Кети

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кети
Ket women and children 1914.png
Жене и деца, народ Кети 1914. (фотографија Фритјофа Нансена)
Укупна популација
1.600
Региони са значајном популацијом
 Русија (Краснојарска Покрајина) 1.219 (2010)
 Украјина 37 (2001)
Језици
кетски, руски
Религија
православље, анимизам, шаманизам
Сродне етничке групе
јенисејски народи

Кети су староседелачки сибирски народ, који припада јенисејској породици народа. Говоре кетским језиком који спада у северну групу јенисејских језика. Кети су мали етно-лингвистички изоловани народ из Краснојарског краја, са средњег и доњег тока реке Јенисеј и притока Поткамена Тунгуска, Јелогуј и Курејка. Јенисејским народима, припадали су и народи Кот, Арин, Југ, Пумпокол, и Асан али су их Хакаси, Евенки и Руси асимиловали. Данас су Кети једини преостали јенисејски народ.[1]

Кети живе у малим раштрканим групама, монголоидног су изгледа, али светлије пути. Лов, риболов и узгој собова типични су њиховој култури.

Име[уреди]

Руси су их у 17. веку прозвали Остјацима, што је назив под којим је био обухваћен већи број несродиних сибирских народа. Касније су, да би се направила разлика између њих и других народа познатих под именом Остјаци, названи Јенисејски Остјаци, по реци Јенисеј чији су средњи и доњи ток насељавали.[2] Неколико година након стварања СССР-а, 1930-их, званично им је промењено име у Кети. Кетски аутоним (име којим сами себе називају) је Кет (у множини је Денг), што значи човек.[1] Кети са река Сим и Кас који су називали себе Југун, 1960-их су признати као посебан народ.

Историја[уреди]

Верује се да су Кети на реку Јенисеј досељени пре око 2.000 година са југа, са неког места које је ближе планинама Западни Сајан, Источни Сајан и Алтај.[3] Први спомен о њима датира из 17. века, када Руси спомињу њихова племена Инбак, Земчак и Богден. Почетком 17. века кетска земља улази у састав Руског царства. Козаци из града Мангазеја 1607. на њиховој територији оснивају испоставу за прикупљање пореза, у облику крзна ласица, веверица и видри. Кети су пружили отпор али безуспешно.[1]

Кети, који су били полуномадски народ, су након доласка комуниста на власт у Русији и стварања СССР-а, почетком 20. века, у време колективизације, насељени у стална насеља.[1]

Кети су 2010. бројали 1.219 људи,[4] а насеља им се (више нису номади) налазе у Туруханском рејону: Келог, Серково, Бакланиха, Горошиха, Пакулиха, Туруханск и Мадујка, и у Евенкијском рејону: Суломај. Кети су као и остали монголоидни народи у Русији полурусификовани, што значи да носе руска имена и презимена. Мада је ово особина свих номада, као што Роми носе имена и презимена већинских народа у државама у којима живе.

Језик[уреди]

Стручњак за кетски језик, Финац М. А. Кастрин, 1858. издаје прву граматику и речник кетског језика, који садржи и нешто материјала о котском језику.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 The Peoples of the Red Book
  2. "Ket: Bibliographical guide". Institute of Linguistics (Russian Academy of Sciences) & Kazuto Matsumura (Univ. of Tokyo).
  3. The Ket and Other Yeniseian Peoples
  4. Резултати пописа 2010. у Русији Национални састав становништва

Спољашње везе[уреди]