Кераца Марија
Кераца Марија | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Пуно име | Кераца Марија |
Датум рођења | 1348. |
Место рођења | Друго бугарско царство, |
Датум смрти | 1390. |
Место смрти | Византијско царство |
Породица | |
Супружник | Андроник IV Палеолог |
Потомство | Јован VII Палеолог |
Родитељи | Јован Александар Сара Теодора |
Династија | Кантакузини, Шишмани |
Византијска царица | |
Период | 1376-1379 |
Претходник | Јелена Кантакузин |
Наследник | Јелена Кантакузин |
Кераца Марија (буг. Кераца-Мария; 1348—1390) је била византијска царица, супруга цара Андроника IV Палеолога (1376-1379).
Биографија
[уреди | уреди извор]Кераца је била ћерка бугарског цара Јована Александра и његове друге супруге јеврејке, царице Саре Теодоре. Била је сестра цара Јована Шишмана, Кере Тамаре и Десиславе. По оцу је припадала бугарској владајућој династији Шишман. Била је унука Кераце Петрице и деспота Страцимира и праунука кнеза Шишмана I. За цара - савладара Андроника IV, будућег византијског цара, верена је 17. августа 1355. године.[1][2][3][4] Разлог за склапање брака био је склапање савеза Бугарске и Византије против Османског царства. У брачној исправи коју је издала Патријаршија стајало је да би „то користило хришћанима: Византинцима и Бугарима, а погубно [Турцима]. Цар Андроник IV је 1373. године повео побуну против оца цара Јована V, док је још био савладар свога оца. Резултат неуспешне побуне је затварање царице Кераце, цара - савладара Андроника IV и њиховог сина на три године. Ослободили су их Ђеновљани. Андроник IV је 12. августа 1376. године свргнуо свог оца цара Јована V и овладао као једини цар. Кераца је била једина царица. Цар Андроник IV се задржао на власти до 1379. године, када се Јован V успео вратити на престо. Цар Андроник IV је задржао положај савладара, али је сукоб са оцем трајао све до 1385. године, када је цар - савладар Андроник IV умро. Остатак живота царица Кераца је провела као монахиња Матиса. Умрла је 1390. године. Царица Кераца и цар Андроник IV имали су троје деце, сина и две ћерке. Син, цар Јован VII, владао је Византијом као цар неколико месеци 1390. године.
Деца
[уреди | уреди извор]Царица Кераца Марија Страцимировић и цар Андроник IV Палеолог имали су троје деце, сина и две ћерке. Њихов син Јован VII Палеолог, је био цар владавши пет месеци 1390. године и поново од 1403. до 1408. године, у Солуну.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]2. Јован Александар | ||||||||||||||||
1. Кераца-Марија | ||||||||||||||||
3. Сара Теодора | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Georgieva, Sashka (2014). „Marital unions as a tool of diplomacy between Bulgaria and Byzantium from 1280 to 1396”. Bulgaria Mediaevalis. 5 (1): 453—478. ISSN 1314-2941.
- ^ Yordanova, Lilyana (2019). „The story behind the image: The literary patronage of Tsar Ivan Alexander of Bulgaria between ostentation and decline”. Late Byzantium Reconsidered. стр. 193—206. ISBN 978-1-351-24483-1. doi:10.4324/9781351244831-12.
- ^ Origone, Sandra (1995). „Marriage connections between Byzantium and the West in the age of the palaiologoi”. Mediterranean Historical Review. 10 (1–2): 226—241. ISSN 0951-8967. doi:10.1080/09518969508569695.
- ^ Georgieva, Sashka (2021). „The Last Medieval Tsaritsas of Tarnovo”. Bulgaria Mediaevalis. 12 (1): 237—250. ISSN 1314-2941.
Литература
[уреди | уреди извор]- Her listing in "Medieval lands" by Charles Cawley. The project "involves extracting and analysing detailed information from primary sources, including contemporary chronicles, cartularies, necrologies and testaments."