Квантитативни поремећаји памћења
Квантитативни поремећаји памћења представља промену обима и јасноће репродукције.[1]
Поремећаји памћења се деле на квалитативне, квантитативне и поремећаје временског тока догађаја.[2][3].[4][5][6][7]
Клинички облици квантитативних поремећааја су:[1]
Хипермнезија
[уреди | уреди извор]Хипермнезија подразумева изузетно појачану способност репродукције догађаја који се се већ догодили и то до најситнијих детаља. Нормално је да се човек боље присећа детаља који су афективно пребнојени, међутим, поред тога постоје и посебно обдарени људи (вештаци памћења), који су у стању да упамте необично велики број детаља. Ова способност међутин, не мора бити уско повезана с оштом интелигенцијом субјекта. Хипермнезију у патолошким случајевима срећемо код делирантних стања, у току епилептичне ауре, у изразито стресним ситуацијама, поготову ако је притом и живот угрожен (дављење на пример). Среће се код маничних и хипоманичних поремећаја. Запажа се и код фебрилних стања, под дејством амфетамина (психоактивна супстанца), и других халуциногених дрога. Пренаглашена способност присећања детаља се среће и код параноика, који се присећа сваког детаља који би могао имати извесне мере са његовим суманутим идејама.[8][3][4][1]
Хипомнезија
[уреди | уреди извор]Хипомнезија представља умањену способност упамћивања и репродукције.хипоманија може бити органска, која се јавља у склопу успореног мисаоног тока, код хиповигилне пажње, несигурне оријентације и смаљене критичности. Функционалну хипоманију карактерише селективно оштећење и односи се само на извесне садржаје.[8][9][3][1]
Пролазна заборавност
[уреди | уреди извор]Пролазна заборавност се јавља у оквиру стања са наглашеним емоционалним тоном: страх, бес, поспаност, замор и сл.[9]
Амнезија
[уреди | уреди извор]Амнезија представља одсуство памћења, илинеспособност репродукције догађаја из одређеног временског периода. Амнезије се могу манихествовати у виду делимичне (изостају одређени садржаји из целине) амнезије, трајне (немогућност присећања свих догађаја и доживљаја у одређеном временском периоду, најчешће у поремећају свести), амнезије.[8][3][4][1]
Према етиологији, амнезије делимо на:
- Органске амнезије, које су последица деловања физичких, инфективних или токсичних агенса на мозак (запађење мозга, потреси мозга, запаљењске промене, спољашњи или унутрашњи извори тровања, поремећаји крвотока у мозгу, епилептичке кризе).[10]
- Функционалне амнезије или психогене амнезије, настају као последица функционалних промена свести (сужења свести). Нема знакова органских оштећења мозга.[9]
Ретроградна амнезија
[уреди | уреди извор]Ретроградна амнезија се односи на немогућност присећања за догађаје који су се десили непосредно пре физичке повреде главе и консекутивног прекуда континуитета свести. Немогућност присећања може обухватати период различитог трајања. Најдужи перид је одмах наком освешћења, а са даљим опоравком се скраћује. Пракса показује да се ретроградна амнезија мајчешће "задржава" неколико секунди непосредно пре повређивања. Ретроградна амнезија се може јавити услед физичких повреда главе - потреса или нагњечења главе, неуспелог вешања, акутног тровања, апликовања електроконвулзивне терапије и слично.[9][3][1]
Конградна амнезија
[уреди | уреди извор]Конградна амнезија подразумева период несећања за збивања у периоду измењеног стања свести, тј. нема потпуног прекида у време повреде. Несећање постоји само за период континуитета свести.[9][3][1]
Антероградна амнезија
[уреди | уреди извор]Антероградна амнезија Означава немогућност присећања за збивања током периода "нормализације" стања свести непосредно после потпуног прекидањеног континуитета. Карактеристична је за сенилну церебралну дегенерацију.[9][3][1]
Лакунарна амнезија
[уреди | уреди извор]Лакунарна или ограничена амнезија обухвата само неки изоловани догађај, или групу догађаја, који су обично имали јако афективно значење. Може се јавити и као последица органских оштећења, артериосклрозе церебралних крвних судова, као поседица делирантних стања и у периодима осцилације нивоа свести, будности пацијената.[3][4][1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008
- ^ Марић Ј. Клиничка психијатрија. Меграф, Београд, 2001.
- ^ а б в г д ђ е ж Кецмановић Д. Симптоми и синдроми психичких поремећаја. Медицинска књига, Београд - Загреб, 1988.
- ^ а б в г Радојчић Б. М. Психопатологија. Медицинска књига, Београд - Загреб, 1987.
- ^ Голубовић Г. З. Психопатологија опши део. Здравствени центар, Бор, 2004.
- ^ Десимиоровић В. Медицинска психологогија са основама психопатологије. Науке, Београд, 1997.
- ^ Крајгер-Гузина А. Психијатрија за дефектологе. Научна књига. Београд, 1995.
- ^ а б в Стојиљковић С. Психијатрија са медицинском психологијом. Медицинска књига, Београд - Загреб.1984.
- ^ а б в г д ђ Миомир Љ. Лештаревић, Форензичка психопатологија, Београд 2005
- ^ соmmotio-cerebri-potres-mozga (приступљено 14.11.2013. год)