Пређи на садржај

Кипарска православна црква

С Википедије, слободне енциклопедије
Кипарска православна црква
Ορθόδοξη Εκκλησία της Κύπρου
Грб
Основни подаци
Оснивање47.
Аутокефалност431.
Канонско признањеканонски призната
Предстојатељархиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Георгије III
СједиштеНикозија
Канонска јурисдикцијаКипар
Календарновојулијански календар
http://www.churchofcyprus.org.cy/
Статистика
Епархија6
Манастира9
Храмовапреко 500
Вјерника838,897[1]

Кипарска православна црква (грч. Ορθόδοξη Εκκλησία της Κύπρου) јесте помјесна и аутокефална црква са достојанством архиепископије. Налази се на 10. мјесту у диптиху.

Историја

[уреди | уреди извор]

Према предању, основао ју је апостол Варнава (47). У почетку, била је епархија Антиохијске цркве, а 431. постала је аутокефална архиепископија. У 6. вијеку је потпала под арапски јарам, а ослободила га се тек 965.

Године 1091. острво Кипар је било захваћено крсташима, а од 1489. до 1571. припадало је Венецији. Од 1571. припадало је Турцима, а од 1878Енглезима.

Године 1960. Кипар је добио независност и проглашен је за републику, а његов предсједник је постао архиепископ Макариос III (1960—1977).[2]

Турска инвазија од 20. јула 1974, и наступајућа турска окупација 35% територије острва Кипар, изазвала је масовни одлив хришћанског становништва из окупираног дијела острва. На окупираном дијелу острва одвијала су се многа рушења хришћанских храмова и споменика. Ту се налази укупно 514 храмова, капела и манастира. Велики дио храмова је преобраћен у џамије, музеје или су запуштени.

Организација

[уреди | уреди извор]

Данас, Кипарска православна црква се састоји из једне архиепископије и пет митрополија. Оне обухватају више од 500 храмова и 9 манастира.

Поглавар Кипарске православне цркве носи титулу „Блажени архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра“. Садашњи поглавар је архиепископ кипарски Георгије III (од 24. децембра 2022). Он је изабран након што се његов претходник архиепископ кипарски Хризостом II упокојио.

Највиша црквена власт је Свети синод састављен од архиепископа и пет митрополита, и њихових викарних архијереја, као сталних чланова.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]