Киргиска саџа

Киргиска саџа
	Киргиска саџа; Syrrhaptes paradoxus; Чујска степа, Алтајске планине, Русија
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Pterocliformes
Породица:	Pteroclidae
Род:	Syrrhaptes
Врста:	S. paradoxus
Биномно име
	Syrrhaptes paradoxus; (Pallas P.S.) 1773
	Ареал Syrrhaptes paradoxus Ареал гнежђења Станарица Ареал зимовања

Киргиска саџа (лат. Syrrhaptes paradoxus) је средње до велика птица из породице тетреба. Родно је блиско повезана са врстом тибетанска саџа (Syrrhaptes tibetanus).

Таксономија

Марко Поло помиње птицу звану Баргерлак (од туркменског баğırlak) у делу „Путописи Марка Пола“, објављеном око 1300. године. Постоји претпоставка да је то вероватно Syrrhaptes paradoxus (S. pallasii).^[2]

Киргиска саџа је добила име по немачком зоологу Петеру Симону Паласу, енглески назив је енгл. Pallas's sandgrouse. Научно име потиче из старогрчког језика. Род Syrrhaptes потиче од речи "surrhaptos" „сашивен“, пернати прсти обе врсте у роду су стопљени, а специфични етитет paradoxus потиче од речи "paradoxos" „чудан“.^[3]

Опис

Киргиска саџа је 27-41 цм дугачка са малом главом налик голубијој глави и са малим вратом, али чврстим компактним телом. Има дугачка шиљата крила и реп, а ноге и прсти су пернати. Њехо перје је светло браон-жућкасте боје, пругасто одозго са црном мрљом на стомаку и бледим доњим крилима. Црни стомак и бледа доња крила разликују ову врсту од сродне тибетанске саџе. Мужјак киргијске саџе одликује се сивом главом и грудима, наранџастим лицем и сивом грудном траком. Женка има тамније перје и недостаје јој грудна трака, мада има више пруга на горњем делу тела у односу на мужјака.

Мала стопала немају задњи прст, а три предња прста су срасла. Горња површина прстију је перната, а доња има меснат јастучић, што јој олакшава кретање. Изглед стопала више подсећа на шапу него на птичје стопало.^[4]

Распрострањеност и станиште

Киргиска саџа се гнезди широм средњих географских ширина централне Азије на сувим степама и сличним стаништима.

Делимично је мигрант, посебно из северних делова свог ареала у Казахстану и Монголији, али обим и удаљеност јужног зимског кретања зависе од количине снежних падавина.

Киргиска саџа повремено излази из свог редовног подручја гнежђења и зимовања као луталица широм Европе, све до Велике Британије, где се чак и гнездила, и Ирске на западу . Разлози за ова изузетна кретања нису у потпуности схваћени, али су постала ређа, вероватно због смањења западносибирског венца како степе постају више покривене пољопривредном производњом.

Гнежђење

Гнездо киргиске саџе је удубљење у земљи у које полаже 2-3 зеленкаста јаја са криптичним ознакама.

Исхрана

Због тога што се киргиска саџа углавном храни сувим семенкама, ова врста птице пије велику количину воде. Морфологија крила киргиске саџа омогућава брз лет брзином до 64 км/ч . Велика јата од неколико хиљада јединки лете до места за појило у зору и сумрак, правећи кружна путовања од чак 121 км дневно.^[5] Мужјаци квасе своје грудно перје у води док пију, дозвољавајући својим птићима да пију апсорбовану влагу са груди по повратку.^[6]

Статус

Међународна унија за заштиту природе IUCN је класификује киргиску саџу као најмање угрожени таксон.^[1]

Референце

^ ^а ^б BirdLife International (2017). . „Syrrhaptes paradoxus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22692980A111987279. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22692980A111987279.en . Приступљено 19. 11. 2021.
^ Stephen, G. Haw (2005). Marco Polo's China A Venetian in the Realm of Khubilai Khan. Routledge. стр. 129. ISBN 978-0415546003.
^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 291, 376. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ van Grouw, Katrina (2012). Unfeathered Bird. Princeton University Press. стр. 242–243. ISBN 978-0691151342.
^ „sandgrouse The Columbia Encyclopedia (6th ed)”. Encyclopedia.com. 2016. Приступљено 02. 06. 2025.
^ MacLean, Gordon L. (1. јун 1983). . „Water Transport by Sandgrouse”. BioScience. 33 (6): 365—369. ISSN 0006-3568. JSTOR 1309104. doi:10.2307/1309104.

Спољашње везе

[iucn_status_19_November_2021-1] а ^б BirdLife International (2017). . „Syrrhaptes paradoxus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22692980A111987279. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22692980A111987279.en . Приступљено 19. 11. 2021.

[2] Stephen, G. Haw (2005). Marco Polo's China A Venetian in the Realm of Khubilai Khan. Routledge. стр. 129. ISBN 978-0415546003.

[job-3] Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 291, 376. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[grouw-4] van Grouw, Katrina (2012). Unfeathered Bird. Princeton University Press. стр. 242–243. ISBN 978-0691151342.

[5] „sandgrouse The Columbia Encyclopedia (6th ed)”. Encyclopedia.com. 2016. Приступљено 02. 06. 2025.

[6] MacLean, Gordon L. (1. јун 1983). . „Water Transport by Sandgrouse”. BioScience. 33 (6): 365—369. ISSN 0006-3568. JSTOR 1309104. doi:10.2307/1309104.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Ред: Pterocliformes Породица: Pteroclidae
Род	Врсте
Syrrhaptes	Тибетанска саџа Киргиска саџа
Pterocles	Белотрба саџа Намаква саџа Црнокрила саџа Сенегалска саџа Црнотрба саџа Жутогрла саџа Крунаста саџа Црнолика саџа Мадагаскарска саџа Мала саџа Двопруга саџа Четворопруга саџа Шарена саџа Берчелова саџа