Кипчачки језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кипчачки језици
Северозападнотуркијски језици
Географска распострањеностЦентрална Азија, Источна Европа и западна Северна Азија
Језичка класификацијаТуркијски језици
  • Кипчачки језици
ПрајезикКипчачки језик
Подподела
Глотологkipc1239[1]
{{{mapalt}}}

 Кипчачко-кумански   кипчачко-прабугарски   казашко-ногајски 

Кипчачки језици или северозападнотуркијски — су огранак туркијских језика. Ови језици су у употреби углавном у Средњој Азији, али су у мањој мери присутни и у Источној Европи и југозападном Сибиру. Кипчачким језицима говори око 12 милиони људи.

Карактеристике[уреди]

Појединачни кипчачки језици деле велики број заједничких особина, због чега су и сврстани у једну подгрупу. Неке од ових особина деле са другим обичним туркијским језицима, а неке су присутне само у кипчачким језицима.

Заједничке особине
  • прелазак пратуркијског *d у /j/
  • губљење почетног *h
Јединствене особине
  • изражена лабијална хармонија самогласника
  • учесталост сибиларизације почетног */j/ (нпр. *jetti > ʒetti „седам”)
  • присуство дифтонга */ɡ/ и */b/ на крају слога (нпр. *taɡ > taw „планина”, *sub > suw „вода”)

Језици[уреди]

кипчачки језици

Map-Kypchak Language World.png

 
западни кипчачки
или
кипчачко-кумански
или
понто-каспијски
северни кипчачки
или
кипчачко-прабугарски
или
урало-каспијски
јужни кипчачки
или
казашко-ногајски
или
арало-каспијски

Извори[уреди]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Kipchak”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 

Литература[уреди]

  • Johanson, Lars; Csató, Éva Ágnes (1998). The Turkic Languages. London: Routledge. ISBN 0-415-08200-5. 
  • Menges, Karl H. (1995). The Turkic Languages and Peoples (2nd изд.). Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 3-447-03533-1.