Кече

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Албански бубњар носи кече.

Кече (алб. Qeleshe) је традиционална капа данашњих албанских мушкараца. Праве се од једног комада филца и неофарбаног памука. Име потиче од албанске речи за памук.

У старија времена, данашња традиционална албанска, је била српска народна ношња. Иван Јастребов је записао да је ношња Фанда тј. уопште Дукађинаца, готово сасвим иста као ношња Маћана, Шаљана и Црногораца… уске гаће, беле капице… то је чисто српска одећа из старих времена. У такву ношњу је била одевена цела српска војска када је против побуњене Србије кренуо цар Манојло (према сведочењу Кинама којег цитира Панта Срећковић). Кинам је записао: Приближивши се реци Тари, пре сунчаног заласка, византијска војска увиде безбројну множину наоружаних Срба… Одело им је било: доламе, уске гаће и беле капе…[1][2]

Иван Јастребов (пишући о области Мат) записао да је село Љура било познато по производњи црног ваљаног сукна за арнаутски ђурдин - познату арнаутску џоку с кратким рукавима и са додатком за покривање главе. Кажу да је Арнаути носе у знак жалости за Скендербегом. То мишљење је код Арнаута распрострањено исто као код Црногораца мишљење да они њихове капице (фесове) са црним ободом носе у знак туге и жалости због пропасти царства на Косову пољу. Он сматра да је такво тумачење производ маште патриота, који су од Европљана усвојили манир да ожалошеност испоље црнином на капи. Црногорцима није на ум падало испољавати жалост за падом српског царства везивањем црне мараме око феса. Код Арнаута, Црногораца и Старосрбијанаца се жалост испољавала небријањем браде дуже време. Црни повез на фесу код Црногораца се појавио чисто као мода. Пошто су Црногорци пре сто година (од када је Јастребов то писао) престали носити своје беле капице од ваљане вуне, и позајмили начин облачења од хришћана у Турској, који су у групама бежали у планине, и сами Црногорци нису били ништа друго до раја побегла из села и градова, тиме су и фесови ушли у моду у истом облику у коме су се носили и још их носи у доба Јастребова, раја у Турској. Турци су раји забрањивали носити црвену боју, хришани су око феса везивали црну мараму исто као и Турци зелену тканину. Са овим фесовима раја је обично бежала у Црну Гору. Тамо је мало-помало ушао у моду обичај да се опшива црном свиленом тканином, захваљујући европским кројачима. Арнаути су по примеру Црногораца наставили исту праксу само што је жалост била не за Косовом него Скендербегом. Арнаути су са израдом џоке почели не тако давно од доба Јастребова, како су га уверавали сами Љурани. [3]

Занимљивости[уреди]

Иван Мештровић је исклесао познату статуу Победника са овом белом капом на глави.

Победник

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 390. Београд: Службени гласник. 
  2. ^ Срећковић, Пантелија (1884). Историја српског народа књ. 1., pp. 216. Београд: Краљевско-српска државна штампарија. 
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 464., 465. Београд: Службени гласник.