Кен Паркер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна 1. епизоде Кен Паркера Lungo fucile, јун 1977. год. Аутор: Иво Милацо)
Кен Паркер (Аутор: Иво Милацо)

Кен Паркер је лик из истоименог италијанског стрип-серијала покренутог 1977. Творци стрипа су сценариста Ђанкарло Берарди (итал. Giancarlo Berardi) и цртач Иво Милацо (итал. Ivo Milazzo). Стрип је популаран у Италији и у земљама бивше Југославије.

Прву епизоду стрипа под називом „Дуга пушка“ (ит. lungo fucile) објавио је италијански издавач Cepim. Лик Кена Паркера је створен три године раније и појавио се у магазину истог издавача. Укупно је објављено 80 епизода стрипа. Последња епизода објављена је у Италији у августу 2015. године.

У бившој Југославији Кена Паркера је објављивао новосадски Дневник у едицији Лунов магнус стрип у периоду 1978-1989. године. Објављено је првих 58 епизода. Остале еpизоде су обjављене у Србији у едицији System Comics после 2000. године. У Хрватској је целокупан серијал објављен два пута после 2000. године. У едицији Фибра и Либелус.

Аутори[уреди]

Иво Милацо, главни цртач серијала. Аутопортрет. Кадар из ЛМС-481.

Уз Милаца, неке епизоде су нацртали Ђанкарло Алесандрини, Бруно Марафа, Ђорђо Тревизан, Ренцо Калегари, Ђовани Чанти, Карло Амброзини, Серђо Тарквинио, Ренато Полезе, Ђампјеро Казертано, док су сценаристи, уз Берардија, били: Маурицио Мантеро, Алфредо Кастели и Тицијано Склави.

Инспирација за лик[уреди]

Кен Паркер је антихерој са Запада инспирисан ликом Џеремаје Џонсона кога је у истоименом филму Сиднија Полака тумачио Роберт Редфорд.[1] Берарди и Милацо су најпре направили класичну вестерн причу, али по гледању филма о Џеремаји Џонсону, покушали су да направе хероја који ”неће бити класичан револвераш, него ловац и водич који се оружјем служи само у самоодбрани”.[2]

Као и Џонсон, Кен Паркер је трапер који је решио да напусти први велеград у САД. (ЛМС-422) Радња већине епизода се углавном одвија на северозападу Америке, а затим, након што је Паркер морао да побегне из Бостона због учешћа у штрајковима, дуж канадске стране границе.

Рођен је у Буфалу, Вајоминг, 20. новембра 1844. године.[3]

Теме епизода[уреди]

Теме стрипова су веома неуобичајене за вестерн јер се баве затварањем у гето, екологијом, канибализмом, старошћу, хомосексуалношћу, судбином човека и његовим односом према Богу. Кен Паркер није типичан каубој који остаје вечно млад као Текс Вилер и јунаци које је глумио Џон Вејн. Кроз серијал стари у односу на прву епизоду која је смештена у 1868, греши, али и мења своје ставове и идеале. Ипак, задржава став: ”Не волим да убијам... чак ни када се то чини неизбежно”.

Карактер серијала[уреди]

Овај серијал је потпуно неуобичајен у односу на све остале серијале који су излазили у ЛМС и Златној серији. За разлику од, рецимо, Загора, Малог ренџера или Великог Блека, који су били типични стрип-хероји који су увек знали шта треба да ураде, ретко правили грешке и никада нису улазли у љубавне односе, Кен Паркер је био обичан човек који је често грешио, за то дебело плаћао цену, стално се приспитивао (ЛМС-502), имао љубавне и сексуалне односе (чије су сцене за време обављивања у комунистичкој Југославији били цензуирсани), био способан да буде ироничан и имао безброј дилема.[2] С обзиром на то да у послењој епизоди Кен умире, просто је невероватно како је стрип као Кен Паркер уопште прошао међу осталим јунацима ЛМС и ЗС и постигао значајну поуларност.

Мотивација главних јунака[уреди]

ЛМС-439: Кармен објашњава Кену разлику између њеног и његовог оправдања употребе оружја.

За разлику од свих осталих ЛМС и ЗС хероја који су увек били мотивисани чистом идејом борбе за правду и бољи свет, Кен Паркер је имао читав низ приватних (личних) мотивација за своје деловање. На пример, у почетку серијала, Кенова главна мотивација је освета. Од ЛМС-422 до ЛМС-444 Кен је у потрази за Доналдом Велшом коме жели да се освети за убиство пријатеља. У ЛМС-433, Кен добија понуду од локалних тајкуна да постане шериф малог града са циљем да уклони банду локалних насилника која почиње да смета нормализацији привредних односа. Текс Вилер, Загор или Мали ренџер би без размишљања прихватили овакву понуду у име вишег циља, док је Кен најпре одлучно одбија. Прихвата је тек касније када сазнаје да му је драга особа убијена. Другим речима, његов обрачун са зликовцима не произилази из жеље да спашава свет, већ да добије личну сатисфакцију за материјалну или емоционалну повреду (штету) коју је претрпео. То се можда најбоље види у ЛМС-439. Када Кен оптужује Кармен за кријумчарење оружја (којим она снабдева терористичку организацију ”Слободни Мексико”), она му одговара да оправдава употребу оружја из идеала, док су Кенови мотиви лични.

Доналд Велш. Кенов архинепријатељ и предмет освете на почетку серијала.

У епизоди ЛМС-466, Кен (заједно са Пат) сређује злогласну Латимерову банду која терорише неколико малих градова на Аљасци. Ипак, кључни мотив за ову борбу против безакоња није осећај за правду, већ потреба да се одужи Пат, која га је спасила из затвора.

Велика покретачка мотивација код Кена су такође секс и љубав (ЛМС-632), као и близак однос са индијанцима, с којима је живео (ЛМС-428). Кена, заправо, ретко покреће чиста жеља за бољим и праведнијим светом и борба против кримналаца као таква, а камоли алтруизам или идеализам.[4] Могло би се рећи да је управо ова лепеза приватних мотивација (достојна једног Корта Малтеза), по коме јунак не улази у сукоб за злом из општих већ приватних мотива, заправо, пресудна карактеристика серијала који га издваја од осталих типичних стрип јунака ЛМС и ЗС.

Освета[уреди]

У почетку серијала, освета је главна Кенова мотивација. Већ у 1. епизоди (ЛМС-301), у којој пљачкаши убијају Кеновог брата да би га опљачкали, Кенов главни циљ је да пронађе убицу и освети му се. Убрзо након тога, по доласку Вашингтон (ЛМС-422), Кен креће у потрагу за Доналдом Велшом да би му се осветио што је убио Елија Донехогаву, повереника за индијанска питања, и покушао да убије самог Кена. Ова осветничка потрага траје све до ЛМС-444, када Кен коначно сустиже Велша, и убија га.

Освета је, као и обично, код Кена мотвисана личним схватањем дужности да се врати мило за драго. У ЛМС-439, Кен се сусреће са плаћеним убицом који се распитаује зашто је дошао у Мексико. ”Да убијем човека,” одговара Кен. Када га убица пита да ли се ради о освети, Кен одговара: ”Дужност. Дужност коју осећам према стотинама лешева.”

Освета је честа мотивација и код споредних ликова у серијалу. Примери се могу наћи у ЛМС-487, ЛМС-502, ЛМС-506, ЛМС-510 итд.

Кенове левичарске идеје[уреди]

Кадар из ЛМС-454: Кен и Чејз у борби за редефиницију власничких односа.

Иво Милацо не крије да је, као особа која је снажно проживела 1968. годину, кроз лик Кен Паркера покушао да публци скрене пажњу на социјалне политичке проблеме.[5]

Кен је скроман човек, који не пада на богатство и луксуз (одлика протестантизма). У ЛМС-433, након што истера из собе помоћника, који види срећу у материјалним добрима, каже себи ”Свако има право на сопствене илузије.”[6]

Тек у 9. и 10. епизоди Кен почиње да износи своје социјалистичке идеје о праведном друштву и праведној расподели. У ЛМС-449, Кен објашњава морнарима како их власник китоловца експлоатише, указујући на његов луксузан живот на броду, док они црнче за њега. У ЛМС-454, након што је им кит уништио брод и неколицина путника се једва спасила негде на Аљасци, Кен улази у сукоб са капетаном Чејзом који још увек жели да командује групом на основу позиције које је имао на броду.

Кен такође захтева од капетана да се његове залихе меса расподеле свима подједнако у групи преживелих бродоломаца, што капетан одбија. Кен и Чејз уазе у физички сукоб због овог питања, након чега Чејз гине.

Однос према индијанцима[уреди]

Кроз Кенов лик прелама се став аутора серијала према нестанку индијанаца са америчког континента. Кен има веома јак осећај солидарности према америчким индијанцима. Овај осећај Кен је имао на самом почетку серијала, али се он додатно оснажује када у Вашингтону упознаје повереника за индијанска питања, Елија Донехогаву, чије убиство организују бели политичари из Конгреса и Сената. (ЛМС-422). Кен је такође провео неколико месеци живећи у племену Хункпапа индијанаца (ЛМС-428), где је упознао њихове обичаје и културу и почео још више да их цени.

Најекстремније ставове о односу белаца и индијанаца у Америци, међутим, износи Буч Логан, ловац на индијанске скалпове, који је провео детињство у племену Команча (ЛМС-487). Буч је био третиран као роб. Када је имао 18 година побегао је из села и скалпирао индијанца који га је отео када је имао 8 година (побивши претходно читаву његову породицу). Буч оптужује целу белу расу у Америци за истребљење индијанаца, оптужујући и самог Кена за лицемерје, тврдећи како сви белци прећутно одобравају нестанак индијанаца.[7]

У ЛМС-548, Кен најоштрије одбацује расизам, тј. теорију по којој су индијанци нижа врста. За разлику од ЛМС-487, у којој Буч износи лично искуство да би доказао ”дивљаштво” индијанаца, овде локални тајкуни шире причу о изабраним и нижим расама. Кен се оштро супротставља таквој подели, тврдећи да за то нема доказа. Аутори стрипа заузимају јасан став да се расизам развио као идеологија мобилизације маса која је тајкунима омогућила да дођу до територије богате златом коју би само они могли да експлоатишу.[8]

Породица[уреди]

Кадар из ЛМС-510: Пушка као симбол породичне стабилности.

Стално понављајућа тема је породица и стабилност. Кен је човек немирног духа који у себи носи борбу са потребом да се скраси и заснује породицу. Кен се са овом дилемом суочава први пут у ЛМС-481, када га Пат преклиње да остане с њом на ранчу, док је Кен пита да ли би пошла с њим.

Имплицитно се ова дилема јавља и у ЛМС-510 у којој Кен помаже удовици Бренди Тејлор да се избори са локалном моћницима, који желе да им Бренда прода ранч. (Моћници су претходно убили Брендиног мужа.) Поред контекста целе епизоде, дилему овде симболизује Кенова пушка. Након што Бредин помоћник похвали његову пушку, Кен поносно одговара како она његовој породици припада већ три генерације.[9] Пушка у овом случају симболише традицију, стабилност, дом и наслеђе, које се преноси с генерације на генерацију. Ипак, Кен у епизоди и не разматра останак на ранчу, иако за то има идеалне услове.

Кеново суочавање са овом дилемом најјаче је у епизоди Авети прошлости (ЛМС-543), у којој се враћа на имање својих родитеља

Старост и напуштање[уреди]

Старост и напуштање је једна од сталнопонављајућих тема у серијалу (ЛМС-449, ЛМС-460, ЛМС-500, ЛМС-527, ЛМС-539). У ЛМС-449, Дашијел саопштава Кену да жели да га напусти и врати се кући да би време провео с породицом. У ЛМС-460, на крају епизоде, Ењина мајка одлази да умре тако што је Јолу оставља саму на ледини док се не смрзне. Кен је шокиран овим поступком. Ексимски однос према старости у складу је са општим принципом по коме се славе само доласци, док су одласци тужни, па ”не треба примећивати када неко оде.”[10] У ЛМС-500, наредник Меккејб одлази у пензију. Практично је цела епизода посвећена његовом прилагођавању новонасталој ситуацији. На сличну ситуацију наилазимо и у ЛМС-527 где се деда Езра осећа бескорисним (иако има заначјну функцију у путујућој трупи мађионичара Хермеса) , све док на крају епизоде не наиђе на жену коју ће волети и остати с њом да живи.

У епизоди Револвераш (ЛМС-539), чувени убица Буил Хикок, Услед старости губи вид и жели да проведе старост мирно. За разлику од осталих епизода у којима оклина одбацује старе, у овој епизоди околина, да тако кажемо, на да старима да оду. Млади револвераши и даље траже Била да би постали веће легенде од њега. Када на крају епизоде,[11] Кен преклиње Барнета да не изазва Била на двобој јер је овај слеп, Барнет верује да је Бил све то измислио, јер је кукавица и хоће да избегне двобој. Коначно, Бил убија Барнета, чиме показује да је, иако полу-слеп, и даље остаје легенда која не може да оде у ”пензију.”

Старење и овакаве врсте растанака се не дешавају ни у једном другом серијалу ЛМС или ЗС у којима јунаци и њихови помоћници храбро иду из авантуре у авантуру, и у којима епизоде заправо и немају крај (нпр. ране епизоде Великог Блека и Кап. Микија). Ово је значајан аспекат стрипа који се појављује на самом крају серијала када Кен умире, видно уморан од авантура које је током живота претурио преко главе.

Кадар из ЛМС-560: Кен образлаже принцип убијања животиња из нужде.

Убијање животиња[уреди]

Кен верује да се животиње могу убијати искључиво зарад преживљавања људи. То се најјасније види у ЛМС-560. Када један од каубоја убија женку бизона која је имала младунче, Кен снажно протествује и подсећа групу да је договор био да се убијају искључиво старији мужјаци. Када му каубој каже да су бизони ”глупе животиње, које не заслужују да живе,” Кен му одговара: ”Исто би се могло рећи и за многе људе, али то није разлог да их убијамо.” [12] Кен одлучно брани овај принцип да је спреман чак и да се потуче због њега.

Мало касније у истој епизоди, Кен даје шире објашњење принципа убијања животиња. Пошто Кен оправдава убиство животиња из нужде, Барбара га пита шта ће се десити када све животиње скупоценог крза буду изумрле. Кен одговара да ће људи онда морати да пређу на другу врсту животиња. Ипак, он се нада да ће увек бити довољно животиња докле год људи поштују принципу да не убијају превише: ”Онај који лови професионално нема рачуна да мења природну равнотежу. Велики масакри су увек дело оних који убијају без потребе, из чисте случајности.”[13]

Насловне странице[уреди]

Редакција Дневника је за епизоде Кена Паркера веома често избегавала оригиналне Милацове насловнице и уместо њих стављала насловнице домаћих аутора (у почетку их је радио Бранислав Керац) или пресликавала кадрове из епизода.[14] Од укупно 58 епизода које су објављене у Лунов магнус стрипу у периоду 1978-1989. год, оригинални Милацови акварели су се нашли на насловним странама 28 епизода. Није јасно зашто је редакција ово радила, јер су Милацове насловнице вероватно биле најлепше од свега што је икада објављено у ЛМС и ЗС.

Редакција је, такође из несхватљивих разлога, често мењала и наслове оригиналних епизода.[14]

Списак и садржај епизода[уреди]

Главни текст: Кен Паркер (списак епизода)

Прва епизода К. Паркера је у бившој Југославији објављена 1978. год. у Лунов магнус стрипу бр. 301. Објављено је првих 58 епизода, све до 1989. год (ЛМС-845). Након тога следи велика пауза, те се серијал наставља у издању System Comicsa који почиње да објављује епизоде 2001. године. Нажалост, ни System Comics није успео да објави све епизоде, већ је поново стао после 22 свеске. Епизоде барем нису биле цензурисане и имале су оригиналне (Милацове) насловне стране.

Фусноте[уреди]

Референце[уреди]

  1. Иво Милацо, интервју за Време. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1114890 Приступљено: 12. октобар 2016. год.
  2. 2,0 2,1 http://www.stripovi.com/enciklopedija/strip/kp/ken-parker/ Приступљено 19. септ. 2016. год.
  3. ЛМС-527: Клопка за кена, pp. 42.
  4. Ове две последње карактеристике му се приписују на сајту: http://www.stripovi.com/enciklopedija/strip/kp/ken-parker/ Приступљено 21. септ. 2016. год.
  5. Интервју листу Време: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1114890 Приступљено: 20. децембар 2016.
  6. Miroslav Cmuk: "O duhovnosti Kena Parkera, str. 88. U: Kvadrat, br. 33-34, 2016.
  7. Завера Команча, ЛМС-487, стр. 58.
  8. Црни брегови, ЛМС-548, pp. 67, 73 и 75.
  9. Храбра удовица, pp. 13.
  10. ЛМС-460: Ескимка Ења, pp. 60
  11. Револвераш, ЛМС-539, стр. 88
  12. Романтична леди, pp. 5.
  13. Романтична леди, pp. 31.
  14. 14,0 14,1 Vjekoslav Đaniš, "Kako smo odrastali uz Dugu Pušku". Kvadrat, br. 33-34, 2016, str. 5.