Кишна Река

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кишна Река
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаГлоговац
Становништво
 — 2011.1.504
Географске карактеристике
Координате42°33′11″ СГШ; 20°53′27″ ИГД / 42.55306° СГШ; 20.89083° ИГД / 42.55306; 20.89083Координате: 42°33′11″ СГШ; 20°53′27″ ИГД / 42.55306° СГШ; 20.89083° ИГД / 42.55306; 20.89083
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина604 м
Кишна Река на мапи Србије
Кишна Река
Кишна Река
Кишна Река на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број41000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Кишна Река (алб. Kishnarekë) је насеље у општини Глоговац, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.502 становника, већину становништва чинили су Албанци.[a] Историјски и географски село Кишна Река припада Дреници. Након 1999. године село је познато и као Љумишт (алб. Lumisht) и Крујас (алб. Krujas).

Географија[уреди | уреди извор]

Кишна Река је позната и под именима: Кржа Река и Кржна Река. Село се налази на благој узвишици која се зове Гурина. Изнад села је Клисура Кишна Река. Кроз село протиче поток Кишна Река. Изнад Кишне Реке налази се брдо и иа њему постоје темељи старе цркве, које народ зове Kisha. Около села налазе се брежуљци Чука и Макар лаз. До села је топоним Пештер. Кишна Река припада џематском типу дреничких села, са збијеним махалама. Уз куће и окућнице налазе се и баште, којима се поклања особита пажња и које се наводњавају. Сеоско гробље се налази у близини села. У селу постоји и сеоски хан. У старини је село било испод данашњег сеоског насеља у пољу. Из економске рачунице, то земљиште је претворено у обрадиво, а село се преселило под само брдо.[1]

Називи места имају ова имена: Gurina, Ara tё bregj'a, Livadhe, Razori, Dushk, Ravshtina, Si breg, Kroni i kotunit.

Историја[уреди | уреди извор]

Према народној легенди код Албанаца у Кишној Реци, када је Краљевић Марко пролазио једном приликом преко Косова, јашући на своме Шарцу, свратио је у Кишну Реку, где је на камен стао заједно са својим Шарцем, па су им се у камену утиснуле ноге, те се тако и данас тај камен по Краљевићу Марку назива; Koma Markit (Kambё Markit). У атару Кишне Реке налази се и брдо Паленик, које је тај назив добило, према традицији, што су у древној старини ту постојале палате. Многе сеоске куће су имале или имају у окућници бунаре, чију воду употребљавају за пиће и друге кућевне потребе. Село има и колективну сеоску шуму.[1] У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село „Книжа Река”, са 1З кућа, од тога је 11 српских, а 2 јерменске. Данас је то дреничко село Кишна Река. У наведеном попису из 1455. године, наводи се да је село имало један сезонски млин, чији се принос годишњи рачунао 120 акчи, а феудални доходак 15 акчи.[2]

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци порекла становништва по родовима из 1935. године:[3]

  • Орлат (4 куће), од фиса Битић. Овај се род доселио 1835. године из Орлата, у Подрими, којом приликом се доселила 1 куhа, а у Орлату и данас имају своје братственике. Дуго времена су у Кишној Реци били чифчије на имању приштинског Алил-аге.
  • Граћец (1 кућа), од фиса Соп. Пореклом су из Граћеца на Косову, одакле су пресељени у Медевце, па одатле у Кишну Реку 1895. године.
  • Дугол (1 кућа), од фиса Гаш. Пореклом су из села Дуге, Дреници, одакле су 1865. године, прешли у село Нековце, па одатле 1885. године пресељавају се у Кишну Реку.
  • Бајрактари (5 кућа), од фиса Шаљ. Пореклом су из Бањице у Дреници, одакле су се доселили 1815. године. Досељени су на имање које су купили од некога Гара-aгe из Вучитрна, а досељена је 1 кућа.
  • Алшићи (6 кућа), ронђа Ђока, од фиса Бериша. Пореклом су из Албаније, одакле се доселила 1 кућа 1755. године.
  • Гаровићи (3 куће), од фиса Шаљ. Овај род је пореклом из околине Призрена, одакле се доселила 1 кућа 1785. године. Од овога рода је 1815. године, 1 кућа одсељена у Вучитрн.
  • Суљај (4 куће), од фиса Шаљ. Старином су од Шаље, у Албанији, а у Кишну Реку је досељена 1 кућа из Јуника, у Метохији 1775. године, због крвне освете је побегла.
  • Нуај (9 кућа), од фиса Шаљ, српскога су порекла. Овај род припада братству Ћелај. Пореклом су из косовско-метохијских предела. У Кишну Реку су досељене 2 куће 1735. године. Затим, од овога рода се одселила 1 кућа 1785. године у Вучитрн. Старином су српскога порекла и припадају братству Ћелај.
  • Живина, од фиса Кастрати, 5 кућа. Старином су из Бушата, Албанији, одакле се доселила 1 кућа 1695. године. Они свој фис називају и именом Кастрати-Хот. Миграциони пут овога рода из Албаније кретао се преко Ђаковичког хаса на Косово, па са Косова у Дреницу. Од овога рода је 1 кућа одсељена 1917. године у Глоговац, Дреници, па је одатле 1925. године, одсељена за Турску.
  • Ћелај (10 кућа), од фиса Шаљ. Српскога су порекла и у братственичком сродству су се Нуовићима, из косовско-метохијских предела.
  • Икол (4 куће), од фиса Кастрати. Пореклом су из Малесије, у Албанији, одакле се доселила 1 кућа 1805. године. Од овога рода се одселила 1 кућа 1835. године у село Градицу, у Дреници.

Према изнетоме, у 1935. године у Кишној Реци су обитавали само албански родови и то: 11 родова, са 52 куће. Од тога 2 рода са 19 кућа су српскога порекла.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према статистичким подацима из 1914. године, Кишна Река је имала са засњеоком Бериш 4З2 становника.[4] Према статистичком попису становништва из 1921. године, Кишна Река је имала 281 становника, са 44 домаћинства.[5] Према попису становништва и 1948. године, Кишна Река је имала 550 становника, од тога 291 мушкихи 259 женских, са 64 домаћинства.[6]

Популација (ист.): Кишна Река
Година191419211948195319611971198119912011
Становништво4322815505776588441.0441.3961.504
Еволуција становништва

Етнички састав становништва[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
1.504 100 %
Укупно: 1.504


Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Вукановић 2005, стр. 301.
  2. ^ Област Бранковића Сарајево, 1972, стр. 232.
  3. ^ Вукановић 2005, стр. 302.
  4. ^ М. А. Вујачић, Речник места у ослобођеној области Старе Србије, Београд, 1914, код те речи.
  5. ^ Речник мecтa Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, 1925.
  6. ^ Коначни резултати пописа становништва у 1948.
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

Литература[уреди | уреди извор]