Квока
| Краткорепи валаби | |
|---|---|
.jpg)
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Инфракласа: | Marsupialia |
| Ред: | Diprotodontia |
| Породица: | Macropodidae |
| Потпородица: | Macropodinae |
| Род: | Setonix Lesson, 1842[3] |
| Врста: | S. brachyurus
|
| Биномно име | |
| Setonix brachyurus | |
| |
| Geographic range | |
Краткорепи валаби, познат и као квока (лат. Setonix brachyurus)[4], сисар је који припада породици кенгура (лат. Macropodidae). Куока је једини представник рода Стеноикс (лат. Setonix). По величини је приближна домаћој мачки. Као и остали торбари, међу које спадају кенгури и валабији, куоке су биљоједи и претежно ноћне животиње. Оне су аутохтоне врсте Аустралије и нигде другде природно не живе.
Физичке карактеристике квоке
[уреди | уреди извор]Квоке теже између 2,5 и 5 килограма. Дужина тела креће се од 40 до 54 центиметра, док је реп дугачак 25 до 30 центиметара. Здепасте су грађе, имају добро развијене задње ноге, заобљене уши и кратку, широку главу. Иако на изглед подсећају на мале кенгуре, квоке могу да се пењу на ниска стабла и жбуње висине до око 1,5 метра.[5] Просечан животни век једне јединке износи око 10 година. Квоке су ноћне животиње, дан проводе скривене у биљци Акантокарпус прејсиј (лат. Acanthocarpus preissii), чије бодље користе као природну заштиту.[6]
Размножавање и понашање
[уреди | уреди извор]Квоке имају промискуитетан систем парења.[7] После гестације која траје око месец дана, женка рађа једно младунче. Женке могу да се окоте два пута годишње и током живота обично имају око седамнаест младих. Младунче првих шест месеци живи у мајчином торбаку. Када га напусти, још око два месеца зависи од мајчиног млека.[8] Након навршених осам месеци, младунче постаје потпуно самостално. Женке достижу полну зрелост са око осамнаест месеци.
Развој младунчади
[уреди | уреди извор]Младунче првих шест месеци борави у мајчином торбаку. Када га напусти, остаје у зависности од мајчиног млека још два месеца. Потпуну самосталност стиче након осмог месеца живота.[8]
Одбрана од предатора
[уреди | уреди извор]Када предатор јури женку која носи младунче, она може да га избаци на земљу. Младунче тада испушта звукове који скрећу пажњу предатора. На тај начин мајци се пружа прилика да побегне.[1]
Историјски описи и назив
[уреди | уреди извор]Квоку је први описао холандски морепловац Самуел Волкерцон, који је 1658. године забележио сусрет са „дивљом мачком“ на острву Ротнест.[9] Године 1696. холандски морепловац Вилем де Вламинг погрешно је сматрао квоке дивовским пацовима. По томе је острво добило назив „’t Eylandt 't Rottenest“, што на холандском значи „пацовско гнездо“. Реч квока потиче из једне речи њунгар језика, за коју се претпоставља да је била гванга.[8]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Burbidge, A.A.; Woinarski, J. (2020). . „Setonix brachyurus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-1.RLTS.T20165A166611530.en
. Приступљено 7. 4. 2021. Непознати параметар |name-list-style=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|article-number=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|amends=игнорисан (помоћ) - ^ Quoy, [Jean René Constant]; Gaimard, [Joseph Paul] (1830). „Kangurus brachyurus”. Voyage de découvertes de l'Astrolabe: Zoologie. 1. Paris: J. Tastu. стр. 114—116.
- ^ Lesson, R.-P. (1842). „Groupe: Setonix”. Nouveau Tableau du Règne Animal: Mammifères. Paris: Arthus Bertrand. стр. 194.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „klokani”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2025-12-10.
- ^ „Quokka videos, photos and facts - Setonix brachyurus”. Arkive (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 03. 2018. г. Приступљено 2025-12-10.
- ^ Giaimo, Cara (2020-10-23). „5 Strange Facts About Quokkas”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2025-12-10.
- ^ „(PDF) Copulatory behaviour in the quokka Setonix brachyurus”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-10.
- ^ а б в „Quokka”. The Australian Museum (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-10.
- ^ Flannery, Tim (2018-09-01). Chasing Kangaroos: A Continent, a Scientist, and a Search for the World's Most Extraordinary Creature (на језику: енглески). Open Road + Grove/Atlantic. ISBN 978-1-55584-821-7.
