Килиманџаро

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Килиманџаро (регион).
Килиманџаро
Mt. Kilimanjaro 12.2006.JPG
Поглед на Килиманџаро
Географске карактеристике
Највиша тачка Ухуру
Надморска висина 5895[1][2] m
Координате 3°04′00″ ЈГШ; 37°21′33″ ИГД / 3.066667° ЈГШ; 37.359167° ИГД / -3.066667; 37.359167 Координате: 3°04′00″ ЈГШ; 37°21′33″ ИГД / 3.066667° ЈГШ; 37.359167° ИГД / -3.066667; 37.359167
Географија
[[File:Танзанија[3]|272px|]]
Државе  Танзанија
Регије Килиманџаро
Геологија
Врста планине стратовулкан

Килиманџаро је највиша планина Африке. Вулканског је порекла. Налази се у североисточној Танзанији, на граници са Кенијом, око 350 km јужно од Екватора и око 500 km севернозападно од града Дар ес Салама. Састављен је од три вулкана Шира,[4] Мавензи[5] и Кибо.[6] Највиши врх Ухуру се налази на 5895 метара надморске висине, на врху средњег вулканског кратера Кибо пречника око 2500 метара и дубине око 180 метара. Са Ухура се пружа драматичан поглед на околне равнице. Први пут је освојен 1889. Насеље Моши на јужном подножју је полазно место за успоне на Килиманџаро. Остали врхови су Мавензи (5355 метара) и Меру (4566 метара). Килиманџаро је са 4600 м од подножја највиша самостојећа узвисина на свету.

Национални парк Килиманџаро је основан 1971. године од шумског резервата којег су основали немачки колонизатори још 1910-их[7]. Он покрива површину од 753 km² изнад висина од 2.700 метара и отворен је за јавност 1977. године. Године 1987. уписан је на UNESCO списак места Светске баштине у Африци, због заштите бројних врста сисара који живе у парку, а од којих су многи угрожене врсте.

Географске одлике[уреди]

Ваздушни поглед на Кибов врх из 1938. године
Губљење „снегова Килиманџара“ од 1993. до 2000. год.
3Д модел Киба

Килиманџаро је голема наслага вулканског порекла, тренутно неактивног, с гејзирима у средини који испуштају гас у кратеру на врхунцу планине. Научници су 2003. године закључили да магма тече само 400 метара испод врха кратера. Иако се нове активности не очекују, постоји страх да би се вулкан могао урушити, узрокујући велику ерупцију сличну оној на планини Света Јелена. Неколико урушавања и проклизавања земље појавило се на Ухуруу у прошлости, стварајући простор познат као западна плажа. Иако нема записа о ерупцији, локална легенда говори о активности од пре око 170 година.

Килиманџаро има три вулканска врха: Шира (3962 м) западно, Мавензи (5149 м) западно, и средишњи врх Ухуру или Кибо (5895 м), а између њих се налази висораван „седло“ од 3.600 хектара која је највеће подручје тундре у Африци. Око њих је још 20 мањих вулкана, попут планине Меру која је задњи пут еруптирала пре више од 100 година. Вечити ледењаци који покривају врхове Килиманџара, стари скоро 12.000 година, су данас у опасности од глобалног загревања, од 1912. године их је нестало скоро 80% и претпоставља се да ће потпуно нестати до 2033. године.[8]

Флора и фауна[уреди]

Унутарње падине Килиманџара су изразито плодне због вулканског пепела и на њима успева густа шума, док су испод травната подручја у којима обитавају слонови, лавови и друге саванске животиње. Вегетација Килиманџара се дели на четири појаса:

У парку обитава више од 140 врста сисара, укључујући 25 врста грабежљиваца, 25 врста антилопа (дујкери, еланди, 7 мајмуна (галагији, жути павијани, плави мајмуни и колобуси), 24 шишмиша и бројни други глодари и бубоједи. У доњем делу постоји популација од неколико стотина слонова, али и афричких бивола и леопарда, док је црни носорог нестао из овог подручја.

Од 180 врста птица у парку најприсутније су: ендемски Аботов чворак (Poeoptera femoralis), жутопрсни нектарник (Nectarinia famosa), беловрати гавран (Corvus albicollis), горски врабац (Pinarochroa sordida) и костоберина.

Планина Килиманџаро
Два вулканска врха планине Килиманџаро: Кибо (лево) и Мавензи (десно).

Референце[уреди]

  1. „Mount Kilimanjaro National Park”. Tanzania National Parks. Tanzania National Parks. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2012. Приступљено 16. 7. 2015. 
  2. „Kilimanjaro National Park”. World Heritage List. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 16. 7. 2015. 
  3. Kilimanjaro Map and tourist Guide (Мапа) (4th изд.). 1:75,000 with 1:20,000 and 1:30,000 insets. EWP Map Guides. Картографија: EWP. EWP. 2009. ISBN 0-906227-66-6. 
  4. Cullen, Nicolas J.; Mölg, Thomas; Kaser, Georg; Hussein, Khalid; Steffen, Konrad & Hardy, Douglas R. (2006). „Kilimanjaro Glaciers: Recent areal extent from satellite data and new interpretation of observed 20th century retreat rates” (PDF). Geophysical Research Letters. 33 (16). Bibcode:2006GeoRL..3316502C. doi:10.1029/2006GL027084. 
  5. „Mawenzi”. Peakware. Interactive Outdoors, Inc. Приступљено 16. 7. 2015. 
  6. Nonnotte, Philippe; Guillou, Hervé; Bernard Le Gall; Benoit, Mathieu; Cotten, Joseph; Scaillet, Stéphane (2008). „New K-Ar age determinations of Kilimanjaro volcano in the North Tanzanian diverging rift, East Africa” (PDF). Journal of Volcanology and Geothermal Research. 173 (1–2): 99—112. doi:10.1016/j.jvolgeores.2007.12.042. Приступљено 29. 7. 2015. 
  7. Национални паркови Танзаније Преузето 5. новембра 2011.
  8. Thompson LG, Brecher HH, Mosley-Thompson E, Hardy DR, Mark BG: Glacier loss on Kilimanjaro continues unabated, Proceedings of the National Academy of Sciences 106 (47): 19770–5. doi:10.1073/pnas.0906029106
  9. The Zones of Kilimanjaro, NASA Earth Observatory, 2016

Литература[уреди]

  • J. A. Huntchinson, "The Meaning of Kilimanjaro", Tanganyika Notes and Records, 64 (1965), 65-67
  • Dundas, Charles (1924). Kilimanjaro and its People. 1st Edition London: Cass. 
  • A. Le Roy, Au Kilima Njaro, histoire de la fondation d'une mission catholique (Afrique Occidentale), 1890
  • Bart, François; Mbonile, Milline J.; Devenne, François (2003). Kilimandjaro : montagne, mémoire, modernité. Presses Universitaires de Bordeaux. ISBN 978-2-86781-309-2. 
  • Bart, François; Morin, Serge; Jean-Nöel Salomon (1998). Les montagnes tropicales: identités, mutations, développement. Bordeaux-Pessac, Presses Universitaires de Bordeaux, novembre. ISBN 978-2-906621-30-5. 
  • Stewart, Alexander (2004). Kilimanjaro: a complete trekker's guide : preparation, practicalities and trekking routes to the "Roof of Africa". Cicerone Press Limited. ISBN 978-1-85284-413-4. 
  • Stedman, Henry (2006). Kilimanjaro: The Trekking Guide to Africa's Highest Mountain. Trailblazer Guides. ISBN 978-1-873756-91-1. 
  • Burns, Cameron M. (2006). Kilimanjaro & East Africa: a climbing and trekking guide. The Mountaineers Books. ISBN 978-0-89886-604-9. 
  • William Dubois Newmark (1991). The Conservation of Mount Kilimanjaro. IUCN Tropical Forest Programme. ISBN 978-2-8317-0070-0. 

Спољашње везе[уреди]