Кисела киша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шума оштећена киселим кишама

Кисела киша је киша или било која друга падавина загађена сумпор диоксидом, азотним оксидима и другим хемијским једињењима. Док је уобичајена pH вредност кише око 5,5, pH вредност киселе кише је између 4 и 4,5. То значи да она садржи отприлике 40 пута више киселине од обичних падавина.

Главни узрочници киселих киша су термоелектране, дим као последица грејања и издувни гасови који се стварају у саобраћају. Киселе кише обично изазивају штете далеко од својих стварних извора.

Обичнак киша је благо кисела ; слаба киселина у кишници може да нагризе кречњак у грађевинама и статуама, јер је кречњак базног састава. Киша може и да реагује с отпадним гасовима које испуштају електране, аутомобили и фабрике. Кад се то деси, пада у виду слабе сумпорне или азотне киселине и назива се киселом кишом. Када ( кисела ) киша ступи у додир са земљиштем, постаје још опаснија за биљни и животињски свет јер ступа у везу са Алуминијумом . После неког времена, кисела киша полако затрује језера и водотокове, угрожавајући биљни и животињски свет у тим крајевима. Из тог разлога, људи настоје да смање количину отпадних гасова које индустријске земље испуштају у ваздух.

Киселе кише имају два ефекта на биљни свет , а сами тим и на животињски свет - директни и индиректни ефекат :

- Индиректни ефекат подразумева загађивање земљишта , и уништавање листова биљака . Лист под утицајем сумпорне и азотне киселине из киселих киша прво пожути , а после полако трули и опада , невезано од годишњих доба ; док се исти процес дешава са цветом , у пролеће , и са плодовима биљака у лето , чиме се директно угрожава њихово опрашивање или размножање ; што може довести до потпуног истребљења таквих врста.

- Директан ефекат је када капи кише падну на одређени део коже , крзна или пак стабла без ког тај изданак биљке умире ; невезано за оплодњу или опрашивање . Код људи и животиња , кисела киша може довести до разних екцема на кожи , опекотина и свега осталог што доноси директно стављање отровних киселина као што су сумпорна и азотна , на своју кожу . Ако на стабло биљке падну капи киселе кише оно се суши , и ако није реч о великим , издржљивим стаблима , потпуно одумире .

Киселе кише код нас[уреди]

Србија није толико развијена земља у том погледу , и због тога код нас нема киселих киша . Једино место у Србији где су падале киселе кише од киселина које смо ми сами произвели јесте Панчево , јер има неколико термоелектрана , и једино оно може да ' задовољи услове ' за прављњне киселих киша . Оне су биле малог домена и нису биле превише штетне за биљни и животињнски свет . Постоји и забележени слушајеви пада киселих киша у унутрашњости Србије , али је то , пак други случај . Наиме , те кише су денели ветрови чак из Средње Европе , највероватније из Немачке , где су због присутности разних индустрија загађења огромна , и зато што се у тим , најчешће хемијским индустријама за отпад сматрају сумпорна и азотна киселина , као и остале штетне киселине ...

Спољашње везе[уреди]