Кентаки пушка
| Америчка дуга пушка | |
|---|---|
 Кентаки пушка направљена око 1810. | |
| Врста | пушка |
| Порекло |  САД |
| Употреба | |
| Бојно деловање | Амерички рат за независност Индијански ратови Рат из 1812. Тексашка револуција Амерички грађански рат |
| Спецификације | |
| Дужина цеви | просечно 40-44 инча/1.016-1.118 mm |
| Калибар | просечно 0,5 инча/12,5 mm |
| Врста операције | кремењача |
| Брзина паљбе | 1-2 мет/мин |
| Макс. еф. домет | 100-200 m |
| Начин пуњења | спредњача |
Кентаки пушка (енгл. Kentucky rifle), америчка пушка кремењача изолучене цеви, која се користила од почетка 18. века до 1840, изузетно прецизна за оно време. Оригинално направљена као цивилно, ловачко оружје, по нужди је са великим успехом коришћена у свим америчким ратовима 18. и раног 19. века, од Рата за независност до Тексашке револуције.[1] Позната и као Пенсилванијска пушка (енгл. Pensylvania rifle) или, најопштије, Америчка дуга пушка (енгл. American long rifle).[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Прве изолучене пушке кремењаче стигле су у америчке колоније са доласком немачких досељеника у Пенсилванију, почетком 18. века. Неки од њих донели су са собом немачке јегерске штуцеве, кратке, али за оно време веома прецизне пушке кремењаче, које су се већ у то време масовно користиле у наоружању лаке пешадије у немачким државама. Ове изолучене пушке биле су далеко прецизније од дотадашњих глаткоцевних мускета британског обрасца, које су биле основно војничко и ловачко оружје америчких колониста. Пошто је већина колониста на тадашњој западној граници живела од лова и била изложена честим нападима Индијанаца, нове пушке постале су веома популарне. Велика потражња навела је неколицину немачких пушкара да отворе радионице у Пенсилванији и Вирџинији, где су започели производњу пушака за продају колонистима на западној граници.[3]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Пошто су Кентаки пушке прављене ручно, у малим серијама или по наруџбини, индивидуално, варијације међу њима су велике - практично не постоје две потпуно једнаке Кентаки пушке, иако су пушке из исте радионице биле сличне, показујући до краја 18. века развој локалних стилова у разним крајевима. Термин „америчка дуга пушка“ користи се као заједнички термин за све регионалне стилове пушака, или конфигурације, које су се развиле у Америци крајем 18. века. Ове пушке су у прошлости називане „Кентаки“ или „Пенсилванија“, али ти термини су преуски и игноришу пушке направљене на југу, као што су Каролине и Вирџинија, као и пушке направљене у Новој Енглеској.[2]
Иако се прве пушке које су направили немачки мајстори у Америци нису разликовале од јегерских штуцева, великог калибра (преко 18 мм) и кратке цеви (75-90 цм), до средине 18. века су развијене оригиналне америчке пушке, дужих цеви (преко 100 цм) и мањег калибра (до 12,5 мм), што им је повећало домет и прецизност.[2]
Поређење 200 америчких дугих пушака показало је да су цеви обично дугачке од 40 до 44 инча (102 до 112 цм), иако су неке биле дугачке и до 50 инча (127 цм). Калибар цеви се кретао од 0,45 до 0,60 инча (11,4-15,2 мм), али најчешће око 0,50 инча (12,5 мм). Једна трећина прегледаних цеви била је изолучена са седам жлебова, а једна четвртина са осам жлебова. Веома мало њих је имало равне жлебове, а трећина пушака имала је глатке цеви.[2]
Употреба
[уреди | уреди извор]Историчари 19. и раног 20. века наглашавали су одлучујућу улогу стрелаца са пушкама у свим америчким победама 18. и 19. века, тврдећи да су Американци у свим добијеним биткама избегавали борбу изблиза и дочекивали непријатеља на заклоњеним положајима, ослањајући се искључиво на већи домет и прецизност својих пушака. Међутим, број стрелаца са пушкама у односу на број пешадије наоружане мускетама у америчкој војсци 18. и 19. века био је мали из више разлога:
- Главна вредност пушке, њена прецизност, губила се ако је била у рукама било кога осим искусног стрелца.
- Пушка се споро пунила у поређењу са мускетом.
- Цеви пушке захтевале су често чишћење ради уклањања црног барута како би се одржала прецизност и омогућило пуњење тесно замотане кугле.
- Пушка није била опремљена бајонетом. Линијска тактика тог времена укључивала је масовни напад бајонетом од стране линијске пешадије, а од стрелаца се није очекивало нити су били опремљени да приме ове нападе.[3]
Упркос овим ограничењима, америчка дуга пушка је интензивно коришћена током раних година Рата за независност и играла је значајну улогу у многим великим биткама током рата. Дугачка пушка се показала као веома успешно војно оружје у биткама против Индијанаца које су подржавали Британци. Такође је била успешно помоћно оружје у рукама извиђача, стрелаца и снајпериста у конвенционалнијим биткама, где су јединице стрелаца (већином милиција) биле подршка јединицама линијске пешадије. Уобичајена формација Американаца у биткама на отвореном биле су три линије пешадије. Прве две су се састојале од милиције и стрелаца, а трећа је била редовна (линијска) пешадија. Прве две линије су наносиле што је веће губитке непријатељу док је напредовао, а затим би се повукле иза линијске пешадије, која би дочекала непријатеља плотуном и бајонетима.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бајем 1990, стр. 41.
- ^ а б в г Молер 2011, стр. 180.
- ^ а б Молер 2011, стр. 178.
- ^ Молер 2011, стр. 179.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бајем, Мишел (1990). ОРУЖЈЕ И ОКЛОПИ. Београд: Вук Караџић. стр. 40—41. ISBN 86-307-0312-1.
- Moller, George D., ур. (2011). American military shoulder arms. Volume 1. Colonial and Revolutionary War arms [Америчке војничке пушке, том 1: Колонијално и оружје Рата за независност, написао Џорџ Молер]. Albuquerque: University of New Mexico Press. стр. 178—186. ISBN 978-0-8263-4996-5.