Квецал
| Квецал | |
|---|---|
| |
| Мужијак | |
| |
Женка поред гнезда
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Trogoniformes |
| Породица: | Trogonidae |
| Род: | Pharomachrus |
| Врста: | P. mocinno
|
| Биномно име | |
| Pharomachrus mocinno de la Llave, 1832[3]
| |
| Подврсте | |
| |
| |
| Ареал | |
Квецал или дугорепи квецал[4] (лат. Pharomachrus mocinno) врста је птице из фамилије трогона.
Опис животиње
[уреди | уреди извор]Ова птица достиже дужину од 40 cm, не рачунајући реп. Сам реп може бити дугачак и до 80 cm. Леђни део је зелене, а трбух црвене боје. На глави мужјака се налази нека врста мекане ћубе. Одлика припадника целе породице трогона је хетеродактилија; прсти су распоређени у два пара где су први и други окренути уназад, док су трећи и четврти окренути унапред. Ова одлика је својствена искључиво овој породици птици и ни једној другој.[5]
Понашање
[уреди | уреди извор]Мужјаци су територијалне животиње и штите своју територију од уљеза. У време парења изводе спектакуларан лет, за који посматрачи тврде да је најлепши призор у свету птица, али који траје неколико секунди. Из круна дрвећа дижу се увис лелујавим летом, гласно се оглашавајући, да би се одмах потом обрушили и нестали међу крунама. Легло има најчешће два младунца. О њима се брину оба родитеља. Док воде бригу о младима, налазе се у вишим подручјима, да би се након тога поново вратили у низије.[5]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Главна храна су им бобичави плодови авокада. Тиме квецал врши расејавање ове биљке.[5]
Станиште
[уреди | уреди извор]Квецал настањује јужноамеричке шуме. У кишним тропским шумама непрекидна влага обезбеђује довољно натрулих остатака стабала у којима се ова птица гнезди правећи рупе. Примерци ове врсте се могу видети у Костарики, Салвадору, Гватемали, Хондурасу, Мексику, Никарагви и Панами.[5]
Квецал као део традиције
[уреди | уреди извор]Квецал је била света птица народа Маја и Кича, који су га представљали на многим цртежима и рељефима. Према веровању Маја и Астека ова птица је представљала бога ветра и симбол непрестаног обнављања живота. Називали су је „перната змија“ а Астеци су је сматрали и оснивачем њихове цивилизације. Међу скупоценим даровима које је шпански морепловац Ернан Кортез добио од астечког владара Монтезуме је и раскошна перјаница од 200 зелених пера из репа квецала. Овој птици посвећена је и национална химна Гватемале а њен лик је пуних 80 година био представљан на поштанским маркама ове земље.[5]
Квецал и човек
[уреди | уреди извор]У време Астека свештеници су користили перје квецала за израду украса за главу. Међутим, поштовали су птицу и убијање квецала кажњавало се смрћу. Птицу су ловили због перја. Данас се нажалост и поред забране, ова птица хвата и убија. Оно што је позитивно јесте да се квецал сматра привлачним за екотуризам. Ипак, посматрање ове врсте није лак задатак јер се најчешће виђа рано ујутро када је шума под маглом и прилично мрачна.[5]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Пре доласка Европљана, квецал је био обожаван и самим тим заштићен. Данас је угрожен због криволова, али и због уништавања природног станишта. Кишне тропске шуме се иначе уништавају ради добијања обрадивих површина. Од 2000. године ова врста је на црвеном попису угрожених врста IUCN-а и стављена под заштиту Вашингтонског споразума.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2023). „Pharomachrus mocinno”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2023: e.T22682727A221577625. doi:10.2305/IUCN.UK.2023-1.RLTS.T22682727A221577625.en
. Приступљено 27. 6. 2025.
- ^ CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14.
- ^ „Pharomachrus mocinno”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције, www.pravno-informacioni-sistem.rs
- ^ а б в г д ђ е Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- WorldBirder - слике
- WWF-Wildfinder[мртва веза] - Ареал
- Stiftung Artenschutz - пројекат
- Privada Chelemhá[мртва веза] - приватно заштићено подручје у Гватемали
