Катрга

Катрга
Катрга;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Чачак
Становништво
— 2011.	877
Географске карактеристике
Координате	43°49′34″ СГШ; 20°33′03″ ИГД / 43.826166° СГШ; 20.550833° ИГДКоординате: 43°49′34″ СГШ; 20°33′03″ ИГД / 43.826166° СГШ; 20.550833° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	187 м
	Катрга Катрга на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	036
Регистарска ознака	ČA

Катрга је шумадијско насеље у долини Западног Поморавља у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 877 становника.

Историја места[уреди | уреди извор]

Црквена слава је Свети Архангел Гаврило, а обетина је други дан Духова или бели понедељак. Први писани помени Катрге потичу из 16, 17. и 18. века, из турских пописних дефтера, мада је Катрга постојала и пре тога. Засад најстарије етимолошко тумачење речи катрга дао је у 19. веку чувени српски филолог Ђура Даничић, у свом делу „Рјечник из књижевних старина српских“ (Београд 1862—1864) . Његову одредницу преузела је Југославенска академија знаности и умјетности у Загребу за свој „Рјечник“. Даничић наводи да је та реч грчког порекла и да значи галија, а да је из грчке речи κάτεργο изведена турска реч qадуrga. Лађе су и у 19. веку пловиле Западном Моравом и то баш почев од Катрге. Осим тога, у Катрги је у првој половини тог века постојала тзв. терсана - мало бродоградилиште. У књизи инжењерског официра А. Алексића „Морава, њено садашње стање и могућности пловидбе“ поред осталог стоји: „Ја сам 1873, 1874. и 1875. године спуштао знатну количину грађе, растове и јелове, од Катрге и Обрве, више Карановца.“^{[тражи се извор]}

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Катрга живи 866 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (45,3 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.725
1953.	1.505
1961.	1.401
1971.	1.282
1981.	1.185
1991.	1.075	1.056
2002.	1.042	1.093
2011.	877

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.039	99,71 %
Црногорци	2	0,19 %
непознато	1	0,09 %

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	3	3
80+	17	24
75—79	23	38
70—74	56	60
65—69	37	44
60—64	34	43
55—59	12	17
50—54	37	45
45—49	36	28
40—44	31	27
35—39	22	25
30—34	30	34
25—29	24	40
20—24	30	28
15—19	25	24
10—14	24	27
5—9	25	28
0—4	15	26
Просек :	45,3	45,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	344	313	343	358	341	320	323

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	79	81	38	42	25	32	13	9	2	2	3,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	417	90	289	29	8	1
Женски	480	70	293	103	13	1
УКУПНО	897	160	582	132	21	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	277	211	0	0	23
Женски	234	193	0	1	6
УКУПНО	511	404	0	1	29
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	7	6	0	11
Женски	1	0	15	1	0
УКУПНО	4	7	21	1	11
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	7	1	1
Женски	0	1	2	5	4
УКУПНО	0	2	9	6	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	2	0	0	3
УКУПНО	3	0	0	8

Познате Личности[уреди | уреди извор]

Живорад Миновић, српски новинар, генерални директор компаније Политика 1935—2018.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У Константинопољу постоји кварт Катрга у историјској области Фатих. Ту се налази Џамија Мехмед-паше Соколовића.
Отац карикатуристе Предрага Кораксића Коракса, Стојан Кораксић (1906 — 1941) био је учитељ у школи у Катрги и основао хор сељака. Гојко Ристовић, првоборац НОП из Катрге, је 1972. године, приликом откривања споменика Стојану Кораксићу, рекао да ће „Катрга љубоморно чувати успомену на Кораксића“, рекавши: „Учитељу, Катрга - то је твоје име!“.
Село Катрга је имало и једног познатог спортисту - инвалида који је освајао значајне резултате на спортским првенствима. Реч је о Миленку Раленцу. Он је, поред осталог, на Трећем спортском првенству инвалида Југославије од 23. до 24. септембра 1967. године освојио златну медаљу у куглању, Следеће, 1969.године, на спортском првенству инвалида Србије такође је освојио прво место и златну медаљу у куглању.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)

Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
„Glava Jovana Krstitelja na drvetu”. Vesti.rs. 13. 2. 2010.

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]