Кинески вртови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бресквини вртови и шљивик
фрагмент слике динасстије Минг(1820-1840)

Кинеска цивилизација може се пратити уназад до 3000. година пре нове ере, са сменом династија које су том земљом владале, почевши од прве династије Шанг (1766—1126 године пре нове ере) до последње династије Ћинг (1644—1911 године нове ере). Током тог историјског периода настала је вртна уметност у оквиру које је свака династија дала своје карактеристичне варијације. Традиција вртне уметност датира од 2600. година пре нове ере.[1]

Тек у 8. веку Венецијанац Марко Поло је први пут упознао Европу са овом далеком земљом. Међутим његови описи прихватљиви су само делимично јер је претеривао у одушевљењу стварима које је у Кини видео и доживео. Ипак из његових прича Европа је сазнала да су кинези посвећивали посебну пажњу уређењу вртова необичне лепоте.

Први кинески вртови искључиво су служили за гајење лековитих и зачинских бољака, а веома брзо потом, почеле су да се саде и украсни вртови. Нема сачуваних старих кинеских вртова, а о њима се зна из историјских и материјалних извора. Кинези су први уместо геометријског развили пејзажни стил у вртној уметности. Друго обележје кинеског врта су велике димензије. Неки вртови били су велики и по неколико стотина километара. Тако је цар Ћин Ши Хуанг из династије Ћин (3 век п. н. е.) имао врт који је обухватао тридесет округа,[2] са копијама двораца владара које је победио у рату. Велики освајач Ву Ти из династије Хан (2. век п. н. е) имао је тако велики врт да је на његовом одржавању радило тридесет хиљада робова. Из религиозних и филозофских разлога (конфучијанизам и таоизам) концепција кинеских вртова је била срачуната да остави утисак раја на земљи.

Стилови Кинеских вртова[уреди]

Кинески врт је кроз векове формиран у три основна стила:

  1. Идиличан стил-обавезно је имао језеро са острвом, рибарском кућом на обали, врбама, чамцима и рибарским мрежама. Требало је да подсећа на рибарско село.
  2. Застрашујући стил-обично је то био само део врта који се користио у сумрак када су сенке допуњавале застрашујућу изглед врта. Ту је ишчупано дрвеће поново сађено са кореном на горе.
  3. Духовни или духовит стил-имао је необичне (духовите) контрасте облика и боја.

У врту су постојали разни за нас необични архитектонски елементи као што су отворене галерије живих боја покривене лакираним црепом и капије разних облика. Најстарије капије имају осмоугаони облик или кружан (месечена врата). Пажљиво су биране громаде камена за врт. Било је и патуљастог дрвећа одгајеног посебном бонсаи техником гајења биљака. Шетња вртом се готово искључиво обављала чамцима, а много мање стазама између делова врта.

Референце[уреди]

  1. Michel Baridon, Les Jardins - paysagistes, jardiners, poḕts. p. 348
  2. Che Bing Chiu, Jardins de Chine, p. 12.

Литература[уреди]

  • Подизање и нега зелених површина, Драгана Милошевић-Бревинац, 14.07.2004.
  • Chaoxiong, Feng (2007). The Classical Gardens of Suzhou. Beijing: New World Press. ISBN 978-7-80228-508-8. 
  • Chiu, Che Bing (2010). Jardins de Chine, ou la quête du paradis. Paris: Éditions de la Martinière. ISBN 978-2-7324-4038-5. 
  • Clunas, Craig (1996). Fruitful sites: garden culture in Ming dynasty China. Durham: Duke University Press. 
  • Baridon, Michel (1998). Les Jardins- Paysagistes, Jardiniers, Poetes. Paris: Éditions Robert Lafont. ISBN 2-221-06707-X. 
  • Keswick, Maggie (2003). The Chinese garden: history, art, and architecture (3rd изд.). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. 
  • Sirén, Osvald (1949). Gardens of China. New York, NY: Ronald Press. 
  • Sirén, Osvald (1950). China and Gardens of Europe of the Eighteenth Century. 
  • Song, Z.-S. (2005). Jardins classiques français et chinois: comparaison de deux modalités paysagères. Paris: Editions You Feng. 
  • Tong, Jun. Gazetteer of Jingnan Gardens (Jingnan Yuanlin Zhi). 
  • Tan, Rémi (2009). Le Jardin Chinois par l'image. Paris: Éditions You Feng. ISBN 978-2-84279-142-1. 

Спољашње везе[уреди]