Пређи на садржај

Кераца Марија

С Википедије, слободне енциклопедије
Кераца Марија
Лични подаци
Пуно имеКераца Марија
Датум рођења1348.
Место рођењаДруго бугарско царство,
Датум смрти1390.
Место смртиВизантијско царство
Породица
СупружникАндроник IV Палеолог
ПотомствоЈован VII Палеолог
РодитељиЈован Александар
Сара Теодора
ДинастијаКантакузини, Шишмани
Византијска царица
Период1376-1379
ПретходникЈелена Кантакузин
НаследникЈелена Кантакузин

Кераца Марија (буг. Кераца-Мария; 1348—1390) је била византијска царица, супруга цара Андроника IV Палеолога (1376-1379).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Кераца је била ћерка бугарског цара Јована Александра и његове друге супруге јеврејке, царице Саре Теодоре. Била је сестра цара Јована Шишмана, Кере Тамаре и Десиславе. По оцу је припадала бугарској владајућој династији Шишман. Била је унука Кераце Петрице и деспота Страцимира и праунука кнеза Шишмана I. За цара - савладара Андроника IV, будућег византијског цара, верена је 17. августа 1355. године.[1][2][3][4] Разлог за склапање брака био је склапање савеза Бугарске и Византије против Османског царства. У брачној исправи коју је издала Патријаршија стајало је да би „то користило хришћанима: Византинцима и Бугарима, а погубно [Турцима]. Цар Андроник IV је 1373. године повео побуну против оца цара Јована V, док је још био савладар свога оца. Резултат неуспешне побуне је затварање царице Кераце, цара - савладара Андроника IV и њиховог сина на три године. Ослободили су их Ђеновљани. Андроник IV је 12. августа 1376. године свргнуо свог оца цара Јована V и овладао као једини цар. Кераца је била једина царица. Цар Андроник IV се задржао на власти до 1379. године, када се Јован V успео вратити на престо. Цар Андроник IV је задржао положај савладара, али је сукоб са оцем трајао све до 1385. године, када је цар - савладар Андроник IV умро. Остатак живота царица Кераца је провела као монахиња Матиса. Умрла је 1390. године. Царица Кераца и цар Андроник IV имали су троје деце, сина и две ћерке. Син, цар Јован VII, владао је Византијом као цар неколико месеци 1390. године.

Царица Кераца Марија Страцимировић и цар Андроник IV Палеолог имали су троје деце, сина и две ћерке. Њихов син Јован VII Палеолог, је био цар владавши пет месеци 1390. године и поново од 1403. до 1408. године, у Солуну.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован Александар
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Кераца-Марија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Сара Теодора
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Georgieva, Sashka (2014). „Marital unions as a tool of diplomacy between Bulgaria and Byzantium from 1280 to 1396”. Bulgaria Mediaevalis. 5 (1): 453—478. ISSN 1314-2941. 
  2. ^ Yordanova, Lilyana (2019). „The story behind the image: The literary patronage of Tsar Ivan Alexander of Bulgaria between ostentation and decline”. Late Byzantium Reconsidered. стр. 193—206. ISBN 978-1-351-24483-1. doi:10.4324/9781351244831-12. 
  3. ^ Origone, Sandra (1995). „Marriage connections between Byzantium and the West in the age of the palaiologoi”. Mediterranean Historical Review. 10 (1–2): 226—241. ISSN 0951-8967. doi:10.1080/09518969508569695. 
  4. ^ Georgieva, Sashka (2021). „The Last Medieval Tsaritsas of Tarnovo”. Bulgaria Mediaevalis. 12 (1): 237—250. ISSN 1314-2941. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Кераца Марија
Рођење: 1348 Смрт: 1390
Византијска царица
1376–1379