Кеисуке Оба

С Википедије, слободне енциклопедије
Кеисуке Оба
Друга именаЖељко
Датум рођења(1935-01-22)22. јануар 1935.
Место рођењаХирошима, Јапан
Датум смрти29. август 2002.(2002-08-29) (67 год.)
Место смртиФилипини
Занимањедипломата и правник
СупружникУта Оба
ДецаНаоки Оба

Кеисуке Жељко[а] Оба (Хирошима, 22. јануар 1935 — Филипини, 29. август 2002) био је јапански дипломата и правник, који је радни век провео у Министарству иностраних послова Јапана, службовао у амбасади Јапана у Београду и био амбасадор Јапана у Хрватској. По сопственој жељи сахрањен је у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1935. године у Хирошими, а у Београд је дошао средином 1965. године, када је на Факултету политичких наука у Београду уписао постдипломске студије из политичке историје Југославије. Дипломирао је и завршио специјализацију 1974. године, а након тога одлази у Јапан, где је радио у Министарству унутрашњих послова.[2] Оба се вратио у Београд где је захваљујући одличном знању српског језика успео да 1984. године буде постављен за првог секретара амбасаде Јапана у Београду. На тој позицији био је и током НАТО бомбардовања СРЈ.[2]

Оба је од након тога био амбасадор Јапана у Хрватској, а у то време, 2002. године се разболео и отишао на Филипине код сина Наоки Обе.[1]

Део живота провео је у Београду, заједно са женом Утом, која је из Берлина, сином Наокијем, а имао је и брата Гоза Обу.[1][3] Причао је више језика, укључујући и српски, течно.

У време његовом службовања у СФРЈ називан је често „пријатељем српског народа”, дружио се са породицом Шумановић из Шида, потомцима српског сликара Саве Шумановића и имао велики број пријатеља у Београду.[2]

Преминуо је на Филипинима 2002. године од последица рака, а сину Наокију са којим је комуницирао на српском језику рекао је да жели да почива на Новом гробљу у Београду. Његова урна положена је на парцели број 30, број 86 у розаријуму на Новом гробљу у Београду. Извршилац сахране био је његов брат Наоки Оба, а закуп и одржавање гробног места плаћају Јапанци и Срби. Сахрани су присустовали представници амбасаде Јапана, југословенског Министарства иностраних послова Југославије, Савезне владе Савезне Републике Југославије и бројни пријатељи.[4][1]

На спомен плочи Кеисуке Оба стоји натпис :

Волео је ову земљу више од своје. Син Наоки. Keisuke Oba - Japan Кеисуке Оба -Жељко- 1935—2002

Душан Остојић основао је клуб пријатељства Срба и Јапанаца са циљем ширењем пријатељства међу ова два народа. Године 2003. у Српско-јапанском друштву једна од тема била је годишњица сахране Кеисуке Оба.[1] Клуб је одржао до сада осамнаест меморијала у част Кеисуке Оба, којима су присуствовали његова супруга и брат, а први је одржан 27. септембра 2005. године.[1]

Оба је добио улицу у Београду, у општини Раковица, у насељу Миљаковац III.[5] У његову част од 2007. године постоји и „Парк Српско-јапанског пријатељства Кеисуке Оба” који се налази такође на Раковици.[1]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ На спомен плочи Оби на Новом гробљу у Београду поред имена и презимена, стоји име Жељко, како су га звали људи из Србије.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Diplomata pred smrt na Filipinima poručio sinu: Sahranite me u Beogradu”. Блиц. 27. 9. 2002. 
  2. ^ а б в „Ko je bio Keisuke Oba? - Srbija i Japan - Dušan Stojić • DOBRO JUTRO TANJUG”. Јутјуб. 1. 10. 2002. 
  3. ^ „Na grobu Japanca na srpskom piše "voleo je ovu zemlju više od svoje", a mi smo ga zaboravili”. Б92. 14. 10. 2019. 
  4. ^ „Japanski diplomata sahranjen u Beogradu”. Б92. 27. 9. 2002. 
  5. ^ „Ulica Keisuke Oba”. planplus.rs. Приступљено 30. 10. 2022. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кеисуке_Оба&oldid=27425131”