Кирк Керкоријан
Кирк Керкоријан | |
|---|---|
 Керкоријан на поштанској марки Јерменије (2017) | |
| Датум рођења | 6. јун 1917. |
| Место рођења | Фресно, САД |
| Датум смрти | 15. јун 2015. (98 год.) |
| Место смрти | Беверли Хилс, САД |
Керкор "Кирк" Керкоријан (јерм. Քըրք Քըրքորյան; Фресно, 6. јун 1917 — Беверли Хилс, 15. јун 2015) био је јерменско-амерички бизнисмен, инвеститор и филантроп.
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је председник и извршни директор компаније Tracinda Corporation, његове приватне холдинг компаније са седиштем у Беверли Хилсу у Калифорнији. Керкоријан је био један од истакнутих актера у обликовању Лас Вегаса и, са архитектом Мартином Стерном млађим,[1] је описан као „отац мега-одмаралишта“.[2] Три пута је изградио највећи хотел на свету у Лас Вегасу:[3] хотел International (отворен 1969), оригинални MGM Grand Hotel (1973) и садашњи MGM Grand (1993).[4] Купио је филмски студио Metro-Goldwyn-Mayer 1969. године.
Керкоријан је био јерменског порекла. Обезбедио је више од милијарду долара за добротворне сврхе у Јерменији преко своје Линси фондације, која је основана 1989. године и која се посебно фокусирала на помоћ у обнови северне Јерменије након земљотреса 1988. године.[5] Керкоријан је такође обезбедио новац за снимање филма заснованог на историји геноцида над Јерменима. Снимљен је филм назван Обећање,[2] премијерно приказан у априлу 2017. у Сједињеним Америчким Државама.
Током 2000. магазин Time га је прогласио десетим највећим донатором у САД.[6] Керкоријан је проглашен за почасног грађанина Јерменије.[7] Додељено му је звање Националног хероја Јерменије, највише државно признање.
Фондација и филантропски рад
[уреди | уреди извор]
Керкоријан је био активан филантропа, преко своје добротворне фондације The Lincy Foundation, назване по његовим ћеркама Линди и Трејси. Фондација је наводно донирала више од милијарду долара,[8] иако Керкоријан никада није дозволио да се било шта именује у његову част. Фондација је покрила половину трошкова аутопута од 80 километара у Јерменији. Током следеће деценије, Керкоријан је финансирао више од 200 милиона долара инфраструктурних пројеката у Јерменији, укључујући 60 милиона долара за реконструкцију школа и улица[9] и реновирање многих музеја, позоришта и концертних сала.
Линци фондација је распуштена 2011. након 22 године добротворних активности[10] након што је уплатила својих последњих 200 милиона долара Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу. Половина је била намењена за медицинска истраживања, стипендије и друге пројекте[11] док је друга половина била намењена за стварање „Dream Fund“ за добротворне сврхе широм земље.[12]
Већина његовог иметка вредног 2 милијарде долара остављена је у добротворне сврхе, а одбор од три особе је формиран у циљу да расподели средства у року од три године.[13] У децембру 2018. је дошло до погодбе са његовом четвртом женом за исплату од 12,5 милиона долара, заједно са 10 милиона и 50 милиона долара за две филантропске фондације, у којима је четврта супруга имала саветодавну улогу.[14]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Јерменија је издала поштанску марку Кирк Керкоријан 2017.
Град Гјумри је открио статуу Керкоријана 2018.[15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Hidden History of the Xanadu”. University of Nevada, Las Vegas Center for Gaming Research. Архивирано из оригинала 01. 07. 2017. г. Приступљено 06. 08. 2024.
- ^ а б Simich, Jerry L.; Wright, Thomas C. (2010). More peoples of Las Vegas: one city, many faces. University of Nevada Press. стр. 143. ISBN 978-0-87417-817-3.
- ^ Evanslas, K. J. (12. 9. 1999). „Kirk Kerkorian”. Las Vegas Review-Journal.
- ^ Palermo 1997, стр. 159.
- ^ Helmut K Anheier; David C. Hammack (2010). American foundations: roles and contributions. Washington, D.C.: Brookings Institution Press. стр. 241. ISBN 978-0-8157-0339-6.
- ^ „Time Magazine Lists Kerkorian in Top 12 List of Donors”. Asbarez. 20. 7. 2000.
- ^ „President Kocharian, His Holiness Karekin I, His Holiness Aram I, Unite; $1 Million Raised for Humanitarian Aid to Armenia”. Hye Sharzhoom. California State University, Fresno. 26. 9. 1998. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г.
- ^ ռ/կ, Ազատություն (20. 5. 2005). „Kerkorian Handed Armenia's Top State Honor”. «Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» Ռադիոկայան. Armenialiberty.org. Приступљено 21. 9. 2010.
- ^ Danielyan, Emil (16. 6. 2015). „U.S.-Armenian Tycoon Kirk Kerkorian Dies”. «Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան.
- ^ „Kirk Kerkorian is not offended by Armenia”. ArmeniaDiaspora.com. 14. 9. 2011. Архивирано из оригинала 16. 3. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013.
- ^ „Kirk Kerkorian dies at 98; shook up the car, movie and casino industries”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 2015-06-16. Приступљено 2023-06-14.
- ^ UCLA receives $200 million gift to create unique philanthropic fund Архивирано фебруар 18, 2011 на сајту Wayback Machine, UCLA, February 14, 2011
- ^ „The Battle Over MGM Mogul Kirk Kerkorian's $2 Billion Estate”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). 14. 2. 2018. Приступљено 2020-04-16.
- ^ „Kirk Kerkorian's Estate Settles with Widow for $12.5M”. Casino.org (на језику: енглески). 15. 12. 2018. Приступљено 2022-04-26.
- ^ Կաղզվանցյան, Սաթենիկ (2018-06-24). „«Սա իմ շնորհակալությունն է բարերարին»․ Գյումրիում տեղադրվեց Քըրք Քըրքորյանի արձանը”. «Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան (на језику: јерменски). Приступљено 2023-06-14.
Литература
[уреди | уреди извор]- Palermo, Dave (1997). „Kirk Kerkorian: The Reticent Billionaire”. Ур.: Sheehan, Jack. The Players: The Men who Made Las Vegas. University of Nevada Press. стр. 159–166. ISBN 978-0874173062.
- Rempel, William C. (2018). The gambler : how penniless dropout Kirk Kerkorian became the greatest deal maker in capitalist history. New York, NY, USA: HarperCollins. ISBN 9780062456779.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Torgerson, Dial (1974). Kerkorian: An American Success Story. Dial Press. ISBN 978-0803744219.
- Binkley, Christina (2008). Winner Takes All: Steve Wynn, Kirk Kerkorian, Gary Loveman, and the Race to Own Las Vegas. Hyperion. ISBN 978-1401302368.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
