Кеопсова пирамида

С Википедије, слободне енциклопедије
Кеопсова пирамида
Gizeh Cheops BW 1.jpg
Кеопсова пирамида на мапи Египта
Кеопсова пирамида
Кеопс
Координате29° 58′ 45″ С; 31° 08′ 02″ И / 29.979167° С; 31.133889° И / 29.979167; 31.133889
Висина138,75 m (првобитна 146,6)
База225m x 225m
Запремина2.583.283 m³
Нагиб51°50′
ГрадитељКуфу

Кеопсова пирамида (египатско име: Ахет Куфу - „Кеопсов хоризонт“, старогрч. ἡ μεγάλη Πύραμις τοῦ Хέοπος, лат. Magna Pyramis Cheopis) је највећа и најстарија од три пирамиде код Гизе и уједно највећа пирамида на свету. Често је називају једноставно: „Велика пирамида“. Пирамида је изграђена као гробница египатског фараона четврте египатске династије Кеопса (Куфуа) у XXVI веку п. н. е.[1] Заједно са Кефреновом и Микериновом пирамидом представља једино очувано античко светско чудо.

Висока је 138,75 m, дужине 225 m и обухвата површину од 5,3 хектара.[2] На њој је радило 100.000 људи, двадесет година по три месеца годишње, и то у време поплаве Нила, када се није могла обрађивати земља. Радили су робови и сељаци. У Кеопсову пирамиду уграђено је око 2,5 милиона блокова, исклесаних у каменолому на десној обали Нила. Блокови су од кречњака, базалта и гранита. Камени блокови су били тешки од две до четири тоне (у просеку 2,5, максимално 7,5).[3] Велики гранитни неотесани блокови са којима је грађен плафон за краљевски салон, тежили су преко педесет тона. Према писању Херодота, припреме за градњу Кеопсове пирамиде трајале су више од двадесет година. Главни надзорник радова на Кеопсовој пирамиди био је вероватно Хемиуну, Кеопсов нећак.

Кеопсова пирамида је једина пирамида која има и узлазне и силазне ходнике. У њој постоје три до сада откривене одаје. Све се оне налезе у центру пирамиде на њеној вертикалној оси. Од улаза, ходник дуг 18 m води надоле и рачва се у два правца. Један крак води надоле до недовршене просторије која је исклесана у стени на којој почива пирамида. То је највећа просторија у Кеопсовој пирамиди, али потпуно недовршена. Други крак води до велике галерије (49 m x 3 m x 11 m), где се поново рачва. Један тунел води до „Краљичине одаје“ (ово име не одговара стварности, јер краљице нису сахрањиване у главној пирамиди), док други кривуда док се не сретне са ходником који се спушта. Мало предсобље води из Велике галерије до краљеве загробне одаје.

Размере пирамиде после настанка:

  • висина — 146,64 m
  • запремина — 2,58 милиона m³
  • маса 6,25 милиона тона
  • дужина страница:
    • западни — 230,357 m
    • источни — 230,391 m
    • северни — 230,251 m
    • јужни — 230,454 m

Радови на пирамиди су окончани 2580. п. н. е. Разлика у дужинама њених страница је по изградњи била мања од једног промила. Кефренова пирамида (средња од три пирамиде) изгледа виша, међутим она је изграђена на стени која је виша за 10 m, а по самој висини грађевине је за три метра нижа.

Источно од пирамиде су три споредне пирамиде намењене краљицама (G1a—G1c).

  • G1a је гробница краљице мајке Хетеферес
  • G1b је гробница краљице Мерититес
  • G1c је (вероватно) гробница краљице Хенутсен

Мала култна пирамида на југоистоку (G1d) је откривена тек пре неколико година.

Пред овим здањем својевремено је застао Александар Македонски да се нагледа генијалности рада својих предака. Кеопсова пирамида је 4000. година била највиша на свету, све до 14. века када ју је надмашила Катедрала у Линколну.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tallet 2017.
  2. ^ Lehner & Hawass 2017, стр. 143, 530–531.
  3. ^ Lehner, Mark (2002). „The Fabric of a Pyramid: Ground Truth” (PDF). Aeragram. 5_2: 4—5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 08. 2022. Приступљено 22. 10. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]