Катрга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Катрга
Katrga near Mrcajevci - panoramio - igor porcic kalvarij….jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Становништво
 — 2011.Пад 877
Географске карактеристике
Координате43°49′34″ СГШ; 20°33′03″ ИГД / 43.826166° СГШ; 20.550833° ИГД / 43.826166; 20.550833Координате: 43°49′34″ СГШ; 20°33′03″ ИГД / 43.826166° СГШ; 20.550833° ИГД / 43.826166; 20.550833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина187 м
Катрга на мапи Србије
Катрга
Катрга
Катрга на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаČA

Катрга је шумадијско насеље у долини Западног Поморавља у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 877 становника.

Историја места[уреди]

Црквена слава је Свети Архангел Гаврило, а обетина је други дан Духова или бели понедељак. Први писани помени Катрге потичу из 16, 17. и 18. века, из турских пописних дефтера, мада је Катрга постојала и пре тога. Засад најстарије етимолошко тумачење речи катрга дао је у 19. веку чувени српски филолог Ђура Даничић, у свом делу „Рјечник из књижевних старина српских“ (Београд 1862—1864) . Његову одредницу преузела је Југославенска академија знаности и умјетности у Загребу за свој „Рјечник“. Даничић наводи да је та реч грчког порекла и да значи галија, а да је из грчке речи κάτεργο изведена турска реч qадуrga. Лађе су и у 19. веку пловиле Западном Моравом и то баш почев од Катрге. Осим тога, у Катрги је у првој половини тог века постојала тзв. терсана - мало бродоградилиште. У књизи инжењерског официра А. Алексића „Морава, њено садашње стање и могућности пловидбе“ поред осталог стоји: „Ја сам 1873, 1874. и 1875. године спуштао знатну количину грађе, растове и јелове, од Катрге и Обрве, више Карановца.“[тражи се извор]

Демографија[уреди]

У насељу Катрга живи 866 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (45,3 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.725
1953. 1.505
1961. 1.401
1971. 1.282
1981. 1.185
1991. 1.075 1.056
2002. 1.042 1.093
2011. 877
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 1.039 99,71 %
Црногорци
  
 2 0,19 %
непознато
  
 1 0,09 %


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 3
  
  
 3
80+ 17
  
  
 24
75—79 23
  
  
 38
70—74 56
  
  
 60
65—69 37
  
  
 44
60—64 34
  
  
 43
55—59 12
  
  
 17
50—54 37
  
  
 45
45—49 36
  
  
 28
40—44 31
  
  
 27
35—39 22
  
  
 25
30—34 30
  
  
 34
25—29 24
  
  
 40
20—24 30
  
  
 28
15—19 25
  
  
 24
10—14 24
  
  
 27
5—9 25
  
  
 28
0—4 15
  
  
 26
Просек : 45,3 45,7
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 344 313 343 358 341 320 323

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 79 81 38 42 25 32 13 9 2 2 3,23
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 417 90 289 29 8 1
Женски 480 70 293 103 13 1
УКУПНО 897 160 582 132 21 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 277 211 0 0 23
Женски 234 193 0 1 6
УКУПНО 511 404 0 1 29
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 3 7 6 0 11
Женски 1 0 15 1 0
УКУПНО 4 7 21 1 11
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 7 1 1
Женски 0 1 2 5 4
УКУПНО 0 2 9 6 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 5
Женски 2 0 0 3
УКУПНО 3 0 0 8

Познате Личности[уреди]

Занимљивости[уреди]

  • У Константинопољу постоји кварт Катрга у историјској области Фатих. Ту се налази Џамија Мехмед-паше Соколовића.
  • Отац карикатуристе Предрага Кораксића Коракса, Стојан Кораксић (1906 — 1941) био је учитељ у школи у Катрги и основао хор сељака. Гојко Ристовић, првоборац НОП из Катрге, је 1972. године, приликом откривања споменика Стојану Кораксићу, рекао да ће „Катрга љубоморно чувати успомену на Кораксића“, рекавши: „Учитељу, Катрга - то је твоје име!“.
  • Село Катрга је имало и једног познатог спортисту - инвалида који је освајао значајне резултате на спортским првенствима. Реч је о Миленку Раленцу. Он је, поред осталог, на Трећем спортском првенству инвалида Југославије од 23. до 24. септембра 1967. године освојио златну медаљу у куглању, Следеће, 1969.године, на спортском првенству инвалида Србије такође је освојио прво место и златну медаљу у куглању.

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Катрга&oldid=22813013”