Кајак и кану на Летњим олимпијским играма 2012.

С Википедије, слободне енциклопедије
Кајак и кану на Летњим олимпијским играма 2012.
Догађаји16 (мушки: 11; женски: 5)
Игре
  • 1896.
  • 1900.
  • 1904.
  • 1908.
  • 1912.
  • 1920.
  • 1956.
  • 1960.
  • 1964.
  • 1968.
  • 1972.
  • 1976.
  • 1980.
  • 1984.
  • 1988.
  • 1992.
  • 1996.
  • 2000.
  • 2004.
  • 2008.
  • 2012.
  • 2016.
  • 2020.
  • 2024.
Напомена: демонстративни спортови су написани искошеним словима

Кајак и кану на ЛОИ

Такмичење у кајаку и кануу на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржавала су се у два дела. Спустови на дивљим водама одржавали су се од 29. јула до 2. августа у Ли Вели центру док су се трке на мирним водама одржавале на језеру Итон Дорни од 6. до 11. августа.

Учествовало је укупно 325 такмичара из 53 земље који су се такмичили у укупно 16 дисциплина (11 за мушкарце и 5 за жене). Од тога на дивљим водама се возе 4 трке (три мушке и једна женска) и 12 трка на мирним водама (8 за мушкарце и 4 за жене). По први пут жене су се такмичиле у две појединачне трке К-1 на 200 и 500 метара.

Учесници[уреди | уреди извор]

Кроз квалификације право наступа на такмичењу обезбедило је 325 такмичара, од чега 81 жена из 53 државе распоређених у 243 чамца.


Учесници олимпијског турнира у кајаку и кануу
НОК Дивље воде Мирне воде Укупно
K1
M
Ц1
M
Ц2
M
K1
Ж
Мушкарци Жене Чамаца Такмичара
K1
200
K1
1.000
K2
200
K2
1.000
K4
1.000
Ц1
200
Ц1
1.000
Ц2
1.000
K1
200
K1
500
K2
500
K4
500
 Ангола X 1 2
 Аргентина X X 2 2
 Аустралија X X X X X X X X X X X X 12 21
 Аустрија X X X 3 4
 Азербејџан X X 2 3
 Белорусија X X X X X X 6 11
 Белгија X X X 3 4
 Бразил X X 2 3
 Бугарска X 1 1
 Канада X X X X X X X X 8 8
 Кина X X X X X X X X X X X 11 19
 Кукова Острва X 1 1
 Хрватска X 1 1
 Куба X X X X 4 6
 Чешка X X X X X X 6 11
 Данска X X X 3 6
 Еквадор X 1 1
 Финска X X 2 2
 Француска X X X X X X X X X 9 14
 Немачка X X X X X X X X X X X X X X X 15 21
 Уједињено Краљевство X X X X X X X X X X X 11 14
 Грчка X 1 1
 Мађарска X X X X X X X X 8 14
 Иран X X 2 2
 Ирска X X X 3 3
 Италија X X X X X X X 7 8
 Јапан X X X X X X X 7 7
 Казахстан X X X X 4 5
 Летонија X 1 2
 Литванија X X 2 2
 Мексико X 1 1
 Мароко X 1 1
 Нови Зеланд X X X X X X X 7 9
 Нигерија X 1 1
 Норвешка X X 2 2
 Пољска X X X X X X X X X 9 12
 Португалија X X X X X X 6 6
 Румунија X X X X X 5 11
 Русија X X X X X X X X X X X X X 13 19
 Србија X X X X X X 6 12
 Сингапур X 1 1
 Словачка X X X X X X X 7 12
 Словенија X X X X X 5 6
 Јужноафричка Република X X X X X 5 5
 Шпанија X X X X X X 6 6
 Шведска X X X X 4 6
 Швајцарска X X 2 2
 Тајланд X 1 1
 Того X 1 1
 Тунис X X X 3 3
 Украјина X X X 3 3
 Сједињене Америчке Државе X X X X X X 6 7
 Узбекистан X X X 3 3
Укупно: 53 НОК 22 16 12 21 16 15 10 10 10 13 13 12 18 20 14 10 234 325

Сатница[уреди | уреди извор]

КВ Квалификације ½ Полуфинала Ф Финала
Дивље воде[1]
Дисциплина↓/Датум → 29. јул 30. јул 31. јул 1. август 2. август
Ц-1 мушкарци КВ ½ Ф
Ц-2 мушкарци КВ ½ Ф
К-1 мушкарци КВ ½ Ф
К-1 жене КВ ½ Ф
Мирне воде[2]
Дисциплина↓/Датум → 6. август 7. август 8. август 9. август 10. август 11. август
Мушки Ц-1 200м КВ ½ Ф
Мушки Ц-1 1.000м КВ ½ Ф
Мушки Ц-2 1.000м КВ ½ Ф
Мушки К-1 200м КВ ½ Ф
Мушки К-1 1.000м КВ ½ Ф
Мушки К-2 200м КВ ½ Ф
Мушки К-2 1.000м КВ ½ Ф
Мушки К-4 1.000м КВ ½ Ф
Женски К-1 200м КВ ½ Ф
Женски К-1 500м КВ ½ Ф
Женски К-2 500м КВ ½ Ф
Женски К-4 500м КВ ½ Ф

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

У кајаку и кануу подељено је укупно 16 комплета медаља, од чега 4 на дивљим а 12 на мирним водама.

Дивље воде[уреди | уреди извор]

Дисциплине Резултат Резултат Резултат
Ц-1 слалом мушкарци Француска Тони Естанге 97,06 Њемачка Сидерис Тасијадис 98,09 Словачка Михал Мартикан 98,31
Ц-2 слалом мушкарци Уједињено Краљевство УК
Тимоти Бејли
Етјен Стот
106,41 Уједињено Краљевство УК
Дејвид Флоренс
Ричард Хаунсло
106,77  Словачка
Павол Хошхорнер
Петер Хошхорнер
108,28
К-1 слалом мушкарци Италија Данијеле Молменти 93,43 Чешка Вавринец Храдилек 94,78 Њемачка Ханес Ајгнер 94,92
К-1 слалом жене Француска Емили Фер 105,90 Аустралија Џесика Фокс 106,51 Шпанија Мајален Чаураут 106,87

Мирне воде мушкарци[уреди | уреди извор]

Дисциплине Резултат Резултат Резултат
Ц-1 200 метара Украјина Јуриј Чебан 42,291 Литванија Јевгениј Шуклин 42,792 Русија Иван Штил 42,853
Ц-1 1.000 метара Њемачка Себастијан Брендел 3:47,176 Шпанија Давид Кал 3:48,053 Канада Марк Олдершо 3:48,502
Ц-2 1.000 метара  Немачка
Петер Кречмер
Курт Кушела
3:33,804  Белорусија
Андреј Богданович
Александар Богданович
3:35,206  Русија
Алексеј Коровашков
Иља Первухин
3:36,414
К-1 200 метара Уједињено Краљевство Ед Макивер 36,246 Шпанија Саул Кравиото 36,540 Канада Марк де Џонг 36,657
К-1 1.000 метара Норвешка Ејрик Верос Ларсен 3:26,462 Канада Адам ван Коверден 3:27,170 Њемачка Макс Хоф 3:27,759
К-2 200 метара  Русија
Јуриј Постригај
Александар Дјаченко
33,507  Белорусија
Роман Пјатрушенка
Вадим Махнов
34,266  Уједињено Краљевство
Лијам Хит
Џон Скофилд
34,421
К-2 1.000 метара  Мађарска
Рудолф Домби
Роланд Кекењ
3:09,646  Португалија
Фернандо Пимента
Емануел Силва
3:09,699  Немачка
Мартин Холштајн
Андреас Иле
3:10,117
К-4 1.000 метара  Аустралија
Тејт Смит
Дејв Смит
Мари Стјуарт
Џејкоб Клир
2:55,085  Мађарска
Золтан Камерер
Давид Тот
Тамаш Кулифај
Данијел Пауман
2:55,699  Чешка
Данијел Хавел
Лукаш Трефил
Јозеф Достал
Јан Штјерба
2:55,850

Мирне воде за жене[уреди | уреди извор]

Дисциплине Резултат Резултат Резултат
К-1 200 метара Нови Зеланд Лиса Карингтон 44,638 Украјина Ина Осипенко 45,053 Мађарска Наташа Душев-Јанић 45,128
К-1 500 метара Мађарска Данута Козак 1:51,456 Украјина Ина Осипенко 1:52,685 Јужноафричка Република Бриџит Хартли 1:52,923
К-2 500 метара  Немачка
Франциска Вебер
Тина Дице
1:42,213  Мађарска
Каталин Ковач
Наташа Душев-Јанић
1:43,278  Пољска
Каролина Наја
Беата Миколајчик
1:44,000
К-4 500 метара  Мађарска
Габријела Сабо
Данута Козак
Каталин Ковач
Кристина Фазекаш Зур
1:30,827  Немачка
Каролин Леонхарт
Франциска Вебер
Катрин Вагнер-Аугустин
Тина Дице
1:31,298  Белорусија
Ирина Помјалова
Надзеја Папок
Вољга Худзенка
Марина Паутаран
1:31,400

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

Поз. Држава Укупно
1.  Немачка 3 2 3 8
2.  Мађарска 3 2 1 6
3.  Уједињено Краљевство 2 1 1 4
4.  Француска 2 0 0 2
5.  Украјина 1 2 0 3
6.  Аустралија 1 1 0 2
7.  Русија 1 0 2 3
8.  Италија 1 0 0 1
 Нови Зеланд 1 0 0 1
 Норвешка 1 0 0 1
11.  Белорусија 0 2 1 3
 Шпанија 0 2 1 3
13.  Канада 0 1 2 3
14.  Чешка 0 1 1 2
15.  Литванија 0 1 0 1
 Португалија 0 1 0 1
17.  Словачка 0 0 2 2
18.  Пољска 0 0 1 1
 Јужноафричка Република 0 0 1 1
Укупно 16 16 16 48

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Olympic sport competition schedule”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  2. ^ „Olympic sport competition schedule”. Приступљено 14. 3. 2012.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)[мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]