Кети

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јенисејски Остјаци (Кети, Јенисејци) је мало етно-лингвистички изоловано племе из Краснојарског краја, са средњег и доњег тока реке Јенисеј и притоке Подкаменаја Тунгуска па до Куреуке.

Кети живе у малим раштрканим групама, монголоидног су изгледа, али светлије пути. Лов, риболов и узгој собова типични су њиховој култури.

Групи Јенисејских Остјака, по свој прилици припадала су и племена Кот (Кот), Арин, Југ, Пумпокол, и Асан али су асимилирани од Хакаса и Евенка. Прави Кети са река Кас и Сум називали су себе Југун. Од Руса у 17. веку прозвани су Остјацима, а касније Јенисејским Остјацима, према локалитету уз реку Јенисеј.

Први спомен о њима датира из 17. века, када Руси спомињу њихова племена Инбак, Земцхак и Богден. Данас Кети броје око 1.100 људи, а насеља им се (више нису номади) налазе у дистрикту Туруханск: Келлог, Серково, Бакланикха, Горосхикха, Пакуликха, Турукханск и Мадуука, и у Аутономном округу Евенки: Суломаи.

О језику Кета који данас има два дијалекта (сум и имбат), озбиљно се позабавио Финац М. А. Кастрин, који 1858. издаје прву граматику и речник кетског језика, а садржи и нешто материјала о језику кот. Кети су као и остали монголоидни народи у Русији полурусизовани, што значи да носе руска имена и презимена. Мада је ово особина свих номада, као што Роми носе имена и презимена већинских народа у државама у којима живе.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кети