Кисеоник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кисеоник,  8O
Општа својства
Име, симбол кисеоник, O
Кисеоник у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)


O

S
азоткисеоникфлуор
Атомски број (Z) 8
Група, блок група 16
(халкогени)
, p-блок
Периода периода 2
Категорија   диатомски неметал
Рел. ат. маса (Ar) 15,9994 u
Ел. конфигурација [He]2s22p4
по љускама
2, 6
Физичка својства
Боја безбојан
Агрегатно стање гасовито
Тачка топљења 50,35 K
(−222,8 °C)
Тачка кључања 90,18 K
(−182,97 °C)
Густина 1,429 kg/m3
Моларна запремина 17,36×10−3 m3/mol
Топлота фузије 0,22259 kJ/mol
Топлота испаравања 3,4099 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 920 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±2, 1
Електронегативност 3,44 (Полинг)
2,50 (Олред)
Енергије јонизације 1: 1313,9 kJ/mol
2: 3388,3 kJ/mol
3: 3388,3 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 60 (48) pm
Ковалентни радијус 73 pm
Валсов радијус 152 pm
Кристална структура кубична
Регуларна кристална структура за кисеоник
Брзина звука 317,5 m/s (293 K)
Топл. водљивост 0,02674 W/(m·K)
референцеВикиподаци

Кисеоник (O, латински oxygenium) је неметал iz VIA.[1] Он је најраспрострањенији елемент на Земљи - количина кисеоника у земљиној кори износи 45%. Он такође чини и 20,8% Земљине атмосфере.

Стабилни изотопи су му 16O, 17O и18O

Особине кисеоника[уреди]

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Неопходан за опстанак живих бића. Снажан оксиданс. У течно стање прелази на -183°C (1.013 бара) подржава горење, без боје, укуса и мириса.

Кисеоник у чистом облику се јавља у виду молекула O2 и његове Алотропске модификације, озона O3.[2]

Примена[уреди]

  • У процесима сагоревања ради постизања виших температура.
  • У металопрерађивачкој индустрији и металургији за сечење и заваривање, за интензивирање технолошких процеса.
  • У индустрији неметала за постизање виших температура.
  • У хемијској индустрији за производњу синтензних гасова, у пиролитичким процесима ...
  • У осталим применама (медицина, биолошке науке, прехрамбена индустрија, научнотехничка истраживања).

Поступак са гасом[уреди]

Употреба кисеоника под притиском и употреба течног кисеоника подлежу посебним прописима и мерама заштите.

Није дозвољен контакт кисеоника са органским материјалима. За течни кисеоник се препоручују аустенитни челици, алуминијум и легуре, бакар и легуре. Дозвољена употреба флуорних полимера (тефлон). За гасовити кисеоник је под одређеним условима дозвољена примена угљеничних лако легираних челика и легура бакра и алуминијума.

Начин добијања и дистрибуције[уреди]

У индустрији се добија ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185°C

Најчешће се испоручује у челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника кисеоника.

Извори[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]