватске глагољице и глагољаше.

Види још[уреди]

Референце[уреди]