Кинеска сазвежђа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Репродукција Суџоу звездане мапе (13. век)

Традиционална кинеска астрономија има систем поделе небеске сфере на звездана јата и сазвежђа познатих као "функционери" (кинески 星官xīng guān).[1]

Кинески астеризми, као по правилу, мањи од сазвежђа Хеленске традиције. За време династије Сунг (13. век) Суџоу планисфера показује укупно 283 астеризма, сачињених од 1,565 појединачних звезда. [2] Астеризми су подељени у четири групе, у двадесет осам палата дуж еклиптике, и у три куће северног неба. Јужно небо је додато као пета група на крају династије Минг,[3][4] на основу европских звезданх карата, које су садржале додатних 23 астеризам.

Центар три куће (三垣, Sān Yuán) је северни небески пол. Оне укључују оне звезде које се могу видети током целе године (из Кине).[5]

Двадесет осам палата (二十八宿, Èrshíbā Xiù) формирају еклиптички координатни систем који се користи за звезде које се не могу видети током целе године (из Кине). Оне су подељене на основу кретања Месеца у року од лунарног месеца.[6]

Историја[уреди]

Кинески систем се развија независно од грчко-римског система од најмање 5 века п. н е. Међутим можда су раније међусобно утицали један на другог, на шта алудирају паралеле са древном Вавилонском астрономијом.[7]

Систем од двадесет осам лунарних палата веома је сличнан (мада не и идентичан) Индијском Накшатра систему. Тренутно није познато да ли је било међусобног утицаја у историји кинеског и индијског система.

Најстарији од преживелих кинеских звезданих карата су из времена династије Танг.

Јужни небо је било непознато старим кинезима и самим тим није спадало у традиционални систем. Тек у 16. веку, због ступањем у контакт са европским светом Ксу Гуанци (астроном краја династије минг) уводи још 23 астеризма базираних на европским звезданим мапама.[8] Астеризми "Јужног неба" (近南極星區) сада се такође третирају као део традиционалног кинеског система.

Терминологија[уреди]

Кинеска реч "звезда или небеско тело" је 星 xīng. Симбол 星 је фоносемантичка. Њен идеографички део 晶 (ознака jīng "светло блистав") приказује три звезде (три пута "сунчев" кључ 日).

Савремени кинески термин "сазвежђе" је 星座 xīng zuò (座 је класификатор за велике непокретне објекте), док термин 星官 xīng guān остаје резервисан за традиционални систем. Општи термин "астеризам" је 星群 xīng qún (у буквалном преводу "група звезда").

Три Куће[уреди]

Три куће су: Љубичаста забрањена кућа (紫微垣, Zǐ Wēi Yuán), Кућа врховне палате (太微垣, Tài Wēi Yuán) и Кућа небеске пијаце (天市垣, Tiān Shì Yuán).

Љубичаста забрањена кућа обухвата најсевернији део ноћног неба.

Кућа врховне палате се налази на истоку и северу, а Кућа небеске пијаце на западу и југу.

Љубичаста забрањена кућа заузима најсевернији део ноћног неба. Са тачке гледишта старих кинеза љубичаста забрањена кућа се налази у средини неба и окружена је свим другим звездама.

Она покрива модерни сазвежђа Малог медведа, Змаја, Жирафе, Цефеја, Касиопеје, Кочијаша, Волара и делове Великог медведа, Ловачког пса, Малог лава и Херкула.

Кућа врховне палате покрива модерна сазвежђу Девице, Береникине косе и Лава и делове Ловачког пса, Великог медведа и Малог лава.

Кућа небеске пијаце обухвата модерна сазвежђа Змије, Змијоноше, Орла, Северне круне и делове Херкула.

Двадесет Осам Палата[уреди]

Модерна карта звезданог неба на којој се приказани традиционални кинески астеризми и 28 палата (означене око руба)

Двадесет осам палата су груписане у четири симбола, од којих је сваки повезан са смером компаса и садржи седам кућа. Имена и звезде које су садржане су:[9][10]

Четири Симбола

(四象)

Палата (宿)
Број Назив (pinyin) Превод Одговарајућа звезда
Азурни Змај Истока

(東方青龍)

Пролеће

1 角 (Jué/Jiăo) Рог α Vir
2 亢 (Kàng) Врат κ Vir
3 氐 (Dī) Корен α Lib
4 房 (Fáng) Соба π Sco
5 心 (Xīn) Срце α Sco
6 尾 (Wěi) Реп μ Sco
7 箕 (Jī) Плетена Корпа  γ Sgr
Црна Корњача Севера

(北方玄武)

Зима

8 斗 (Dǒu) (Јужна) Кола φ Sgr
9 牛 (Niú) Во β Cap
10 女 (Nǚ) Девојка ε Aqr
11 虛 (Xū) Празноћа  β Aqr
12 危 (Wéi/Wēi) Кров  α Aqr
13 室 (Shì) Кућа α Peg
14 壁 (Bì) Зид γ Peg
Бели Тигар Запада

(西方白虎)

Јесен

15 奎 (Kuí) Ноге η And
16 婁 (Lóu) Веза β Ari
17 胃 (Wèi) Стомак  35 Ari
18 昴 (Mǎo) Чупава Глава 17 Tau
19 畢 (Bì) Мрежа ε Tau
20 觜 (Zī) Корњачин Кљун λ Ori
21 參 (Shēn) Три Звезде ζ Ori
Вермилион Птица Југа

(南方朱雀)

Лето

22 井 (Jǐng) Бунар μ Gem
23 鬼 (Guǐ) Дух θ Cnc
24 柳 (Liǔ) Врба δ Hya
25 星 (Xīng) Звезда α Hya
26 張 (Zhāng) Бачена Мрежа υ¹ Hya
27 翼 (Yì) Крилла  α Crt
28 軫 (Zhěn) Кочија  γ Crv

Јужни Астеризми (近南極星區)[уреди]

Небо око Јужног небеског пола је било непознато старим кинезима. Дакле, оно није било укључено у три куће и двадесет осам палата. Међутим, на краја династије Минг, Ксу Гуанци  је увео још 23 астеризма, заснованих на европским звезданим мапама.[8] Ови астеризми су тако укључени у традиционалне кинеске звездане Мапе.

Ови астеризми су :

Српски назив Кинески назив Број звезда Хеленистичка сазвежђа
Море и планина 海山 (Hǎi Shān) 4 Прамац/Кентаур/Мува/Једра
Крст 十字架 (Shí Zì Jià) 4 Јужни крст
Коњски реп 馬尾 (Mǎ Wěi) 3 Кентаур
Коњски стомак 馬腹 (Mǎ Fù) 3 Кентаур
Пчела 蜜蜂 (Mì Fēng) 4 Мува
Троугао 三角形 (Sān Jiǎo Xíng) 3 Јужни тругао
Егзотична птица 異雀 (Yì Què) 9 Рајска Птица / Октант
Паун 孔雀 (Kǒng Què) 11 Паун
Персиа 波斯 (Bō Sī) 11 Индус / Телескоп
Змијски реп 蛇尾 (Shé Wěi) 4 Октант / Мала Хидра
СжЗмијски стомак 蛇腹 (Shé Fù) 4 Мала Хидра
Змијска глава 蛇首 (Shé Shǒu) 2 Мала Хидра / Мрежица
Птичији кљун 鳥喙 (Niǎo Huì) 7 Тукан
Ждрал 鶴 (Hè) 12 Ждрал / Тукан
Ватрена птица 火鳥 (Huǒ Niǎo) 10 Феникс / Вајар
Крива текућа вода 水委 (Shuǐ Wěi) 3 Еридан / Феникс
Блиски беле пеге 附白 (Fù Bái) 2 Мала Хидра
Спојене беле пеге 夾白 (Jiā Bái) 2 Мрежица / Златна риба
Златна рибица 金魚 (Jīn Yú) 5 Златна риба
Морски камен 海石 (Hǎi Dàn) 5 Прамац
Летећа риба 飛魚 (Fēi Yú) 6 Летећа риба
Јужни брод 南船 (Nán Chuán) 5 Прамац
Мала кола 小斗 (Xiǎo Dǒu) 9 Камелеон

Традиционални кинески називи звезда[уреди]

Стари кинески астрономи су систематски одређивали називе звезда, мало више од хиљаду година пре него што је Јохан Бајер то урадио на сличан начин. У принципу, свакој звезди је додељен астеризам. Затим је број додељен тој звезди у овом астеризме. На овај начин, звезди је одређен "Назив астеризма" + "Број". Нумерисање звезда у астеризму, међутим, није на основу привидне величине ове звезде, него њеног положаја у астеризму. (Бајеров систем понекад користи овај кинески метод, значајно са звездама великих кола, које су приближно исте величине.)

На пример, Алтаир се на кинеском језику зове 河鼓二 . 河鼓  је име астеризма (буквално бубањ на реци). 二 је број ознака (две). Дакле то  буквално значи "друга звезда бубања на реци".

Неке звезде такође имају традиционалне називе, често у вези са митологијом и астрологијом. На пример, Алтаир је познатији као 牛郎星 или 牵牛星 (Звезда Пастира) на кинеском, по митолошкој причи  пастира и девојке ткачице.

Ове ознаке се и даље користе, у савременој кинеској астрономије.

Референце[уреди]

  1. ^ 星官 literally translates to "star official".
  2. ^ Hsing-chih T'ien. and Will Carl Rufus, The Soochow astronomical chart, Ann Arbor . University of Michigan Press.1945. стр. 4.
  3. ^ Deane, Thatcher E. “Instruments and Observations at the Imperial Astronomical Bureau during the Ming Dynasty” pp. 136
  4. ^ Peng-Yoke, Ho. "The Astronomical Bureau in Ming China" pp. 145
  5. ^ Needham, J. "Astronomy in Ancient and Medieval China".
  6. ^ 二十八宿的形成与演变
  7. ^ Sun & Kistemaker 1997, стр. 7,18.
  8. 8,0 8,1 Sun, Xiaochun (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. стр. 910. 
  9. ^ „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2015. Приступљено 25. 6. 2011. 
  10. ^ Selin, Helaine (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Westen Cultures. Springer Science & Business Media. стр. 517. ISBN 978-0-7923-4066-9. 

Литература[уреди]

  • Selin, Helaine (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Westen Cultures. Springer Science & Business Media. стр. 517. ISBN 978-0-7923-4066-9. 
  • Sun, Xiaochun; Kistemaker, Jacob (1997). The Chinese Sky During the Han: Constellating Stars and Society. BRILL. стр. 7,18. ISBN 978-90-04-10737-3. 
  • Book of Jin, volume 11–13 (晉書·天文志)
  • Huainanzi, volume 3 (淮南子·天文訓)
  • Needham, Joseph; Wang Ling (1995) [1959]. Science and Civilisation in China: Volume 3. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-05801-8. 
  • Peng-Yoke, HO. “The astronomical bureau in ming china.” Journal of Asian History, vol. 3, no. 2, 1969, pp. 137–157. JSTOR, www.jstor.org/stable/41929969.
  • Deane, Thatcher E. “Instruments and Observation at the Imperial Astronomical Bureau during the Ming Dynasty.” Osiris, vol. 9, 1994, pp. 126–140. JSTOR, www.jstor.org/stable/302002.
  • Yung Sik Kim, “Confucian Scholars and Specialized Scientific and Technical Knowledge in Traditional China, 1000-1700: A Preliminary Overview,” East Asian Science, Technology, and Society: an International Journal Volume 4.2 (April): 207-228.
  • Chan Ki-hung: Chinese Ancient Star Map, Leisure and Cultural Services Department. 2002. ISBN 978-962-7054-09-2.
  • Gems of the ancient Chinese astronomy relics. ISBN 978-962-7797-03-6. 

Спољашње везе[уреди]