Кинкаџу

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Кинкаџу
Potos flavus (22985770100).jpg
Potos flavus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Potos

Врста:
P. flavus
Биномијално име
Potos flavus
(Schreber, 1774)
Kinkajou area.png
Распрострањеност врсте

Кинкаџу или кинкажу (лат. Potos flavus)[2] сисар је кишних шума из породице ракуна (Procyonidae) сродан олингосима, коатијима, северноамеричком ракуну, прстенорепој мачци и какомистлу. Живи у шумама Средње и Јужне Америке.

Опис[уреди | уреди извор]

Кинкаџу

Дужина ове врсте варира од 40 до 75 центиметара, али су мужјаци већи од женки. Свима је једнобојно, меко и вунасто крзно, златасто смеђе боје, и имају светлији доњи део.

Реп им је прекривен је кратком длаком. Дугачак је и савитљив, а са њим може хватати предмете. Осим тога, користи га да би прелазио са једног дрвета на друго. Упркос томе што готово цео живот проводи на дрвећу, веома се пажљиво пење. Опрезно и полако намотава реп на другу грану, а потом полако прелази на другу, све време се чврсто држећи за грану репом. Кад брзо трчи кроз грање, реп му одржава равнотежу.

На округластој глави му се налазе пљосната њушка и кратке округле уши. Очи су му велике и округле.[3]

Киканџу је ретка врста и сматра се да је пред изумирањем.[4]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Често их зову „медени медведи” због тога што воле слатко, а поготово мед.

Осим тога, обожавају воће и једу га више од било кога из породице ракуна. Највише воле авокадо, гуаве, дивље смокве и манго. Кинкаџу воћку зграби устима или је откине својим „рукама” са дрвета.

Ако на неком дрвету има много плодова, кинкаџуи се тамо окупе и сикћу и вриште док се боре за храном.

Језик им је дугачак 12 центиметара који може извући и сисати нектар и мед из кошница дивљих пчела, или да њиме увуче меснате делове воћки.[3]

Станиште[уреди | уреди извор]

Кинкаџу живи у тропским шумама. Станују у рупама дрвета, где се враћају сваког јутра на спавање.[5]

Разможавање[уреди | уреди извор]

Женке кинкаџуа рађају младунце на пролеће и лети. Младунац кинкаџуа не види месец дана, али се врзо брзо развија, и већ након два месеца може да виси на репу са дрвета.[5]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Helgen, K.; Kays, R.; Schipper, J. (2016). Potos flavus. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T41679A45215631. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41679A45215631.en. Приступљено 27. 8. 2016. 
  2. ^ „Rakuni Severne i Južne Amerike”. www.biologija.rs. Приступљено 7. 6. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. ISBN 86-489-0303-3. 
  4. ^ Свет сисара / [идеја и реализација Николас Харис, Џоана Тернер и Клер Астон ; текст Клер Астон, Стив Паркер ; илустрације Сузана Адарио ... [и др.] ; превод Љиљана Бајић]. Београд: Београд : Политикин забавник : Књига-комерц, 2004 (Београд : Бата тисак). 2004. стр. 25. ISBN 86-7712-026-2. 
  5. 5,0 5,1 „Kinkajou | National Geographic”. Animals (на језику: енглески). 11. 4. 2010. Приступљено 15. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]