Кинкаџу
| Кинкаџу | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Potos flavus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Potos Geoffroy Saint-Hilaire & Cuvier, 1795
|
| Врста: | P. flavus
|
| Биномно име | |
| Potos flavus (Schreber, 1774)
| |
| |
| Распрострањеност врсте | |
Кинкаџу или кинкажу (лат. Potos flavus)[2] сисар је кишних шума из породице ракуна (Procyonidae) сродан олингосима, коатијима, северноамеричком ракуну, прстенорепој мачци и какомистлу. Живи у шумама Средње и Јужне Америке.
Опис[уреди | уреди извор]
.jpg)
Дужина ове врсте варира од 40 до 75 центиметара, али су мужјаци већи од женки. Свима је једнобојно, меко и вунасто крзно, златасто смеђе боје, и имају светлији доњи део.
Реп им је прекривен је кратком длаком. Дугачак је и савитљив, а са њим може хватати предмете. Осим тога, користи га да би прелазио са једног дрвета на друго. Упркос томе што готово цео живот проводи на дрвећу, веома се пажљиво пење. Опрезно и полако намотава реп на другу грану, а потом полако прелази на другу, све време се чврсто држећи за грану репом. Кад брзо трчи кроз грање, реп му одржава равнотежу.
На округластој глави му се налазе пљосната њушка и кратке округле уши. Очи су му велике и округле.[3]
Киканџу је ретка врста и сматра се да је пред изумирањем.[4]
Исхрана[уреди | уреди извор]
Често их зову „медени медведи” због тога што воле слатко, а поготово мед.
Осим тога, обожавају воће и једу га више од било кога из породице ракуна. Највише воле авокадо, гуаве, дивље смокве и манго. Кинкаџу воћку зграби устима или је откине својим „рукама” са дрвета.
Ако на неком дрвету има много плодова, кинкаџуи се тамо окупе и сикћу и вриште док се боре за храном.
Језик им је дугачак 12 центиметара који може извући и сисати нектар и мед из кошница дивљих пчела, или да њиме увуче меснате делове воћки.[3]
Станиште[уреди | уреди извор]
Кинкаџу живи у тропским шумама. Станују у рупама дрвета, где се враћају сваког јутра на спавање.[5]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Женке кинкаџуа рађају младунце на пролеће и лети. Младунац кинкаџуа не види месец дана, али се врзо брзо развија, и већ након два месеца може да виси на репу са дрвета.[5]
Галерија[уреди | уреди извор]
.jpg)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Helgen, K.; Kays, R.; Schipper, J. (2016). „Potos flavus”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T41679A45215631. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41679A45215631.en. Приступљено 27. 8. 2016.
- ^ „Rakuni Severne i Južne Amerike”. www.biologija.rs. Приступљено 7. 6. 2019.
- ^ а б Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. ISBN 86-489-0303-3.
- ^ Свет сисара / [идеја и реализација Николас Харис, Џоана Тернер и Клер Астон ; текст Клер Астон, Стив Паркер ; илустрације Сузана Адарио ... [и др.] ; превод Љиљана Бајић]. Београд: Београд : Политикин забавник : Књига-комерц, 2004 (Београд : Бата тисак). 2004. стр. 25. ISBN 86-7712-026-2.
- ^ а б „Kinkajou | National Geographic”. Animals (на језику: енглески). 11. 4. 2010. Приступљено 15. 12. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
