Каћ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каћ
Kać, Main street and the Orthodox Church.jpg
Светосавски дом и православна црква
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Нови Сад
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 11.740
 — густина 153/km2
Положај
Координате 45°18′09″ СГШ; 19°56′19″ ИГД / 45.3025° СГШ; 19.9385° ИГД / 45.3025; 19.9385Координате: 45°18′09″ СГШ; 19°56′19″ ИГД / 45.3025° СГШ; 19.9385° ИГД / 45.3025; 19.9385
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 86 m
Површина 73,0 km2
Каћ на мапи Србије
Каћ
Каћ
Каћ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21241
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Каћ је насеље у градској општини Нови Сад града Новог Сада у Јужнобачком округу. Насеље се налази у Шајкашкој области. Према попису из 2011. било је 11740 становника.

Историја[уреди]

Први помен насеља датира из 13. века, тачније 1232. године у списку Папског десетка. Сматра се да име места потиче од келтске речи Katy што значи „насип“, „утврђење“ јер Каћ гледан с јужне стране делује као да је на насипу. У околини Каћа пре неколико столећа била су још два села, Бикач, између Каћа и Новог Сада, и Куждин, између Каћа и Ђурђева.

Према попису из 2002. године, у Каћу живи 11.151 становника, мада је број знатно већи, јер у селу живи много избеглица из ратом захваћених крајева бивше Југославије, које нису евидентиране. У етничком погледу, у месту велику већину чине Срби. Пре Другог светског рата у Каћу је живео велики број Немаца.

Образовање и култура[уреди]

У Каћу се од 1783. налази ОШ Ђура Јакшић Каћ. Постоје две предшколске установе, као и неколико приватних школа страних језика.

У центру места се, од 1844. године, налази Црква Светог Николе, а преко пута ње спортско-пословно-културни објекат Светосавски дом, на чијем се месту, до 1999. налазио Дом културе.

Већ дуги низ година постоје три културно-уметничка друштва: Стеван Мокрањац, Свети Сава и Петефи Шандор.

У склопу зграде месне канцеларије се налази огранак Градске библиотеке.

Инфраструктура и саобраћај[уреди]

Каћ је електрифициран 1953. године, а аутоматска телефонска централа је монтирана у зграду месне канцеларије 15. јануара 1971.

У Каћу ради неколико оператера ADSL интернета, као и кабловске телевизије.

Кроз Каћ пролази регионални пут Нови СадТител, а место се надовезује на магистрални пут Нови Сад — Зрењанин, док, паралелно са Партизанском улицом пролази железничка пруга.

Каћ је са Нови Садом повезан линијама јавног превоза бр. 22, 23 и 24. Каћ је, такође, редовним аутобуским линијама повезан и са Будисавом, Ковиљем, Шајкашом, Мошорином, Тителом, Панчевом и многим мањим местима.

У току су радови на повезивању Каћа на канализациону мрежу.

Спорт[уреди]

Рукометни клуб Југовић из Каћа се такмичи у Супер лиги Србије од 1984., а 2001, године освојио је ЕХФ Челенџ куп. ОФК Југовић из Каћа основан је далеке 1912. године и један је од најстаријих спортских колектива у Србији. У Каћу се налазе још и шаховски клуб, као и неколико приватних фитнес и плесних клубова.

Спортски објекти[уреди]

У Каћу се налази Спортски центар Сигет, који чине:

  • Стадион ОФК Југовић
  • Помоћни фудбалски терен
  • Рукометни стадион

У Каћу се налазе и две спортске дворане. Прву, чији је капацитет 1000 гледалаца и коју сада користи основна школа, је користио РК Југовић, све док није прешао у нову, дворану „Храм“ која се налази у оквиру Светосавског дома. Нова хала може да прими више од 2000 гледалаца, рачунајући и вип-ложе.

2010. и 2011. године, направљени су и кошаркашки терени у Виноградарској улици, Улици Бошка Бухе, и у Петровданском насељу.

Медији[уреди]

Од 1994. године редовно излазе Каћке новине. У Каћу, такође, постоји и Радио „Југовић“ (88.2 MHz). Од лета 2010. постоји и интернет-портал Каћ-инфо, који прати и најављује актуелности у месту.

Споменици[уреди]

  • Споменик палим борцима у НОР — у центру места
  • Споменик погинулим фудбалерима у НОР — на Сигету
  • Биста Милеве Марић — испред Основне школе
  • Крст — на улазу у Петровданско насеље
  • Чесма Свете Петке — у насељу Виногради
  • Чесма Живка Кондића — на Сигету

Манифестације[уреди]

Сваке године, 22. маја у Каћу се окупи на десетине хиљада људи како би обележили Каћку славу. Поред тог спектакла, Каћ је познат и по привредно-забавној манифестацији Чварак фесту.

Поред забавних, Каћ је познат и по спортским манифестацијама. Највећа од њих је међународни фудбалски турнир за омладинце и кадете, који носи име легенде ОФК Југовића, Живка Кондића.

Каћ је сваке године један од домаћина и међународног рукометног турнира „Трофеј града Новог Сада“, који окупља рукометаше и рукометашице из неколико земаља овог дела Европе.

Трговина и привреда[уреди]

Каћ има огроман привредни и индустријски потенцијал, због свог феноменалног положаја-налази се на раскршћу путева Нови Сад-Тител и Нови Сад-Зрењанин, тако да се формирао читав низ предузећа који праве производне хале, складишта, као и управне зграде. Такође, у Каћу постоје два супермаркета, као и огроман број продавница, пекара, месара, апотека, бутика, хамбургерија, пицерија, посластичарница, интернет-кафеа, продавница ауто-делова, продавница спортске опреме, продавница рачунара и мобилних телефона, итд. У Каћу се налази огроман покривен пијачни простор, а пијачни дани су среда и субота.

Насеља[уреди]

Сунчани брег[уреди]

Сунчани брег је четврт у Каћу. Налази се на крајњем истоку Каћа, на путу према Будисави. У њему се налази манастир Васкрсења Христова. Према подацима из 2008. године, у овом насељу има 139 станова, а у плану је још 136.

Петровданско насеље[уреди]

Петровданско насеље се налази на око километар и по, северно, од најужег центра Каћа. У њему, према незваничним подацима живи нешто мање од 500 људи. Насеље је основано 1997. године, мада су неке куће саграђене и 1996. Становништво је претежно пореклом из Славоније, Барање и Републике Српске. Насеље има и своју славу — Петровдан (12. јул) која се слави од 1998. године. Петровданско насеље пружа пун комфор својим становницима, јер поседује прикључке за струју, воду, гас, Интернет, а ускоро се очекује и канализација.

У Петровданском насељу се налазе и спортски терени, окружени зеленом површином и парком за децу.

Демографија[уреди]

У насељу Каћ живи 8771 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,2 година (36,3 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 3350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.406
1953. 4.478
1961. 5.640
1971. 6.701
1981. 8.551
1991. 9.755 9.491
2002. 11.166 11.593
2011. 11.740
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
10.094 90,39 %
Мађари
  
456 4,08 %
Југословени
  
155 1,38 %
Хрвати
  
60 0,53 %
Муслимани
  
34 0,30 %
Словаци
  
30 0,26 %
Роми
  
27 0,24 %
Црногорци
  
26 0,23 %
Русини
  
18 0,16 %
Македонци
  
9 0,08 %
Украјинци
  
5 0,04 %
Румуни
  
5 0,04 %
Чеси
  
4 0,03 %
Руси
  
4 0,03 %
Немци
  
4 0,03 %
Бугари
  
4 0,03 %
Словенци
  
3 0,02 %
Албанци
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,00 %
непознато
  
90 0,80 %


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Каћ кроз векове — Радивој Малиша Пољаков

Спољашње везе[уреди]