Кинмон инцидент

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кинмон инцидент
禁門の変・蛤御門の変
Део Бакумацу конфликта
Hamaguri rebellion.jpg
Графика Јузана Морија из 1893. која приказује сукоб код царске капије
Време:20. август 1864.
Место:Кјото
Повод:Соно џои идеје, жеља да се врати царска власт
Резултат: Победа шогуната
Сукобљене стране
Ichimonjimitsuboshi.svg Чошу
Снаге соно џои ронина
Tokugawa family crest.svg Шогунат Токугава
Flag of Aizu domain.svg Област Аизу
Japanese Crest Simazu Jyumonnji.svg Област Сацума
Tokugawa family crest.svg Област Мито
Tokugawa family crest.svg Област Овари
Tokugawa family crest.svg Област Ки
Област Кувана
Област Огаки
Област Ечизен
Област Хиконе
Област Јодо
Област Асао
Flag of Shinsengumi.svg Шинсенгуми
Мимаваригуми
Југекитаи
Команданти и вође
Токугава Јошинобу
Јачина
3.000 људи (1.400 из областу Чошу + 1.600 ронина) 50.000 људи
Жртве и губици
400 убијено или рањено 60 убијено или рањено,
28.000 кућа спаљено


Кинмон инцидент (Јап. 禁門の変 „Kinmon no Hen“) у преводу „Инцидент код забрањене капије“ или „Инцидент код царске капије“, позната и као Побуна код Хамагури капије (јап. 蛤御門の変 „Hamaguri Gomon no Hen“) био је војни сукоб између снага Токугава шогуната и самураја који подржавају соно џои идеје. Сукоб се десио 20. августа 1864. у Кјоту као део покушаја свргавања шогуна са власти.

О сукобу[уреди]

У време сукоба сматрало се да актуелни цар Јапана, Комеи симпатизира покрет Соно џои подржавајући потпуно друге ставове од шогуна и његове владе. Бојећи се да би сарадња са странцима довела Јапан у пропаст, самураји округа Чошу који су се међу првима побунили против актуелне власти организовали су се у намери да царску породицу врате на чело државе.

Снаге области Чошу запутиле су се у царску палату где су желеле лично да дођу пред цара али су их у томе спречиле снаге шогуната које их нису пропустиле кроз капију двора. Дошло је до сукоба а главну одбрану водиле су снаге округа Аизу и Сацума које су их надјачале и у броју и у опремљености. Током овог сукоба дошло је до великог пожара за које се сматра да је подметнут од стране Чошу побуњеника у тренуцима кад су схватили да ће изгубити почевши од резиденције породице Такацукаса. Пожар је прогутао много кућа које су у Кјоту тада прављене од дрвета и запаљивих материјала а до данашњих дана остало је непотврђено да ли су заиста побуњеници Чошу изазвали пожар и да ли је то био део њихове званичне стратегије (као диверзација) или се то десило у бесу због пораза.

Због овог сукоба Накајама Тадајасу који је био царски саветник за државна питања протеран је са двора зато што се сматрало да је имао удела у инциденту.[1] Као одмазду за побуњеничко деловање шогунат организује Први поход на Чошу у септембру 1864. који се завршава без борбе кажњавањем организатора за Кинмон инцидет наређењем да изврше сепуку.

Референце[уреди]

  1. ^ Takeda Hideaki, Nakayama Tadayasu (1809-88) at kokugakuin.ac, accessed 24 September 2013