Кинеска Нова година

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кинеска Нова година у Манчестеру

Кинеска Нова година (поједностављени кинески: 农历新年, 春节; традиционални кинески: 農曆新年) или Пролећни фестивал празник је којим се прославља почетак нове године по традиционалном кинеском календару. То је једна од више лунарних нових година у Азији. Славље почиње вече пре првог дана године и завршава се петнаестог дана у години, на Фестивал лампиона. Први дан кинеске Нове године почиње на млади месец, који се појављује између 21. јануара и 20. фебруара.[1] У 2019. први дан кинеске Нове године био је у петак, 5. фебруара, започевши годину свиње.

Дани у лунисоларном кинеском календару[уреди | уреди извор]

Лунисоларни кинески календар одређује датум Лунарне Нове године. Календар користе и државе које су под утицајем или имају односе са Кином, као што су Кореја, Јапан и Вијетнам, иако понекад датум прославе може одступати за један дан или чак један месечни циклус због коришћења меридијана заснованог на различитом главном граду у различитим временским зонама или другачијем месту интеркаларних месеци.[2]

Митологија[уреди | уреди извор]

Према бајкама и легендама, кинеска Нова година је почела са митском звери Нин Шо (поједностављени Кинески: 年兽; традиционални Кинески: 年獸). Он је јео сељаке, а посебно децу. Једне године, сви сељаци су одлучили да се сакрију од звери. Пре него што су отишли, појавио се један старац и рекао да ће он остати током ноћи и осветити се чудовишту, али га нико није подржавао. Он је поставио црвени папир и пустио ватромет. Дан касније, сељаци су се вратили и видели да ништа није уништено и претпоставили су да је старац био божанство које их је спасило. Касније су схватили да се у ствари Нин Шо плашио црвене боје и гласних звукова. Од тада су за Нову годину носили црвену одећу и качили црвене светиљке и црвене пролећне свитце на врата и прозоре. Такође су користили ватромете да уплаше Нина Шоуа. Од тада, Нин Шо се никад није вратио у село. Касније је Нин Шоуа ухватио Хонгћин Лауцу (поједностављени Кинески: 鸿钧老祖; традиционални Кинески: 鴻鈞老祖), стари монах.[3]

Као државни празник[уреди | уреди извор]

Кинеска Нова година се сматра државним празником у великом броју земаља и територија где има много кинеске популације. Пошто кинеска Нова година пада на различите датуме по грегоријанском календару и на различите дане у недељи, неке државе прилагођавају радне дане у циљу дужег државног празника. У неким земљама, празник се пребацује на радни дан, ако Нова година пада на викенд.[4]

Свечаности[уреди | уреди извор]

Током фестивала, људи у Кини спремају разну гурманску храну за породицу и госте. Због развијене културе, јела из различитих држава има другачији укус. Код њих, најпознатије јело су кнедле из северне Кине и тангиуан из јужне Кине.[5]

Новогодишње вече[уреди | уреди извор]

Највећи догађај током кинеске новогодишње вечери је вечера за окупљање. Јела која су направљена од посебних врста меса се служе за столом као главно јело за вечеру, и служе се за Нову годину. Може се упоредити са вечером захвалности (енгл. Thanksgiving Dinner) у Америци и слична је божићној вечери у другим државама са великим процентом Хришћана. У северној Кини, они обично праве кнедле после вечере и једу их око поноћи. Кнедле представљају богатство зато што њихов облик личи нa стару кинеску валуту. На југу, обично се прави глутенски новогодишњи колач и његови делићи се шаљу као поклон рођацима и пријатељима. После вечере, неке породице иду у локалне храмове да се моле за добру нову годину, али у данашње време људи обично праве журке и одбројавају до Нове године.[6] Традиционално, ватромети су се палили да уплаше зле духове и врата су била затворена и нису смела да се отварају до новог јутра, и то је у ритуалу названо Oтварање врата среће.

Први дан[уреди | уреди извор]

Ватромет за кинеску Нову годину.

Први дан служи за поздрављање божанства из раја и са Земље и почиње званично у поноћ. Традиционално се пале ватромети, бамбусове палице и петарде. Много будиста се суздржава и не једе месо првог дана зато што им то омогућава дуговечност. Неки сматрају да паљење ватре и коришћење ножева првог дана године доноси лошу срећу и зато се сва храна припрема дан раније. На овај дан се, такође, сматра лошом срећом коришћење метле. Веома битним се сматра да се на први дан Нове године поштују старији и зато породице посећују најстарије чланове породица, обично родитеље, бабе и деде. Чланови породице који су венчани, такође, дају црвене коверте са парама или благословљењем да би се потиснуло старење и задаци везани за предстојећу годину, за млађе чланове породице.[7]

Обичаји[уреди | уреди извор]

Гала Пролећног фестивала[уреди | уреди извор]

На новогодишње вече, чланови породице се окупљају и вечерају. Гала Пролећног фестивала се приказује на CCTV1 за време вечере и људи обично у то време гледају тај програм. Гала укључује много врста наступа и гледање је временом постало традиција.[8]

Размена поклона[уреди | уреди извор]

Поред црвених коверти, које обично старији људи дају млађима, и мали поклони (обично хране или слаткиша) се размењују између рођака и пријатеља током кинеске Нове године. Поклони се обично носе кад се посећују пријатељи и рођаци и најчешће су то воће (најчешће наранџе, али никад крушке), колачи, кексићи, слаткиши и чоколаде.[9]

Музика[уреди | уреди извор]

Срећна Нова година! (кинески: 新年好呀) популарна је дечја песма за новогодишње празнике.[10]

Одевање[уреди | уреди извор]

Током Нове године се најчешће носи црвена боја, традиционална веровања су да она тера зле духове и лошу срећу. Ношење нове одеће током фестивала представља нови почетак у години и довољно ствари за коришћење и облачење.[11]

Породична слика[уреди | уреди извор]

У неким местима, прављење породичне слике је битна церемонија након што се окупе рођаци. Породица се фотографише у ходнику или испред куће. Најстарији члан породице стоји у средини.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Aslaksen, Helmer. "The Mathematics of the Chinese Calendar" (PDF). стр. 2. Приступљено 11. 12. 2018. 
  2. ^ „Историја Кинеске нове године”. The History of Chinese New Year. Приступљено 11. 12. 2018. 
  3. ^ „Порекло лунарне Нове године и легендa о Нину Шоу”. "The Origin of Lunar New Year and the legend of Nian". Ancient Origins. Приступљено 11. 12. 2018. 
  4. ^ „Кинеска Нова година”. Chinese New Year. Приступљено 11. 12. 2018. 
  5. ^ „Кинеска Нова година”. Chinese New Year. Приступљено 11. 12. 2018. 
  6. ^ Бжаланд Велч, Патриција. Chinese New Year. стр. 36. 
  7. ^ „Кинеска Нова година”. Chinese New Year. Приступљено 12. 12. 2018. 
  8. ^ „Кинеска Нова година”. Chinese New Year. Приступљено 12. 12. 2018. 
  9. ^ „Кинеска Нова година”. Chinese New Year. Приступљено 12. 12. 2018. 
  10. ^ „Кинеска Нова година”. Chinese New Year. Приступљено 12. 12. 2018. 
  11. ^ „Кинеска Нова година”. Chinese New Year. Приступљено 12. 12. 2018. 
  12. ^ „Кинеска Нова година”. Chinese New Year. Приступљено 12. 12. 2018.