Кинеска револуција (1949)
Кинеска комунистичка револуција | |||||
---|---|---|---|---|---|
Део кинеског грађанског рата | |||||
Војници Народноослободилачке армије заузимају председничку палату у Нанкингу, април 1949. | |||||
| |||||
Сукобљене стране | |||||
Република Кина • Куоминтанг • Национална револуционарна армија Након 1947: • Оружане снаге Републике Кине |
Комунистичка партија Кине • Народноослободилачка армија | ||||
Команданти и вође | |||||
Чанг Кај Шек |
Мао Цедунг Џу Де | ||||
Јачина | |||||
4.300.000 (јул 1945)[2] 1.490.000 (јун 1949)[3][4][5] |
1.200.000 (јул 1945)[2] 4.000.000 (јун 1949)[4][6] | ||||
Жртве и губици | |||||
око 1,5 милиона погинулих (1945—1949)[7][5] | око 250.000 погинулих (1945—1949)[7][8] |
Кинеска револуција, у самој Кини позната и као Ослободилачки рат је назив за другу, завршну фазу кинеског грађанског рата, односно оружани сукоб који се у Кини водио од 1946. до 1950. између снага Републике Кине под влашћу националистичке странке Куоминтанг на једној, и комунистичких снага на челу са Комунистичком партијом Кине и Мао Цедунгом на другој страни. Обе стране су сукоб отпочеле 1927. али су га привремено обуставиле како би постали савезници у рату против Јапанаца 1937. године. Јапански пораз у Другом светском рату и неуспех покушаја да се нађе споразумно решење за будућност поратне Кине је довео до обнове сукоба у пролеће 1946. године. Комунисти, који су тада углавном контролисали север и североисток Кине, су имали мање људства, оружја и опреме од Куоминтанга, које су обилато оружјем, новцем и опремом помагале САД; успркос томе су, захваљујући популарности у сељачким масама, с временом успели да овладају целом копненом Кином, на чијем је подручју 1949. године проглашена Народна Република Кина.
Победа КП Кине је имала велики утицај на глобални однос снага: Кина је постала највећа социјалистичка држава по броју становника, а након кинеско-совјетског раскола 1956. године, трећа сила у Хладном рату. Народна Република је нудила директну и индиректну подршку комунистичким покретима широм света и инспирисала је раст маоистичких партија у бројним земљама. Шок због успеха КПК и развој нове геополитичке домино теорије која постулира њено ширење по источној Азији довели су Сједињене Државе до узастопних војних интервенција у Кореји и југоисточној Азији. КПК је на власти у континенталној Кини и друга је највећа политичка партија на свету.[9]
Датум почетка и завршетка
[уреди | уреди извор]Многи историчари се слажу са званичном историјом Комунистичке партије Кине да кинеска револуција датира од оснивања Партије 1921. године. Неки сматрају да је то био последњи део кинеског грађанског рата, пошто се тек после Другог кинеско-јапанског рата ратна надмоћ окренула одлучно у корист комуниста. Ипак, није сасвим јасно када је почела друга половина грађанског рата. Најранији могући датум био би крај Другог уједињеног фронта у јануару 1941. године, када су националистичке снаге направиле заседу и уништиле Нову Четврту армију. Други могући датум је предаја Јапана 10. августа 1945. године, чиме је почела борба комунистичких и националистичких снага да заузму опрему и територију коју су Јапанци оставили.[10][11] Међутим, рат у пуном обиму између две стране истински није започео све до 26. јуна 1946. године, када је Чанг Кај Шек покренуо велику офанзиву против комунистичких база у Манџурији.[12]
Најчешћи датум коришћен за крај Револуције је проглашење Народне Републике Кине 1. октобра 1949. године.[13][14][15][16] Без обзира на то, националистичка влада се није евакуисала на Тајван све до децембра, а значајне борбе (као што је освајање Хајнана) настављене су све до 1950. и преузимања Тибета 1951. године.[17][18] Иако никада није представљала озбиљну претњу за Народну Републику, исламска побуна Куоминтанга се наставила све до 1958. године у провинцијама Гансу, Ћингај, Нингсија, Синђанг и Јунан.[19][20][21] Војници Републике Кине који су побегли у планине Бурме и Тајланда радили су са ЦИА-ом и КМТ-ом на финансирању антикомунистичких активности са трговином дрогом све до 1980-их.[22] Никада није постигнут никакав формални мир између Републике Кине и НР Кине.[23]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Le Guomindang contre les communistes, 1927-1935”. www.lhistoire.fr (на језику: француски). Приступљено 5. 11. 2021.
- ^ а б Hsiung 1992.
- ^ Li, Xiaobing (2007-06-01). A History of the Modern Chinese Army (на језику: енглески). University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-7224-8.
- ^ а б Hsiung, James C. (1992). China's Bitter Victory: The War With Japan, 1937–1945. New York: M. E. Sharpe publishing. ISBN 1-56324-246-X.
- ^ а б Sarker, Sunil Kumar (1994). The Rise and Fall of Communism (на језику: енглески). Atlantic Publishers & Dist. ISBN 9788171565153.
- ^ 曹, 前发. „毛泽东的独创:"兵民是胜利之本"”. 中国共产党新闻网. 人民网-中国共产党新闻网.
- ^ а б Lynch 2010, стр. 91.
- ^ "The History of the Chinese People's Liberation Army." Beijing: People's Liberation Army Press. 1983.
- ^ Tian 2021.
- ^ Cohn 2007, стр. 121–122.
- ^ Jessup 1989.
- ^ Hu 2003.
- ^ Hodges, Francesca. „The Chinese Communist Revolution in a Global Perspective”. World History Project. OER Project. Приступљено 17. 2. 2022.
- ^ Yang & Saich 2016.
- ^ Perry 2018.
- ^ „Milestones: 1945–1952: The Chinese Revolution of 1949”. Office of the Historian. United States State Department. Приступљено 17. 2. 2022.
- ^ Cook & Stevenson 2005, стр. 376.
- ^ Goodman 2004a, стр. 73.
- ^ Allatson & McCormack 2008, стр. 66.
- ^ Goodman 2004b, стр. 387.
- ^ Goodman 2005, стр. 6.
- ^ Gibson 2011.
- ^ Green 1993, стр. 79.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kelly, Luke (2015). „Sichuan famine, 1936-37”. Disaster History (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2017-04-20. г. Приступљено 2023-03-14.
- Garnaut, Anthony (2013). „A Quantitative Description of the Henan Famine of 1942”. Modern Asian Studies. Cambridge University Press. 47 (6): 2034, 2044. ISSN 1469-8099. S2CID 146274415. doi:10.1017/S0026749X13000103. „A detailed survey organized by the Nationalist government in 1943 of the impact of the famine came up with a toll of 1,484,983, broken down by county. The official population registers of Henan show a net decline in population from 1942 to 1943 of one million people, or 3 per cent of the population. If we assume that the natural rate of increase in the population before the famine was 2 per cent, [...] Comparison with the diminution in the size of age cohorts born during the famine years suggests that the official Nationalist figure includes population loss through excess mortality and declined fertility migration, which leaves a famine death toll of well under 1 million.”
- Chen, Sherong (2002). 浅析1928-1930年西北大旱灾的特点及影响 [An Elementary Study about the Characteristics and the Effect of the Great Drought in Northwest China from 1928 to 1930]. Gùyuán Shīzhuān Xuébào (на језику: Chinese). 23 (1). Архивирано из оригинала 2011-07-07. г. Приступљено 2011-02-15. Непознати параметар
|trans-work=
игнорисан (помоћ); Непознати параметар|script-work=
игнорисан (помоћ) - Harris, Richard (1959). „China and the World”. International Affairs. 35 (2): 161—169. ISSN 0020-5850. JSTOR 2605294. doi:10.2307/2605294.
- Goodman, David S G (2005). „Exiled by Definition: The Salar of Northwest China”. PORTAL: Journal of Multidisciplinary International Studies. 2 (1). ISSN 1449-2490. doi:10.5130/portal.v2i1.83 . Приступљено 13. 7. 2014.
- Goodman, David S. G. (2004b). „Qinghai and the Emergence of the West: Nationalities, Communal Interaction and National Integration” (PDF). The China Quarterly. Cambridge University Press for the School of Oriental and African Studies. University of London, UK. 178: 379—399. ISSN 0305-7410. S2CID 55915069. doi:10.1017/S0305741004000220. hdl:10453/6047. Приступљено 13. 7. 2014.
- Cook, Chris; Stevenson, John (2005). The Routledge Companion to World History Since 1914. Routledge.
- Hu, Jubin (2003). Projecting a Nation: Chinese National Cinema before 1949. Hong Kong University Press.
- Tian, Yew Lun (2021). „Factbox: A hundred years on, how the Communist Party dominates China”. Reuters. Приступљено 14. 3. 2023.
- Platt, Stephen R (2012). Autumn in the Heavenly Kingdom: China, the West, and the Epic Story of the Taiping Civil War. New York: Knopf.
- Platt, Stephen R (2018). Imperial Twilight: The Opium War and the End of China's Last Golden Age. New York: Knopf.
- Zarrow, Peter Gue (2005). China in War and Revolution, 1895–1949. Routledge.
- Alexander, Bevin (1992). The Strange Connection: U.S. Intervention in China, 1944-1972. Greenwood Press.
- Bianco, Lucien (1971). Origins of the Chinese Revolution, 1915–1949. Palo Alto, CA: Stanford University Press. Chapter 1, pages 1-26 Архивирано 2016-03-07 на сајту Wayback Machine(). -- hosted at CÉRIUM (Centre d’études et de recherches internationales) at the Université de Montréal
- Buck, John Lossing (1980). Three Essays on Chinese Farm Economy. New York City: Garland Publishing. стр. 1.
- Carroll, John Mark (2007). A concise history of Hong Kong. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-3422-3.
- Carter, Peter (1976). Mao. Oxford University Press. ISBN 978-0192731401.
- Cheek, Timothy; Mühlhahn, Klaus; Van de Ven, Hans J., ур. (2021). Chinese Communist Party: A Century in Ten Lives (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9781108904186. S2CID 241952636. doi:10.1017/9781108904186.
- Chen, Bui (1978). Chronology of Mr. Chiang Kai-shek. Taipei: Biographical Literature Publishing House.
- Chen, Hansheng (1933). The Present Agrarian Problem in China. Shanghai: China Institute of Pacific Relations.
- Chen, Hansheng (1936). Agrarian Problems in Southernmost China. Shanghai: Kelly & Walsh, Ltd.
- Chiang, Kai-shek (Madame) (1978). Conversations with Mikhail Borodin (на језику: енглески). London: Free Chinese Centre.
- Chow, Tse-tsung (2009). „Chen Duxiu”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 8. 3. 2010. г. Приступљено 25. 2. 2011.
- Cohn, George Childs, ур. (2007). „Chinese Civil War of 1945–49”. Dictionary of Wars (Third изд.). Checkmark Books.
- DeMare, Brian James (2019). Land Wars: The Story of China's Agrarian Revolution. Palo Alto: Stanford University Press. ISBN 978-1-5036-0952-5.
- Forster, Elisabeth (19. 3. 2018). 1919 – The Year That Changed China. Berlin, Boston: De Gruyter. ISBN 978-3-11-056071-8. doi:10.1515/9783110560718.
- Galbiati, Fernando (1985). Peng Pai and the Hai-Lu-Feng Soviet. Stanford CA: Stanford University Press. ISBN 0-8047-1219-0.
- Gao, James (2009). Historical Dictionary of Modern China (1800–1949). Scarecrow Press. ISBN 978-0810863088.
- Garver, John W. (1988). Chinese-Soviet Relations, 1937–1945: The Diplomacy of Chinese Nationalism. New York: Oxford University Press. ISBN 0195363744.
- Gibson, Richard Michael (2011). The Secret Army: Chiang Kai-shek and the Drug Warlords of the Golden Triangle. Contributor Wen H. Chen (illustrated изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0470830215 — преко Google Books.
- Goodman, David S. G., ур. (2004a). „China's Campaign to 'Open Up the West': National, Provincial and Local Perspectives”. China Quarterly (illustrated изд.). Cambridge University Press. 178 (5th Special Issue). ISBN 0521613493.
- Hayford, Charles (2009). „The May Fourth Movement”. Ур.: Pong, David. Encyclopedia of Modern China. II. Detroit: Scribner's. стр. 565—69.
- Hinton, William (1966). Fanshen; a documentary of revolution in a Chinese village. New York: Vintage Books. ISBN 9780394704654. Приступљено 5. 11. 2022.
- Hu, Qingyun (1994). 中国无政府主义思想史 [History of Anarchist Thought in China] (на језику: Chinese) (1 изд.). Beijing: National Defense University Press. ISBN 7-5626-0498-3. Приступљено 4. 8. 2021.
- Hunt, Michael H. (2015). The World Transformed: 1945 to the present (Second изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-937102-0.
- Ip, Hung-Yok (2009). Intellectuals in Revolutionary China, 1921-1949: Leaders, Heroes and Sophisticates. Florence KY: Routledge. ISBN 978-0-415-54656-0 — преко Google Books.
- Johnson, Chalmers A. (1962). Peasant Nationalism and Communist Power: The Emergence of Revolutionary China 1937-1945 (PDF). Stanford, California: Stanford University Press. Приступљено 4. 3. 2022.
- Jordan, Donald A. (1976). The Northern Expedition: China's National Revolution of 1926-1928 (на језику: енглески). Honolulu: University Press of Hawaii. ISBN 9780824803520.
- Jowett, Philip S. (2014). The Armies of Warlord China 1911–1928. Atglen, Pennsylvania: Schiffer Publishing. ISBN 9780764343452.
- Kotkin, Stephen (2014). Stalin: Paradoxes of Power, 1878–1928. London: Allen Lane. ISBN 978071399944-0.
- Leung, Edward Pak-wah, ур. (1992). Historical Dictionary Revolutionary China, 1839-1976. Westport, Ct.: Greenwood Press. ISBN 0-313-26457-0.
- Leung, Edward Pak-wah, ур. (2002). Historical Dictionary of the Chinese Civil War. United States of America: Scarecrow Press. ISBN 0-8108-4435-4 — преко Google Books.
- Li, Lillian M. (2007). Fighting Famine in North China: State, Market, and Environmental Decline, 1690s–1990s (PDF). Stanford: Stanford University Press. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-12-27. г.
- Li, Xiaobing (2012). China at War: An Encyclopedia (PDF). Denver, Colorado: ABC-CLIO, LLC. ISBN 978-1-59884--416-0. Приступљено 1. 3. 2022.[мртва веза]
- Liu, Shoulin; Wan, Renyuan; Wang, Yuwen; Kong, Qingtai, ур. (1995). Chronology of Officials in the Republic of China. Beijing: Zhonghua Book Company.
- Lynch, Michael (2010). The Chinese Civil War 1945–49. Osprey Publishing. стр. 91. ISBN 978-1-84176-671-3. Архивирано из оригинала 2016-01-02. г. Приступљено 2015-11-15.
- Nolan, Cathal J. (2002). The Greenwood Encyclopedia of International Relations: S-Z. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32383-6 — преко Google Books.
- Pepper, Suzanne (1999). Civil War in China: The Political Struggle 1945-1949. Rowman & Littlefield Publishers.
- Perry, Elizabeth (1980). Rebels and Revolutionaries in North China, 1845-1945. Stanford University Press.
- Perry, Elizabeth J. (2018). „Is the Chinese communist regime legitimate?”. Ур.: Rudolph, Jennifer; Szonyi, Michael. The China Questions: Critical Insights into a Rising Power (PDF). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. Приступљено 17. 2. 2022.
- Radtke, Kurt Werner; Liao, Chengzhi (1990). China's Relations With Japan 1945-83: The Role of Liao Chengzhi. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-2795-6. Приступљено 4. 1. 2013 — преко Google Books.
- Roberts, John Peter (2016-01-21). China: From Permanent Revolution to Counter-Revolution (на језику: енглески). Wellred. ISBN 9781900007634 — преко Google Books.
- Schram, Stuart (1966). Mao Tse-Tung. Simon & Schuster. ISBN 978-0140208405.
- Smith, Stephen Anthony (2000). A Road Is Made: Communism in Shanghai, 1920-1927. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 9780824823146.
- Spence, Jonathan D. (1999). The Search for Modern China. W.W. Norton and Company. ISBN 0-393-97351-4.
- Tamura, Eileen (1998). China: Understanding Its Past.
- Taylor, Jay (2009). The Generalissimo. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0674033382.
- Thomas, S. Bernard (1983). Labor and the Chinese Revolution, 1928-1948. Ann Arbor: University of Michigan.
- Tolley, Kemp (2000). Yangtze Patrol: The U.S. Navy in China. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 1-55750-883-6.
- van de Ven, Johan (1991). From Friend to Comrade: The Founding of the Chinese Communist Party, 1920–1927. University of California Press. ISBN 978-0520910874.
- Verbyla, Bernice A. (2010). Aunt Mae's China. Xulon Press. ISBN 978-1-60957-456-7. Приступљено 28. 6. 2010 — преко Google Books.
- Westad, Odd (2003). Decisive Encounters: The Chinese Civil War, 1946–1950. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4484-3. Приступљено 2019-03-08.
- Wilbur, C. Martin (1983). The Nationalist Revolution in China, 1923-1928. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 9780521318648.
- Worthing, Peter (2016). General He Yingqin: The Rise and Fall of Nationalist China. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 9781107144637 — преко Google Books.
- Xiang, Ah (1998). „The Zhongshan Warship Incident” (PDF). Tragedy of Chinese Revolution.
- Xu, Shanguang; Liu, Jianping (1989). 中国无政府主义史 [History of Anarchism in China] (на језику: Chinese) (1 изд.). Wuhan: Hubei People's Press. ISBN 7-216-00337-3 — преко Google Books.
- Yang, Benjamin; Saich, Tony (2016). The Rise to Power of the Chinese Communist Party: Documents and Analysis. New York: Routledge. ISBN 978-1-56324-154-3.
- 奎松, 楊 (април 2010). 中間地帶的革命. Taiyuan: 山西人民出版社.
- Hunt, Michael (2013). The World Transformed: 1945 to the Present (First изд.). Oxford University Press. ISBN 9780312245832.
- Green, Leslie C. (1993). The Contemporary Law of Armed Conflict.
- Allatson, Paul; McCormack, Jo, ур. (2008). Exile Cultures, Misplaced Identities. Critical Studies. 30 of Critical studies (illustrated изд.). Rodopi. ISBN 978-9042024069. ISSN 0923-411X.
- Jessup, John E. (1989). A Chronology of Conflict and Resolution, 1945–1985. New York: Greenwood Press. ISBN 0-313-24308-5.
- Lew, Christopher R. The Third Chinese Revolutionary War, 1945–1949: An Analysis of Communist Strategy and Leadership. The USA and Canada: Routledge. 2009. ISBN 0-415-77730-5.
- Lohbeck, Don (1956). Patrick J. Hurley. Chicaho: Henry Regnery Company.
- „Comintern”. The Columbia Encyclopedia (6th изд.). 2001. Архивирано из оригинала 12. 10. 2004. г.
- Franke, Wolfgang, (1970). A Century of Chinese Revolution, 1851–1949. Basil Blackwell, Oxford. .
- Wortzel, Larry M. (1999), Dictionary of Contemporary Chinese Military History, Westport: Greenwood Press, ISBN 9780313293375.