Кинески национални музеј у Пекингу

С Википедије, слободне енциклопедије
Кинески национални музеј
National Museum of China front facade 2014.jpg
Оснивање2003
ЛокацијаПекинг
 Кина
Број предмета1,3 милиона
Посетиоци7.400.000 (2019)
ДиректорWang Chunfa

Кинески национални музеј налази се на источној страни трга Тјенанмен у Пекингу, Кина. Музејом управља Министарство културе Народне Републике Кине.

То је један од највећих музеја на свету. Са 7,4 милиона посетилаца у 2019. години, Кинески национални музеј био је други најпосећенији уметнички музеј на свету, одмах након Лувра[1].

Историја[уреди | уреди извор]

Музеј је основан 2003 [2] спајањем два одвојена музеја који су од 1959. године заузимали исту зграду: Музеј кинеске револуције у северном крилу (који потиче из канцеларије Националног музеја револуције основане у 1950. ради очувања заоставштине револуције из 1949. године) и Национални музеј кинеске историје на јужном крилу (с пореклом из Пекиншког националног историјског музеја, основаног 1949, и Прелиминарног уреда Националног историјског музеја, основаног 1912, који има задатак да заштити већу историјску заоставштину Кине).

Зграда је завршена 1959. године као једна од "Десет великих грађевина" којима се обележава десетогодишњица оснивања Народне Републике Кине. Допуњује Велику салу народа која је на супротној страни трга и која је изграђена у исто време. Конструкција се налази на 6,5 ха, дужина предње стране је 313 м, висина четири спрата је 40 м и ширина је 149 м.[3] Са предње стране у средини има десет квадратних стубова.

A large whitish interior space with a very high ceiling lit by many windows on its left stretches off into the far background. There are people walking around within. At left in the foreground is a large dark wooden model of a round three-tiered pagoda
Предњи фоаје са моделом Небеског храма, 2014. године

После четири године обнове, музеј је поново отворен 17. марта 2011. године, са 28 нових изложбених дворана, што је више него утростручило претходни изложбени простор и стање уметничких изложби и складишта. Има укупну површину од готово 200.000 м2 за излагање.[4] Обнове је дизајнирала немачка фирма Геркан, Марг и партнери (Gerkan, Marg and Partners).[5]

Збирке[уреди | уреди извор]

Музеј, који покрива кинеску историју од Јуанмоуског човека пре 1,7 милиона година до краја династије Ћинг (последње царске династије у кинеској историји), има сталну колекцију од 1.050.000 предмета,[6] са многим драгоценим и ретким артефактима, који се не могу наћи у музејима било где другде у Кини или остатку света. Конкретно, има 815.000 комада/сетова древне културне баштине, 340.000 комада/сетова модерне културне баштине, више од 240.000 ретких и антикварских књига. Занимљиво је да његова збирка укључује готово 6.000 културних реликвија првог разреда.[7]

Међу најзначајнијим експонатима у Националном музеју Кине су "Хоумуву динг" из династије Шанг (најтежи комад из древног бронзаног доба на свету, са 832,84 кг),[8] бронзана зун (посуда) украшена са четири овчје главе из династије Шанг, велика исписана бронзана посуда за воду из династије Западни Џоу, бронзани фу (ознака) са уметнутим златом, династије Ћин у облику тигра, одећа за сахрањивање од жада династије Хан шивена златним нитима, свеобухватна збирка керамике династије Танг у три боје и керамика Сунг династије. Музеј такође има важну нумизматичку збирку, укључујући 15.000 новчића које је поклонио Луо Бозхао.[9]

Музеј има сталну изложбу под називом Пут ка помлађивању која представља новију историју Кине од почетка Првог опијумског рата, са нагласком на историју Комунистичке партије и њена политичка достигнућа.[10]

Галерија[уреди | уреди извор]

Сат одбројавања[уреди | уреди извор]

Сат одбројавања за почетак Олимпијских игара у Пекингу 2008. године

Због централне локације на Тргу Тјенанмен, предњи део музеја се користи од деведесетих година за приказ сатова који одбројавају догађаје од националног значаја, укључујући пренос суверенитета Хонг Конга 1997, пренос суверенитета Макаоа 1999. године, почетак Олимпијаде у Пекингу 2008. и отварање Светске изложбе 2010. у Шангају.

Контраверзе[уреди | уреди извор]

Тромесечна изложба луксузног бренда Луја Витона 2011. године довела је до неких притужби на комерцијализам у музеју, при чему је професор са Универзитета у Пекингу Ксиа Ксуелуан изјавио да се као јавни музеј на државном нивоу „у ствари треба само посветити не-профитним културним промоцијама." [12] Ив Карцеле, председавајући и извршни директор компаније Луј Витон Малетиер, бранио је изложбу изјавивши: „Важно је шта ћете открити. Мислим да пре новца постоји историја: 157 година креативности и заната."

Неки критичари тврде да се модерна историографија музеја углавном усмерава на тријумфе Комунистичке партије, док минимизира или занемарује политички осетљиве теме попут Великог скока и Културне револуције.[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Кирк А. Дентон, Излагање прошлости: Историјско памћење и политика музеја у постсоцијалистичкој Кини (Университи оф Хаваи Пресс, 2014), пп.   33–39, 45–74.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Annual survey of museum visitors, the Art Newspaper, 9 April, 2020<
  2. ^ „Message from NCM Director (Wang Chunfa)”. en.chnmuseum.cn. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2016. Приступљено 30. 11. 2018. 
  3. ^ China.org
  4. ^ „China's National Museum to reopen on April 1”. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2017. Приступљено 24. 2. 2011. 
  5. ^ Hanno Rauterberg, Aufklärung in eigener Sache, Die Zeit, April 1, 2011 (in German)
  6. ^ „National Museum gets major makeover”. China Economic Review. 21. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2017. Приступљено 3. 6. 2012. 
  7. ^ „About the NMC”. en.chnmuseum.cn. Приступљено 24. 5. 2020. 
  8. ^ „The National Museum of China”. China Culture. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2014. 
  9. ^ Luo Bozhao qianbixue wenji by Ma Feihai, Zhou Xiang, Luo Jiong, Luo Bozhao, review by Helen Wang The Numismatic Chronicle (1966-), Vol. 165 (2005), pp. 413-414
  10. ^ Varutti, Marzia. Museums in China : the politics of representation after Mao. Woodbridge. стр. 115. ISBN 9781782042105. OCLC 869551750. 
  11. ^ Official page[мртва веза]
  12. ^ „National museum, LV reject criticisms of design exhibition”. Global Times. 1. 6. 2011. Приступљено 17. 1. 2012. 
  13. ^ Ian Johnson (3. 4. 2011). „At China's New Museum, History Toes Party Line”. The New York Times. Приступљено 17. 1. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]