Квантитативна лингвистика

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Квантитативна лингвистика (КЛ) је поддисциплина опште лингвистике или, још конкретније, рачунарске лингвистике. Квантитативна лингвистика истражује језике користећи пре свега статистичке методе у циљу формулисања језичких закона, односно, опште теорије језика у смислу скупа међусобно повезаних језичких закона.[1] Квантитативна лингвистика је емпиријски заснована на резултатима језичке статистике, области која се може тумачити као статистика језика или као статистика било ког језичког објекта.

Историја[уреди | уреди извор]

Први покушаји да се језику приступи из угла квантитативне лингвистике су за античку Грчку и стару Индију. Један од историјских извора садржи примену комбинаторике на лингвистичка питања,[2] а један други је заснован на елементарној статистици.[3]

Неки лингвистички закони[уреди | уреди извор]

Постоји велики број предложених лингвистичких закона, међу којима су[4]:

  • Закон о диверcификацији: Ако се језичке категорије као што су врсте речи или флективни завршеци јављају у различитим облицима може се показати да фреквенције њихових појављивања у текстовима подлежу одређеним законитостима.
  • Расподела дужина (или општије, сложености). Истраживања текста или речника фреквенција језичких јединица било које врсте када је у питању њихова дужина по правилу даје велики број дистрибуција, зависно од врсте јединице која се истражује. До сада су истраживане следеће јединице:
    • Закон расподеле дужина морфема;
    • Закон расподеле дужина ритмичких јединица;
    • Закон расподеле дужина реченица;
    • Закон расподеле дужина слогова;
    • Закон расподеле дужина речи;

Остале језичке јединице које се такође придржавају овог закона су на пример, слова (карактери) различите сложености, дужине такозваних хребова, названих по Лудеку Хребичеку[5] и говорних аката. Исто важи и за дистрибуцију звукова (фонова) различитог трајања.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Köhler, Altmann & Piotrovskiĭ 2005, стр. 1-16
  2. ^ N.L. Biggs: The Roots of Combinatorics. In: Historia Mathematica 6, (1979). стр. 109-136.
  3. ^ Adam Pawłowski: Prolegomena to the History of Corpus and Quantitative Linguistics. Greek Antiquity. In: Glottotheory 1, (2008). стр. 48-54.
  4. ^ cf. references: Köhler, Altmann, Piotrowski (eds.) (2005)
  5. ^ „Hreb length - Laws in Quantitative Linguistics[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 19. 05. 2011. Приступљено 04. 05. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]