Пређи на садржај

Кевин Вокелен

С Википедије, слободне енциклопедије
Кевин Вокелен
Вокелен 2025.
Лични подаци
Пуно имеКевин Вокелен
Датум рођења(2001-04-26)26. април 2001. (24 год.)
Мјесто рођењаБаје, Француска
ДржављанствоФранцуска
Висина1,76 m[1]
Маса69 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Аркеа—бб хотелс
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачаРулер, хронометраш
Јуниорска каријера
2020—2021Руен 76
2020Аркеа—самсик (стажер)[2]
2021Аркеа—самсик (стажер)[3]
Професионална каријера
2022—Аркеа—самсик
Награде и медаље
Представљајући Француска Француску
Бициклизам на писти
Свјетско првенство за јуниоре
Сребрна медаља — друго место Игл 2018. Дохватна вожња екипно
Сребрна медаља — друго место Франкфурт 2019. Трка на поене
Сребрна медаља — друго место Франкфурт 2019. Дохватна вожња екипно
Бронзана медаља — треће место Франкфурт 2019. Мадисон
Ажурирано: 27. јул 2025.

Кевин Вокелен (фр. Kévin Vauquelin; 26. април 2001) француски је бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим Аркеа—бб хотелс.[4] Остварио је етапну побједу на Тур де Франсу, два пута је завршио Флеш Валон на другом мјесту и једном је Тур де Свис завршио на другом мјесту, док је Тур де Франс једном завршио на седмом мјесту.

Дјетињство и јуниорска каријера

[уреди | уреди извор]

Јуниорску каријеру почео је 2018. у у првој години је освојио сребрну медаљу на Свјетском првенству за јуниоре у бициклизму на писти, у дисциплини дохватна вожња екипно, док је у дисциплини дохватна вожња индивидуално завршио на седмом мјесту.[5] Године 2019. на Свјетском првенству за јуниоре на писти освојио је сребрну медаљу у дохватној вожњи екипно и трци на поене, као и бронзану у дисциплини мадисон.[6]

Године 2020. прешао је у Шамбери, развојни тим за ворлд тур тим АГ2Р ла мондијал,[7] а у јануару је побиједио у дохватној вожњи екипно на Свјетском купу у Милтону. Послије неколико мјесеци вратио се у Нормандију и потписао уговор са тимом Руен 76,[8] са којим је у јулу учествовао у вишенедељном планинском тренинг кампу за бициклизам на писти.[9] У августу је освојио етапу на трци Сен Бријек Агло и завршио је на другом у генералном пласману, иза Клемана Давија,[10] након чега је аматерско првенство Француске у вожњи на хронометар завршио на петом мјесту.[11] Истог мјесеца је изабран у француски тим за мјешовиту трку у вожњи на хронометар на Европском првенству у друмском бициклизму одржаном у Плуеу, гдје су возили још Жилијен Дивал, Донован Гронден, Одри Кордон Раго, Маел Гросет и Ежени Дивал, а завршили су на четвртом мјесту.[12]

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео 2022. године у тиму Аркеа—самсик, са којим је на почетку сезоне завршио Тур оф Оман на шестом мјесту,[13] а затим Тур де Дренте на седмом мјесту.[14] У децембру 2022. продужио је уговор са тимом до 2025.[15] У фебруару 2023. завршио је Етоил де Бесеж на четвртом мјесту у генералном пласману, а затим је побиједио на првој етапи трке Тур де Алпс маритимес ет ди Вар, пет секунди испред Нилсона Паулеса, што му је била прва побједа у каријери.[16] Предност је сачувао до краја и освојио је трку седам секунди испред Орелина Паре Пентреа.[17] У априлу је возио Тур ди Жира трку, гдје је напао на последњем успону, Мон Пупеу и побиједио је 17 секунди испред Тиба Пиноа и Гијома Мартена.[18] Возио је Тур де Романди, али је напустио трку током друге етапе због болова у лијевом куку.[19] У финишу сезоне возио је прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању, али је напустио током етапе 15.[20]

У фебруару 2024. побиједио је на хронометру на последњој, петој етапи Етоил де Бесежа, 10 секунди испред Мадса Педерсена и завршио је на другом мјесту у генералном пласману, двије секунде иза Педерсена.[21] У априлу је возио Вуелту ал Паис Баско, гдје је хронометар на отварању завршио на шестом мјесту, 16 секунди иза Приможа Роглича,[22] док је у генералном пласману завршио на осмом мјесту, два и по минута иза Хуана Ајуса.[23] Сезону је наставио на арденским класицима и Флеш Валон је завршио на другом мјесту, иза Стивена Вилијамса.[24] Крајем јуна је првенство Француске у вожњи на хронометар завршио на другом мјесту, три секунде иза Бруна Армираила.[25] Изабран је у тим за Тур де Франс, гдје је отишао у бијег на другој етапи и побиједио је 36 секунди испред Јонаса Абрахамсена, чиме је остварио прву побједу на Тур де Франсу и некој гранд тур ттрци, као и прву побједу за тим Аркеа—бб хотелс на Тур де Франсу у историји.[26]

Године 2025. на почетку сезоне је возио Етоил де Бесеж, гдје је побиједио на четвртој етапи 26 секунди испред Томаса Шампиона,[27] а затим је побиједио на хронометру на последњој, петој етапи, 18 секунди испред Ремија Кавање и освојио је трку минут и 20 секунди испред Дилана Тунса.[28] Почетком априла је возио трку Регион Паис де ла Лоара, гдје је побиједио на последњој, четвртој етапи, у спринту петорице возача и освојио је трку седам секунди испред Александреа Делетреа.[29] У наставку сезоне је возио Флеш Валон, гдје је на последњи успон на Мур де Иј дошла група од 30 возача, Бен Хили је први напао на 500 метара до циља, након чега је кренуо Тадеј Погачар што нико није могао да прати и побиједио је, док је Вокелен завршио на другом мјесту, десет секунди иза.[30] У јуну је возио Тур де Свис 2025. гдје је на првој етапи отишао у бијег и завршио је на другом мјесту, 20 секунди иза Ромена Грегоара.[31] Пету етапу је завршио на четвртом мјесту, скоро минут иза Оскара Онлија, али је надокнадио вријеме у односу на Грегоара и преузео је лидерску мајицу.[32] Пред хронометар на последњој, осмој етапи, имао је 33 секунде предности испред Жоаоа Алмеиде, али је на хронометру изгубио минут и 40 секунди и трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, минут и седам секунди иза Алмеиде.[33][34] У јулу је возио Тур де Франс, гдје је узео бијелу мајицу за лидера класификације за најбољег младог возача на другој етапи,[35] а изгубио је послије хронометра на петој етапи, када је преузео Ремко Евенепул, али је дошао на треће мјесто у генералном пласману, након што је надокнадио вријеме у односу на Јонаса Вингегора и Матеа Јоргенсона.[36] На десетој етапи је изгубио вријеме и пао је на шесто мјесто у генералном пласману, два и по минута иза Бена Хилија који је преузео жуту мајицу из бијега.[37] Тур је завршио на седмом мјесту у генералном пласману, 22 минута иза Погачара, што му је био најбољи резултат на некој гранд тур трци.[38]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Kévin Vauquelin”. tntsports.co.uk. Приступљено 20. 7. 2025. 
  2. ^ „Team Arkea - Samsic”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 20. 7. 2025. 
  3. ^ „Team Arkea - Samsic”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 20. 7. 2025. 
  4. ^ „Arkea-B&B Hotels”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 20. 7. 2025. 
  5. ^ Aurégan, Ludovic (21. 8. 2018). „Ils vivent à Bourges et sont médaillés mondiaux de cyclisme sur piste”. leberry.fr (на језику: француски). Приступљено 20. 7. 2025. 
  6. ^ „Normandie, Arkéa-B&B Hotels, la piste... quatre choses à savoir sur Kevin Vauquelin”. vosgesmatin.fr (на језику: француски). 4. 7. 2025. Приступљено 20. 7. 2025. 
  7. ^ Mabyle, Nicolas (25. 8. 2019). „Kévin Vauquelin a choisi sa DN1”. directvelo.com (на језику: француски). Приступљено 20. 7. 2025. 
  8. ^ „Normandie, Arkéa-B&B Hotels, la piste... quatre choses à savoir sur Kevin Vauquelin”. vosgesmatin.fr (на језику: француски). 4. 7. 2025. Приступљено 20. 7. 2025. 
  9. ^ „Rendez-vous en altitude pour le groupe endurance”. ffc.fr (на језику: француски). 29. 7. 2020. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 20. 7. 2025. 
  10. ^ „Cyclisme. Agglo Tour. À Kevin Vauquelin la dernière étape, le général pour Clément Davy”. ouest-france.fr (на језику: француски). 16. 8. 2020. Приступљено 20. 7. 2025. 
  11. ^ „Championnat de France - CLM Amateur : Classement”. directvelo.com (на језику: француски). 21. 8. 2020. Приступљено 20. 7. 2025. 
  12. ^ „Championnat d'Europe - Relais mixte : Classement”. directvelo.com (на језику: француски). 28. 8. 2020. Приступљено 20. 7. 2025. 
  13. ^ Cogné, Baptiste (15. 2. 2022). „Cyclisme. Kévin Vauquelin (Arkéa-Samsic), ce Normand qui grimpe”. ouest-france.fr (на језику: француски). Приступљено 20. 7. 2025. 
  14. ^ Hamilton, Alastair (28. 8. 2020). „Eurotrash News Round Up Monday!”. pezcyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  15. ^ Labat-Gest, Clément (17. 12. 2023). „Route - Kévin Vauquelin et Matîs Louvel ont prolongé chez Arkéa-Samsic”. cyclismactu.net. Приступљено 20. 7. 2025. 
  16. ^ Stuart, Peter (17. 2. 2023). „Kévin Vauquelin wins stage 1 of Tour des Alpes Maritimes et du Var 2023”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 20. 7. 2025. 
  17. ^ Ostanek, Daniel (19. 2. 2023). „Vauquelin holds on to win the Tour des Alpes Maritimes et du Var”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 20. 7. 2025. 
  18. ^ „Kévin Vauquelin s'envole dans la dernière ascension et remporte le Tour du Jura”. lequipe.fr (на језику: француски). 15. 4. 2023. Приступљено 20. 7. 2025. 
  19. ^ Labourie, Titouan (28. 4. 2023). „Tour de Romandie - Une blessure à la hanche gauche pour Kévin Vauquelin”. cyclismactu.net (на језику: француски). Приступљено 20. 7. 2025. 
  20. ^ Pineau, Valentin (28. 4. 2023). „Cyclisme. Vuelta 2023 : malade, Kévin Vauquelin jette l’éponge”. ouest-france.fr (на језику: француски). Приступљено 20. 7. 2025. 
  21. ^ Farrand, Stephen (4. 2. 2024). „Mads Pedersen goes deep to win Etoile de Bessèges”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  22. ^ Tyson, Jackie (1. 4. 2024). „Itzulia Basque Country stage 1: Primoz Roglic takes stage win despite late detour”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  23. ^ Fotheringham, Alasdair (1. 4. 2024). „Itzulia Basque Country: Juan Ayuso secures overall, Carlos Rodríguez wins stage 6 finale”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  24. ^ Ostanek, Dani (17. 4. 2024). „La Flèche Wallonne: Stevie Williams dominates decisive Huy ascent for signature win”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  25. ^ Ostanek, Dani (20. 6. 2024). „Bruno Armirail reclaims French national time trial title”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  26. ^ Moultrie, James (30. 5. 2024). „Tour de France: Tadej Pogačar moves into maillot jaune as Kévin Vauquelin solos to victory on stage 2”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  27. ^ Bonville-Ginn, Tim (8. 2. 2025). „Étoile de Bessèges: Kevin Vauquelin takes solo victory from reduced peloton of 70 on stage 4”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  28. ^ Bonville-Ginn, Tim (9. 2. 2025). „Étoile de Bessèges: Kévin Vauquelin takes stage 5 time trial win to clinch overall”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  29. ^ „Kévin Vauquelin remporte le Région Pays de la Loire Tour”. lequipe.fr (на језику: француски). 11. 4. 2025. Приступљено 20. 7. 2025. 
  30. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2025 La Flèche Wallonne (World Tour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 6. 7. 2025. 
  31. ^ Lamoureux, Lyne (15. 6. 2025). „Tour de Suisse: Romain Grégoire attacks from breakaway to win rain-soaked stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 7. 2025. 
  32. ^ Fotheringham, Alasdair (19. 6. 2025). „Tour de Suisse - Oscar Onley outsprints João Almeida to win queen stage 5 atop summit at Calanca”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  33. ^ Farrand, Stephen (22. 6. 2025). „Tour de Suisse: João Almeida smashes stage 8 mountain time trial to claim overall victory”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 7. 2025. 
  34. ^ Cossins, Peter. „João Almeida flies to TT victory to take Tour de Suisse title ahead of Kévin Vauquelin and Oscar Onley”. Cycling Weekly. Приступљено 20. 7. 2025. 
  35. ^ „Kévin Vauquelin in the Tour de France white jersey”. arkea-bbhotels.com. 6. 7. 2025. Приступљено 20. 7. 2025. 
  36. ^ Tyson, Jackie (9. 7. 2025). „'No legs left, but still had heart and lungs' - Young Frenchman Kévin Vauquelin lights up Tour de France time trial on home roads, moves to third overall”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 7. 2025. 
  37. ^ Valkering, Sjoerd (14. 7. 2025). „Onley stays steady, Vauquelin drops back: "It took a lot of energy"”. IDL Pro Cycling. Приступљено 20. 7. 2025. 
  38. ^ Moultrie, James (27. 7. 2025). „Tour de France stage 21: Tadej Pogačar claims fourth overall victory as Wout van Aert solos to victory over new Montmartre climb in Paris finale”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кевин_Вокелен&oldid=30384794”