Кајак и кану на Летњим олимпијским играма 1952 — К-2 1.000 метара за мушкарце
_pictogram.svg)
Такмичење у класичном кајаку двоседу (К-2) на 1.000 м на Летњим олимпијским играма 1952. одржано је 28. јула, на стази у заливу Тајвал у Хелсинкију.
Титулу освојену у 1948. у Лондону нису бранили Ханс Берглунд и Ленарт Клингстрем из Шведске.
На такмичењу су учествовала 38 такмичара из 19 земаља. Одржане су две вожње: Квалификације и финале.
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
|
|
|
| Курт Вирес Ирје Хиетанен  Финска
|
Ларс Гласер Ингемар Хедберг  Шведска
|
Максимилијан Рауб Херберт Видерман  Аустрија
|
Резултати[уреди | уреди извор]
Квалификације[уреди | уреди извор]
У квалификацијама 19 парова К-2 1.000 били су подељени у три групе, а по 3 првопласирана (КВ) из све три групе такмичиле су се истог дана у финалу. [1]
| Пласман | Група | Кајакаш | Земља | Резултат | Белешке |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 1 | Ларс Гласер Ингемар Хедберг |
Шведска |
3:51,7 | КВ |
| 2. | 1 | Курт Вирес Ирје Хиетанен |
Финска |
3:53,0 | КВ |
| 3. | 1 | Егон Диг Андреас Линд |
 Данска |
3:53,3 | КВ |
| 4. | 1 | Анатолиј Трошенков Игор Кузњецон |
 Совјетски Савез |
3:54,0 | |
| 5. | 3 | Корнелијус Кох Хендрик Стро |
 Холандија |
3:54,3 | КВ |
| 6. | 3 | Иштван Гранек Јанош Кулчар |
 Мађарска |
3:54,5 | КВ |
| 7. | 3 | Морис Графен Марсел Рено |
 Француска |
3:54,8 | КВ |
| 8. | 2 | Максимилијан Рауб Херберт Видерман |
Аустрија |
3:55,2 | КВ |
| 9. | 2 | Густав Шмит Хелмут Ролер |
 Немачка |
3:55,7 | КВ |
| 10. | 1 | Јан Матоха Ото Кроутил |
 Чехословачка |
3:56,3 | |
| 11. | 1 | Ивар Матисен Кнут Естби |
 Норвешка |
3:58,2 | КВ |
| 12. | 3 | Frans Van den Berghen Albert Van de Vilet |
 Белгија |
3:59,2 | |
| 13. | 2 | Хајнрих Хес Курт Цимер |
 Сар |
4:01,4 | |
| 14. | 3 | Томас Хортон Џон Ајзмен |
 САД |
4:02,9 | |
| 15. | 1 | Елиђо Валентино Пио Валентини |
 Италија |
4:03,8 | |
| 16. | 1 | Френк Праут Роланд Праут |
 Уједињено Краљевство |
4:07,6 | |
| 17. | 2 | Антон Кустер Ханс Штрауб |
 Швајцарска |
||
| 18. | 2 | Џони Лукас Леон Рот |
 Луксембург |
4:21,6 | |
| 19. | 3 | Роберт Корднер Џорџ Ворд |
 Канада |
4:27,5 |
Финале[уреди | уреди извор]
| Пласман | Кајакаш | Земља | Резултат |
|---|---|---|---|
 |
Курт Вирес Ирје Хиетанен |
Финска |
3:51,1 |
 |
Ларс Гласер Ингемар Хедберг |
Шведска |
3:51,1 |
 |
Максимилијан Рауб Херберт Видерман |
Аустрија |
3:51,4 |
| 4. | Густав Шмит Хелмут Ролер |
Немачка |
3:51,8 |
| 5. | Ивар Матисен Кнут Естби |
Норвешка |
3:54,7 |
| 6. | Морис Графен Марсел Рено |
Француска |
3:55,1 |
| 7 | Иштван Гранек Јанош Кулчар |
Мађарска |
3:55,1 |
| 8. | Корнелијус Кох Хендрик Стро |
Холандија |
3:55,8 |
| 9. | Егон Диг Андреас Линд |
Данска |
3:59,3 |
Биланс медаља у трци К-2 1.000 м после 3 такмичења на ЛОИ (1936—1952)[уреди | уреди извор]
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Резултати квалификационих трка”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2011. г. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ „Резултати финалне трке”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2011. г. Приступљено 28. 10. 2017.
- ^ „Коначан пласман”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- 1952 Званични извептај. p. 632.
