Качарево
Качарево | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Панчево |
| Становништво | |
| — 2022. |  6.346 |
| — густина | 167/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 57′ 57″ С; 20° 41′ 50″ И / 44.9657123° С; 20.6971887° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 80 m |
| Површина | 38,0 km2 |
.svg)  Качарево Качарево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26212 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Качарево је градско насеље у граду Панчеву, у Војводини. Према попису из 2022. било је 6.346 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]На месту данашњег Качарева, 1791. године је, према војним плановима, изградио цар Леополд II и у тадашње нове куће преселио је Немце, који су се почели досељавати 1792. године. Досељеници су били евангелисти, пореклом из Виртемберга, и назвали су село Franzfeld, по аустријском цару Францу II.[2] Године 1921. 97,7% становништва чинили су Немци.[3] Од 1924. године до почетка Другог светског рата, место је носило име Краљевићево.[4]
За време окупације 1941—1944, локалне немачке власти су вратиле име Францфелд. За време борби за ослобођење земље, једна совјетска оклопна јединица је 4. октобра 1944. године ушла у село. Два дана после доласка Совјета оснива се први народноослободилачки одбор, са задатком да обезбеди државне зграде и куће Немаца. У новембру месецу 1944. године, формирана је војна станица која је преузела сву власт у селу. Војска је од све земље у атару формирала пољопривредно добро, а покретну имовину је ставила под управу народног одбора. У априлу 1945. године, по наређењу војне станице, сво немачко становништво је смештено у логор на крају села. Војна станица је почела да врши припреме за долазак колониста. Конфисковала је сву немачку имовину и сместила у неколико магацина у селу, да би се када колонисти дођу та имовина њима поделила. Касније је село добило своје данашње име по народном хероју Светозару Качару (1914—1944). Светозарова мајка је колонизована из Босне у Качарево.[тражи се извор]
По попису из 2011. године, већину становника села чине Срби који су се доселили из Босне, Баније, Лике и Далмације. Македонци чине 20% становништва, који су већином досељени из Поречја. Године 1971, Македонци су чинили 41% становништва.[тражи се извор]
Од 1989. године у Качареву се сваке године, у Хали спортова, одржава сланинијада. Године 2025. је одржана по 38. пут.[5]
Црква
[уреди | уреди извор] |
Српска православна црквена општина у Качареву је формирана 1980. године. Пошто локацију у центру села није било могуће добити,донета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра 43 купи плац за изградњу цркве. Благословом тадашњег епископа банатског Амфилохија, од 1985. године, служба се одвија у делу постојеће куће на локацији. За време службовања оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Светој браћи Ћирилу и Методију. Епископ Амфилохије је 1989. године осветио темеље будућег храма, а наредне године је започета је изградња храма по пројекту архитекте Предрага Ристића, која је трајала пуних 15 година. Епископ банатски Никанор и епископ сремски Василије су 4. септембра 2005. године освештали новоподигнути храм и том приликом положили мошти Светог Саве Освећеног у часни престо храма.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. било је 7.624 становника (према попису из 1991. било је 8.103 становника).
У насељу Качарево живи 6.084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 2.411 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 974 | 1.185 | 1.898 | 2.072 | 2.291 | 2.350 | 2.411 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 359 | 551 | 492 | 593 | 244 | 127 | 35 | 4 | 4 | 2 | 3,16 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.137 | 927 | 1.983 | 155 | 65 | 7 |
| Женски | 3.266 | 673 | 1.985 | 492 | 103 | 13 |
| УКУПНО | 6.403 | 1.600 | 3.968 | 647 | 168 | 20 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.484 | 158 | 0 | 1 | 586 |
| Женски | 802 | 54 | 0 | 0 | 229 |
| Укупно | 2.286 | 212 | 0 | 1 | 815 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 19 | 136 | 133 | 14 | 129 |
| Женски | 8 | 14 | 133 | 28 | 21 |
| Укупно | 27 | 150 | 266 | 42 | 150 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 10 | 54 | 98 | 30 | 22 |
| Женски | 18 | 25 | 23 | 61 | 158 |
| Укупно | 28 | 79 | 121 | 91 | 180 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 22 | 0 | 0 | 72 | |
| Женски | 13 | 2 | 0 | 15 | |
| Укупно | 35 | 2 | 0 | 87 | |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Качарево -
Разгледница из Качарева -
Парк Качарева у центру насеља -
-
-
-
Удружење бораца и пензионера -
Дом голубара -
Ловачки дом „Сиви соко”
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
- ^ „Franzfelder Urkunden” [Сертификат о оснивању Францфелда]. Franzfedler.de. јул 2004. Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г.
- ^ "Време", 14. јун 1939.
- ^ "Време", Београд 3. август 1924. године
- ^ Миришу, пробају, а слабо купују („Вечерње новости”, 14. фебруар 2019)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
