Катрга

Катрга
Катрга;
	Црква Светог Архангела Гаврила
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Чачак
Становништво
— 2022.	679
Географске карактеристике
Координате	43° 49′ 34″ С; 20° 33′ 03″ И / 43.826166° С; 20.550833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	187 m
	Катрга Катрга на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	036
Регистарска ознака	ČA

Катрга је шумадијско насеље у долини Западног Поморавља у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 679 становника.

Овде се налази Црква Светог Архангела Гаврила. Црквена слава је Свети Архангел Гаврило, а обетина други дан Духова или бели понедељак.

Историја места

Први писани помени Катрге потичу из 16, 17. и 18. века, из турских пописних дефтера, мада је Катрга постојала и пре тога. Засад најстарије етимолошко тумачење речи катрга дао је у 19. веку чувени српски филолог Ђура Даничић, у свом делу „Рјечник из књижевних старина српских” (Београд 1862−1864). Његову одредницу преузела је Југославенска академија знаности и умјетности у Загребу за свој „Рјечник”. Даничић наводи да је реч катрга грчког порекла и да значи галија, а да је из грчке речи κάτεργο изведена турска реч qадуrga. Лађе су и у 19. веку пловиле Западном Моравом и то баш почев од Катрге. Осим тога, у Катрги је у првој половини тог века постојала тзв. терсана — мало бродоградилиште. У књизи инжењерског официра А. Алексића „Морава, њено садашње стање и могућности пловидбе” поред осталог стоји: „Ја сам 1873, 1874. и 1875. године спуштао знатну количину грађе, растове и јелове, од Катрге и Обрве, више Карановца.”^{[тражи се извор]}

Демографија

У насељу Катрга живи 866 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (45,3 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.725
1953.	1.505
1961.	1.401
1971.	1.282
1981.	1.185
1991.	1.075	1.056
2002.	1.042	1.093
2011.	877

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.039	99,71%
Црногорци	2	0,19%
непознато	1	0,09%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	3	3
80+	17	24
75—79	23	38
70—74	56	60
65—69	37	44
60—64	34	43
55—59	12	17
50—54	37	45
45—49	36	28
40—44	31	27
35—39	22	25
30—34	30	34
25—29	24	40
20—24	30	28
15—19	25	24
10—14	24	27
5—9	25	28
0—4	15	26
Просек :	45,3	45,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	344	313	343	358	341	320	323

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	79	81	38	42	25	32	13	9	2	2	3,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	417	90	289	29	8	1
Женски	480	70	293	103	13	1
УКУПНО	897	160	582	132	21	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	277	211	0	0	23
Женски	234	193	0	1	6
Укупно	511	404	0	1	29

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	7	6	0	11
Женски	1	0	15	1	0
Укупно	4	7	21	1	11

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	7	1	1
Женски	0	1	2	5	4
Укупно	0	2	9	6	5

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	2	0	0	3
Укупно	3	0	0	8

Познате Личности

Живорад Миновић, српски новинар, генерални директор компаније Политика 1935—2018.

Занимљивости

У Константинопољу постоји кварт Катрга у историјској области Фатих. Ту се налази Џамија Мехмед-паше Соколовића.
Отац карикатуристе Предрага Кораксића Коракса, Стојан Кораксић (1906—1941) био је учитељ у школи у Катрги и основао хор сељака. Гојко Ристовић, првоборац НОП из Катрге, је 1972. године, приликом откривања споменика Стојану Кораксићу, рекао да ће „Катрга љубоморно чувати успомену на Кораксића”, рекавши: „Учитељу, Катрга − то је твоје име!”.
Село Катрга је имало и једног познатог спортисту − инвалида који је освајао значајне резултате на спортским првенствима. Реч је о Миленку Раленцу. Он је, поред осталог, на Трећем спортском првенству инвалида Југославије од 23. до 24. септембра 1967. године освојио златну медаљу у куглању. Следеће, 1969. године, на спортском првенству инвалида Србије такође је освојио прво место и златну медаљу у куглању.

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]