Кемал Монтено

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кемал Монтено
Kemal Monteno Klagenfurt 2011 2.jpg
Кемал Монтено 2011. године
Основне информације
Пуно имеКемал Монтено
Датум рођења(1948-09-17)17. септембар 1948.
Место рођењаСарајево
 ФНР Југославија
Датум смрти21. јануар 2015.(2015-01-21) (66 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска
Активни период1967—2015.
Занимањепевач
Жанр(ови)поп
Инструмент(и)вокал, гитара

Кемал Монтено (Сарајево, 17. септембар 1948Загреб, 21. јануар 2015) био је босанскохерцеговачки и југословенски кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер италијанског порекла.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. септембра 1948. у Сарајеву од оца Италијана и мајке Муслиманке. У родном граду је у другој половини шездесетих година 20. века отпочео певачку каријеру наступом на фестивалу Ваш шлагер сезоне 1967. Од тада је редовно освајао прве награде као извођач, аутор музике и аутор текста. За „Шлагер сезоне“ настале су неке од његових најлепших шансона, а крајем седамдесетих на овом фестивалу изведене су и његове познате песме Сарајево љубави моја (1976) и Земљо моја (1977).

Монтена је одликовао посебан лирски, романтичарски музички израз, у којем су на јединствен начин обједињени мотиви босанске севдалинке са медитеранским шармом италијанске канцоне. Његови су текстови искрена исповест песника који је окусио живот и љубавну бол, те их на својствен начин претапа у питку песму јасног и једноставног израза. Иако се главни, љубавни мотив појављује још од Монтенове прве композиције, Монтено се ипак никада није понављао у својим шансонама, него је исти мотив спретно варирао на хиљаду различитих начина. Утопљене у хармонични костим мелодије, која не робује туробној балканској традицији, него се окреће распеваном Медитерану и још више, покаткад сетној, италијанској канцони, напосе оној са Фестивала Сан Ремо, Кемал Монтено је стварао јединствен музички израз, којем нема премца на територији целе бивше Југославије. Његове су песме химна вечитој љубави, чак и онда кад стихови говоре да је свему крај.[тражи се извор]

У току каријере кантаутора, Монтено је створио не само властити музички потпис на домаћој забавномузичкој сцени, него је својим песмама знао допринети и успеху својих колега певача-пријатеља. У тој музичкој сарадњи са тако звучним домаћим именима као што су Арсен Дедић, Здравко Чолић, Оливер Драгојевић, Тереза Кесовија, Габи Новак, Махир Палош, Неда Украден, Исмета Крвавац, Дражен Жерић Жера, Тома Здравковић и други, Монтено није гледао властиту корист, него својеврстан начин дружења са својом рајом и пријатељима, својствен једном скромном и племенитом човеку као што је Монтено и био.[тражи се извор]

Кемо, како су га зовали његови пријатељи, током 1990-их са истим је колегама извођачима остварио и низ дуета, а поред горе наведених за микрофоном су му се придружили и: Раде Шербеџија, Борис Новковић, Фуад Бацковић Дин, Данијела, Маја Оџаклијевска и други. Кемал Монтено је живео на релацији између Сарајева и Загреба, а његов је музички пут био испуњен бројним наступима на домаћим фестивалима и богатом концертном активношћу по готово свим земљама бивше Југославије.[1]

Преминуо је 21. јануара 2015. године у Загребу.[2][3][4] Сахрањен је у Сарајеву 28. јануара 2015.[5]

Фестивали[уреди]

Своју музичку каријеру Кемал Монтено отпочео је у другој половини 1960-их година наступима на престижним домаћим фестивалима забавне музике. Велике успехе забележио је на првим фестивалима „Ваш шлагер сезоне“ у Сарајеву, где је постао миљеник публике свога родног града и својевсрни заштитни знак Фестивала.[тражи се извор] Први наступ био је још са песмом „Лидија“ 1967., која је освојила прву награду, а уследиле су песме као: „Свирај ми о њој“ (ВШС 1971.), „Лаж“ (ВШС 1972), „Спавај, цвијете мој“ (ВШС 1973, коју је отпевао Махир Палош), „Љубавна бол“ (ВШС 1977), а својеврсну химну Сарајеву, песму „Сарајево љубави моја“ певао је на 10. јубиларном Шлагеру Сезоне 1976. Велике успехе Монтено је имао и са низом далматинских шансона изведеним на „Сплитском фестивалу“. Између 1976. и 2005.

Монтено је нанизао читав ђердан питких шансона, у којима је до изражаја посебно дошла Монтенова склоност за италијанску канцону и ведру медитеранску кантолину.[тражи се извор] Песме попут „Хиљаде бијелих марама“ (1976), „Цвите били из ђардина“ (1977), „Сунце дјетињства“ (1978.), „Путовања“ (1978.), „Адријана“ (1979.), „Звоно дјетињства“(1980.), „Причају старе ноне“(1981.), „Добра вечер, узорита“ (1983.), „Продужи лађо“ (1984.), „Заборави“ (1995), „Кад ја не могу“ (1997), „У мени имаш дом“ (2002). и „Да је моја мандолина знала“ (2005)., не само да су потврда тих Монтенових музичких склоности, него и својевсртан доказ стилске опредељености Кемала Монтена као аутора и интерпретатора ка овој страни забавномузичке обале код нас.[тражи се извор] Радо виђен гост Монтено је био и на „Опатијском фестивалу“, те на „Загребфесту“, нарочито у другој половини 1970.их година, а традицију наступања на фестивалима Монтено је наставио и у другој половини 1990.их година, кад се појавио на „Радијском фестивалу“ и „Фестивалу далматинске шансоне“ у Шибенику.

Фестивали:

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Лидија, '67, победничка песма
  • Свирај ми о њој, '71
  • Лаж, '72
  • Душо моја, '73
  • Пахуљице моја, 74, треће место
  • Знам све о теби, '75
  • Сарајево љубави моја, '76, победничка песма
  • Љубавна бол, '77
  • Није хтјела, '78, четврто место
  • Постоји ли мјесто, '79
  • За своју душу, '80
  • Теби је лако, '81
  • Доли Бел, '82, друго место
  • Вријеме киша, '83
  • Живјела слобода, '87
  • Како да те заборавим, '88

Опатија:

  • Ми смо љубав, '74
  • Ти си моја поезија, '79
  • Дуга ноћ, '80
  • Звони једном, '81

Београдско пролеће:

  • Еј, срећо моја, '78
  • Нек' живи свијет, '82

Сплит:

  • Хиљаде бијелих марама, '76
  • Цвите били из ђардина / Мој свит, '77
  • Сунце дјетињства, '78
  • Адриана, Адриана / Брацера, '79
  • Звоно мог дитињства, '80
  • Причају старе ноне, '81
  • Добра вечер узорита, '83
  • Продужи лађо, 84
  • Заборави, '95
  • Кад' ја не могу, '97
  • Закон јачега, 2004
  • Да је моја мандолина знала, 2005
  • Без тебе, 2010
  • Пођимо опет стазама среће, 2012
  • Далмацијо, кућо моја стара, 2013

Загреб:

  • Тајна жена, '76
  • Откуда ти, '83
  • Далеко (дует са Борисом Новковићем), '97, победничка песма
  • Све више волим Загреб, 2000

Омладина, Суботица:

  • Желим да знаш, '66
  • Поклоњени цвет, '67
  • Више не постојиш / Балада, 68
  • Једне ноћи у децембру, '70, победничка песма

Југословенски избор за Песму Евровизије:

  • Ти си отишла, '67
  • Кад се вратим кући / Негдје, '68

Карневал фест, Цавтат:

  • Волим те животе какав јеси, '78

Славонија, Пожега:

  • Дуга бразда, '81
  • Мало тог је остало за рећи, 2006 (Златне жице Славоније)
  • Голубе, 2008 (Златне жице Славоније)

МЕСАМ:

  • Мартина, '84
  • Јутро с Барбаром, '86, прва награда жирија

Макфест:

  • Кој да ти каже, Ивана, '87
  • Јас бев твој поет, '90

Арена:

  • Хвала свима, '95

Шибеник:

  • Ти си била прави живот мој (дует са Габи Новак), 2000

Хрватски радијски фестивал:

  • Вратио сам се животе, 2001
  • Била је то љубав (дует са Зерином Цокојом), 2002
  • Пусти ме да плачем, 2003
  • Даворе, 2004
  • Немој да те превари овај прамен сиједи, 2005
  • Једини моји, 2007

Дубровник:

  • Све док буде било и нас двоје (дует са Терезом Кесовијом), 2005

Дора, Опатија:

  • Пољуби ме, 2007

Мелодије Мостара, Мостар:

  • Ако смо вриједни те љубави (дует са Недом Украден), 2012, победничка песма

Сунчане скале, Херцег Нови:

  • Мајске кише (са Тешком индустријом), 2013, победничка песма

Успеси[уреди]

Уз бројне фестивалске наступе, Кемал Монтено познат је и по читавом низу вечних хитова, који су објављени на његовим албумима током богате каријере, а велики део њих и данас је једнако тако актуелан, као и у тренутку првог објављивања.[тражи се извор] Поред горе споменутих фестивалских успеха овде треба издвојити и остале велике Монтенове хитове, који се и данас слушају са истом пажњом као и пре.[тражи се извор]

Дискографија[уреди]

Сингл издања[уреди]

Албуми[уреди]

Компилацијски албуми[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Dizdarević, Zlatko; Ridjanović, Midhat; Alcalay, Ammiel (1995). Portreti Sarajeva. Fromm International. стр. 50—51. ISBN 978-0-88064-167-8. 

Спољашње везе[уреди]