Кизик
Кизик (стгрч. Κύζικος, лат. Cyzicus) је старогрчки древни град у Малој Азији, у региону који је у антици називан Мизија (или касније током власти Римљана, римска провинција Хелеспонт).
Налази се на полуострву данас познатом као Kapıdağ Yarımadası (у антици Arctonnesus), за које се сматра да је у прошлости било острво у Мраморном мору које је вештачким путем повезано са копном. У данашње време административно припада турској провинцији Баликесир (вилајет).
Историја
[уреди | уреди извор]Град носи име по митском краљу Долиона, Кизику, који је био убијен од стране Аргонаута.[1] Град су по легенди основали Тесалијски Пелазги. Касније се на подручју Кизика доселио велики број насељеника из Милета.
Због своје повољне позиције, град се брзо обогатио и развио. Златни статери Кизика су неко време постали врло значајна валута у античком свету, све до тренутка када су их заменили статери Филипа Македонијског.[2]
Током Пелопонеског рата (431–404. п. н. е.) Кизик је био потчињен Атини и Спарти. У морској бици код Кизика 410. п. н. е. Атинске снаге су потпуно уништиле Спартанску флоту. 387. п. н. е. град је пао под власт Персијског царства.[2] Међутим, Александар Македонски 334. п. н. е. ослободио је Кизик од Персијанаца, и потом наложио повезивање дотадашњег острва са копном.
У првој половини 4. века п. н. е. изванредни грчки математичар и астроном Еудокс се преселио из Атине у Кизик и тамо основао своју школу.[3]
Град је био у блиској вези са Пергамским краљевством све до његовог пада, када су успостављене везе са античким Римом. Римљани су му временом признали територијална проширења и друге привилегије[2] (поготово после успешне одбране града, од војске Митридата VI од Понта, уз помоћ римске војске под заповедништвом Лукула).
Римски цар Тиберије припојио је Кизик својим поседима, поставивши га средиштем провинције Мизије, и којој мења име у Хелеспонт. Мало касније, Кизик је постао један од највећих и најнапреднијих градова древног света.
Према легенди, крајем 3. века у Кизику је погубљено 9 хришћанских проповедника - Теогнид, Руф, Антипатер, Феостик, Артом, Магн, Теодот, Фавмасије и Филемон, који су сви касније канонизовани у лику светих мученика.
Од 443. године, град је проживео многе земљотресе (последњи од 1063. године); место и сам град су почели да се празне, становништво се преселило у друга подручја.
Кизик су привремено заробили Арапи 675. године. Године 1081. град су заузели Турци Селџуци, али су након 15 година потпуно протерани.[4]
У време Отоманског царства, територија која је граничила са бившим градом била је укључена у покрајину Бурса. [5]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Локалитет између мочвара Балкиз Сераи је познат као Бал-Киз и потпуно је ненасељен. Најзначајнији остаци града су прилично добро видљиви зидови из 4. века п. н. е. Темељи колосалног храма цара Хадриана[2], рушевине античког римског водовода и огромног амфитеатра такође се налазе тамо.
Храм посвећен цару Хадријану
[уреди | уреди извор]Колосалне основе храма посвећеног цару Хадријану су и даље видљиве: стубови су били високи 21,35 метара (највиши познати стубови на другом месту су у Баалбеку у Либану, дужине од 19,35 метара). Овај објекат је био највећи грчко-римски храм икада изграђен.[6] Забележено је да је 1444. године било 33 стуба видљиво, али су у међувремену остаци разношени и коришћени за изградњу других грађевина[2], укључујући и Аја Софију.
Људи
[уреди | уреди извор]- Еудокс из Кизика, старогрчки морепловац и дипломата који је истраживао Арапско море за Птолемеја VIII, краља хеленистичке Птолемејске династије у Египту.
- Калип, старогрчки астроном и математичар, ученик Еудокса из Книда
- Герман I Цариградски
- Теофан Исповедник
- Фауста Кизичка
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ As to the visit of the Argonauts to the Doliones and the death of King Cyzicus, see Apollonius Rhodius, 1.935-1077; Orphica Argonautica 486ff.; Valerius Flaccus, 2.634 ff. & 3.1 ff.; Hyginus, Fabulae 16.
- ^ а б в г д Hasluck 1911.
- ^ Florian Cajori, A History of Mathematics (1893)
- ^ KYZIKOS (Belkis or Balkiz), Turkey. The Princeton Encyclopedia of Classical Sites.
- ^ Монеты Кизика
- ^ Vermeule, Cornelius C. (1965). „A Greek Theme and its Survivals: The Ruler's Shield (Tondo Image) in Tomb and Temple” (PDF). Proceedings of the American Philosophical Society. 109 (6): 376. ISSN 0003-049X. JSTOR 986138.
Литература
[уреди | уреди извор]- Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Hasluck, Frederick William (1911). „Cyzicus”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 720.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за Кизик на Викимедијиној остави
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
