Кен Паркер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кен Паркер (Аутор: Иво Милацо)

Кен Паркер је лик из истоименог италијанског стрип-серијала покренутог 1977. Творци стрипа су сценариста Ђанкарло Берарди (итал. Giancarlo Berardi) и цртач Иво Милацо (итал. Ivo Milazzo). Стрип је популаран у Италији и у земљама бивше Југославије.

Прву епизоду стрипа под називом „Дуга пушка“ (итал. Lungo fucile) објавио је италијански издавач CEPIM. Лик Кена Паркера је створен три године раније и појавио се у магазину истог издавача. Укупно је објављено 80 епизода стрипа. Последња епизода објављена је 2015. године.

Аутори[уреди]

Уз Милаца, неке епизоде су нацртали Ђанкарло Алесандрини, Бруно Марафа, Ђорђо Тревизан, Ренцо Калегари, Ђовани Чанти, Карло Амброзини, Серђо Тарквинио, Ренато Полезе, Ђампјеро Казертано, док су сценаристи, уз Берардија, били: Маурицио Мантеро, Алфредо Кастели и Тицијано Склави.

Инспирација за лик[уреди]

Кен Паркер је антихерој са Запада инспирисан ликом Џеремаје Џонсона кога је у истоименом филму Сиднија Полака тумачио Роберт Редфорд.[1] Берарди и Милацо су најпре направили класичну вестерн причу, али по гледању филма о Џеремаји Џонсону, покушали су да направе хероја који ”неће бити класичан револвераш, него ловац и водич који се оружјем служи само у самоодбрани”.[2]

Као и Џонсон, Кен Паркер је трапер који је решио да напусти први велеград у САД. (ЛМС-422) Радња већине епизода се углавном одвија на северозападу Америке, а затим, након што је Паркер морао да побегне из Бостона због учешћа у штрајковима, дуж канадске стране границе.

Теме епизода[уреди]

Теме стрипова су веома неуобичајене за вестерн јер се баве затварањем у гето, екологијом, канибализмом, хомосексуалношћу, судбином човека и његовим односом према Богу. Кен Паркер није типичан каубој који остаје вечно млад као Текс Вилер и јунаци које је глумио Џон Вејн. Кроз серијал стари у односу на прву епизоду која је смештена у 1868, греши, али и мења своје ставове и идеале. Ипак, задржава став: ”Не волим да убијам... чак ни када се то чини неизбежно”.

Карактер серијала[уреди]

Овај серијал је потпуно неуобичајен у односу на све остале серијале који су излазили у ЛМС и Златној серији. За разлику од, рецимо, Загора, Малог ренџера или Великог Блека који су били типични стрип-хероји који су увек знали шта треба да ураде, ретко правили грешке и никада нису улазли у љубавне односе, Кен Паркер је био обичан човек који је често грешио, за то дебело плаћао цену, стално се приспитивао, имао љубавне и сексуалне односе (чије су сцене за време обављивања у комунистичкој Југославији били цензуирсани), био способан да буде ироничан и имао безброј дилема.[3] С обзиром на то да у послењој епизоди Кен умире, просто је невероватно како је стрип као Кен Паркер уопште прошао међу осталим јунацима ЛМС и ЗС и постигао значајну поуларност.

Мотивација главних јунака[уреди]

ЛМС-439: Кармен објашњава Кену разлику између њеног и његовог оправдања употребе оружја.

За разлику од свих осталих ЛМС и ЗС хероја који су увек били мотивисани чистом идејом борбе за правду и бољи свет, Кен Паркер је имао читав низ приватних (личних) мотивација за своје деловање. На пример, у почетку серијала, Кенова главна мотивација је освета. Од ЛМС-422 до ЛМС-444 Кен је у потрази за Доналдом Велшом коме жели да се освети за убиство пријатеља. У ЛМС-433, Кен добија понуду од локалних тајкуна да постане шериф малог града са циљем да уклони банду локалних насилника која почиње да смета нормализацији привредних односа. Текс Вилер, Загор или Мали ренџер би без размишљања прихватили овакву понуду у име вишег циља, док је Кен најпре одлучно одбија. Прихвата је тек касније када сазнаје да му је драга особа убијена. Другим речима, његов обрачун са зликовцима не произилази из жеље да спашава свет, већ да добије личну сатисфакцију за материјалну или емоционалну повреду (штету) коју је претрпео. То се можда најбоље види у ЛМС-439. Када Кен оптужује Кармен за кријумчарење оружја (којим она снабдева терористичку организацију ”Слободни Мексико”), она му одговара да оправдава употребу оружја из идеала, док су Кенови мотиви лични.

Доналд Велш. Кенов архинепријатељ и предмет освете на почетку серијала.

У епизоди ЛМС-466, Кен (заједно са Пат) сређује злогласну Латимерову банду која терорише неколико малих градова на Аљасци. Ипак, кључни мотив за ову борбу против безакоња није осећај за правду, већ потреба да се одужи Пат, која га је спасила из затвора.

Велика покретачка мотивација код Кена су такође секс и љубав (ЛМС-632), као и близак однос са индијанцима, с којима је живео (ЛМС-428). Кена, заправо, ретко покреће чиста жеља за бољим и праведнијим светом и борба против кримналаца као таква, а камоли алтруизам или идеализам.[4] Могло би се рећи да је управо ова лепеза приватних мотивација (достојна једног Корта Малтеза), по коме јунак не улази у сукоб за злом из општих већ приватних мотива, заправо, пресудна карактеристика серијала који га издваја од осталих типичних стрип јунака ЛМС и ЗС.

Освета[уреди]

У почетку серијала, освета је главна Кенова мотивација. Већ у 1. епизоди (ЛМС-301), у којој пљачкаши убијају Кеновог брата да би га опљачкали, Кенов циљ је да пронађе убицу и освети му се. Убрзо након тога, по доласку Вашингтон (ЛМС-422), Кен креће у потрагу за Доналдом Велшом да би му се осветио што је убио Елија Донехогаву, повереника за индијанска питања, и покушао да убије самог Кена. Ова осветничка потрага траје све до ЛМС-444, када Кен коначно сустиже Велша, и убија га.

Кенове социјалистичке идеје[уреди]

Кадар из ЛМС-454: Кен и Чејз у борби за редефиницију власничких односа.

Тек у 9. и 10. епизоди Кен почиње да износи своје социјалистичке идеје о праведном друштву и праведној расподели. У ЛМС-449, Кен објашњава морнарима како их власник китоловца експлоатише, указујући на његов луксузан живот на броду, док они црнче за њега. У ЛМС-454, након што је им кит уништио брод и неколицина путника се једва спасила негде на Аљасци, Кен улази у сукоб са капетаном Чејзом који још увек жели да командује групом на основу позиције које је имао на броду.

Кен такође захтева од капетана да се његове залихе меса расподеле свима подједнако у групи преживелих бродоломаца, што капетан одбија. Кен и Чејз уазе у физички сукоб због овог питања, након чега Чејз гине.

Насловне странице[уреди]

Редакција Дневника је по правилу за Кена Паркера избегавала оригиналне Милацове насловнице и уместо њих стављала насловнице домаћих аутора (у почетку их је радио Бранислав Керац) или пресликавала кадрове из епизода. Није јасно зашто је редакција ово радила, јер су Милацове насловнице вероватно биле најлепше од свега што је икада објављено у ЛМС и ЗС.

Редакција је, такође из несхватљивих разлога, често мењала и наслове оригиналних епизода.

Списак и садржај епизода[уреди]

Прва епизода К. Паркера је у бившој Југославији објављена 1978. год. у Лунов магнус стрипу бр. 301. Објављено је првих 59 епизода, све до 1989. год (ЛМС-845). Након тога следи велика пауза, те се серијал наставља у издању System Comicsa који почиње да објављује епизоде 2001. године. Нажалост, ни System Comics није успео да објави све епизоде, већ је поново стао после 22 свеске, које барем нису биле цензурисане, и имале су оригиналне (Милацове) насловне стране.

У продужетку се налази списак свих епизода и њихов кратак садржај.

1978.

301. Дуга Пушка

305. Дуга Пушка и Дакоте

1980.

417. Ниски ударци

422. Чаура против Паркера

428. Киацента, права жена

433. Највећи шериф

439. Тиранин из Монтане

1981.

444. Живи у пламену

449. Ајкуле

454. Бели пакао

460. Ескимка Ења

466. Балада о Пат О'Шејн

471. Врели град

476. Нокаут

481. Једног лета

487. Завера Команча

1982.

493. Крвава стаза

Фусноте[уреди]