Кип слободе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Кип слободе
Назив на званичном списку светске баштине
Freiheitsstatue NYC full.jpg
Локација  САД
Тип културна
Критеријум i, vi
Референца 307.
Унеско регија Северна Америка[1]
Историја уписа у светску баштину
Упис 1984. (8. седница)

Кип слободе (енгл. Statue of Liberty) је споменик у Њујорку[2] познат и под називом „Слобода осветљава свет“ (енгл. Liberty Enlightening the World). Висок је 46,5 m, чему треба додати и 46,9 m високо постоље. Налази се на Острву слободе и представља поклон Француске Сједињеним Америчким Државама као чин пријатељства 1886. године. Скулптор споменика је Фредерик Бартолди, а унутрашњу конструкцију је израдио чувени инжењер Гистав Ајфел (пројектант Ајфелове куле).

Историја[уреди]

Кип слободе представља пријатељство и помоћ коју је Француска дала америчким насељеницима у њиховој борби за независност од Велике Британије која је почела 1776. године. Кип стоји на острвцету испред Њујорка од 1886. године. Данас постоји његова умањена верзија у Паризу као напомена његовог француског порекла.

Носећу конструкцију Кипа слободе предложио и конструисао је француски грађевинар поред осталог и конструктор париске Ајфелове кула Гистав Ајфел.

Најпре је вајар Фредерик Бартолди предложио мали глинени модел у висини доспелог човека. Други модел је био висине 3 метра. Трећи модел је био четири пута мањи од кипа у природној величини. Четврти модел је био у природној стварној величини. По моделу је била одливена скулптура у бакру. Готова скулптура је предата америчкој амбасади и била је растављена на делове и допремљена је француским бродом у Њујорк. У Њујорку је састављана две године.

Временом је кип постао симбол Америке. Током века који је прошао дошло је до великих оштећења скупптуре и реконструисана је захваљујући јавном добровољном приходу средстава за реконструкцију скулптуре.[3]

1984. године Кип слободе је уврштен у културну баштину UNESCO.

Кип слободе је био први симбол САД-а[4] који би емигранти угледали приликом доласка на емигрантски пријем на острву Елис које је удаљено тек око 1 km. Између 1880. и 1914. број емиграната у САД је досегао број од 22 милиона, углавном из јужне и источне Еуропе, а који су углавном ушли кроз пристаниште на острву Елис.

Приступ балкону на бакљи Кипа слободе је ограничен због сигурности посетилаца још од 1916. године. Кип слободе је током готово целе 1938. године био затворен због обнове, као и од 1984. до 1986. године, када су замењене бакља и већи део унутрашње конструкције. Кип је такође био затворен и након напада 11. септембра 2001. године, због сигурности. Пиједестал је отворен тек 2004, а остатак кипа 2009. године, с ограничењима у броју посетилаца којима је дозвољен успон на круну. Од 28. августа 2012. године Кип слободе је поновоно затворен ради уградње додатног помоћног степеништа и других сигурносних детаља, али је Острво Слободе остало отворено.[5]

Својства[уреди]

Кип слободе 11. септембра 2001.

Кип слободе, један од симбола САД, представља персонификацију слободе, римску богињу Libertas с уздигнутом руком у којој држи бакљу, док јој је испод друге руке tabula ansata (вотивна плоча са законима) на којој је написан датум потписивања Америчке декларације о неовисности, 4. јул 1776. Испод њезиних ногу лежи прекинути ланац који симболизуја стицање слободе, тј. неовисност САД.

Без спојница је кип висок 46,05 м, а с подножјем 93 м. Састоји се од бакрене овојнице коју држи челични оквир. Овојница је настала према изворној Бертолдијевој гипсаној скулптури. Укупна тежина кипа износи 225 тона. Опсег кипа је до 10,6 метара, уста су широка 91 центиметар, а кажипрст је дуг 2,4 метра. Круна са седам кракова, инспирирана круном Колоса са Родоса, једног од седам светских чуда антике, је симбол слободе на седам мора и седам континената.

Референце[уреди]

  1. „New Jersey and National Registers of Historic Places – Hudson County”. New Jersey Department of Environmental Protection – Historic Preservation Office. Приступљено 2. 8. 2014. 
  2. „Statue of Liberty National Monument”. National Park Service. 31. 12. 2007. Приступљено 12. 10. 2011. 
  3. Schneiderman, R.M. (28. 6. 2010). „For tourists, Statue of Liberty is nice, but no Forever 21”. The Wall Street Journal. Приступљено 12. 10. 2011. 
  4. Harris (1985). стр. 7–9.
  5. Statue of Liberty interior to re-open next month”, Sacremento Bee, 11. septembra 2012. Preuzeto 14. rujna 2012.

Литература[уреди]

  • Bell, James B.; Abrams, Richard L. (1984). In Search of Liberty: The Story of the Statue of Liberty and Ellis Island. Garden City, New York: Doubleday & Co. ISBN 978-0-385-19624-6. 
  • Harris, Jonathan (1985). A Statue for America: The First 100 Years of the Statue of Liberty. New York City: Four Winds Press (a division of Macmillan Publishing Company). ISBN 978-0-02-742730-1. 
  • Hayden, Richard Seth; Despont, Thierry W. (1986). Restoring the Statue of Liberty. New York City: McGraw-Hill Book Company. ISBN 978-0-07-027326-9. 
  • Khan, Yasmin Sabina (2010). Enlightening the World: The Creation of the Statue of Liberty. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4851-5. 
  • Moreno, Barry (2000). The Statue of Liberty Encyclopedia. New York City: Simon & Schuster. ISBN 978-0-7385-3689-7. 
  • Sutherland, Cara A. (2003). The Statue of Liberty. New York City: Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-3890-0. 

Спољашње везе[уреди]