Пређи на садржај

Кишхајмаш

Координате: 46° 12′ 03″ С; 18° 04′ 56″ И / 46.20073° С; 18.08230° И / 46.20073; 18.08230
С Википедије, слободне енциклопедије
Кишхајмаш
мађ. Kishajmás
Реформатска црква у Кишхајмашу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Јарашхеђхатски
Основан1542.
Становништво
Становништво
 — 2025.171[1]
 — густина16,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 12′ 03″ С; 18° 04′ 56″ И / 46.20073° С; 18.08230° И / 46.20073; 18.08230
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина275 m
Површина11,76 km2
Кишхајмаш на карти Мађарске
Кишхајмаш
Кишхајмаш
Кишхајмаш на карти Мађарске
Поштански број7391
Позивни број(+36) 72
Веб-сајт
www.kishajmas.hu

Кишхајмаш (мађ. Kishajmás) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у хеђхатском срезу.[2].

Географија

[уреди | уреди извор]

Село се налази у североисточном делу Желица, у долини речице Орфи, северозападно од Печуја, јужно од Шашда и југозападно од Орослоа. Њено засебно насеље била је Сатина, која је била независна до 1979. године, и налази се око 2 километра северно-северозападно од Кишајмаша.[3][4][5][6]

Пут 6601 између Орослоа и Сентлеринца пролази кроз центар Кишхајмаша, у који се овде улива пут 6602 из Мађарсека. Сатина се може сматрати џепним селом, до ње се може доћи само нижим, ненумерисаним општинским путем, скретањем са пута 6601. Од домаћих, мађарских, железничких пруга, додирује је железничка пруга Будимпешта–Печуј, која овде има стајалиште, стајалиште Сатина-Кишхајмаш.[7][8]

Клисура пешчара Желиц, на подручју села и околине, у источном делу северног Желица, налазе се бројни изданци пешчара, а постоји и доста мањих пећина и стеновитих ниша, које, за разлику од кречњачких пећина, нису настале у карстифицираној стени, већ распадањем трошнијих делова стена, а у њиховом формирању је учествовала и људска рука и интервенција. Једна од главних атракција овог подручја је пешчана јаруга, где су падавине и процедне воде пробијале пут кроз пешчане поплочане једна изнад друге након уништавања растреситијих слојева.[9]

Историја

[уреди | уреди извор]

Кишхајмаш и његова околина су насељени од давнина, о чему сведоче надгробни споменици из римског доба и трагови средњовековног гробља пронађени на његовом подручју.

Кишхајмаш се први пут помиње у документима као Хађмаш (Hagymas) 1542. године. Старо село је вероватно уништено током турског периода, на шта указују топоними Пуста, Пустасентеђхаз и Пустахајмаш који се користе за делове на ободу села. Према претпоставкама, древно село је можда стајало уз оближњи поток Хађмаш. Након одласка Турака, насељено је на садашњу локацију, а пошто је у почетку овде живела само једна или две породице, добило је име Кишхајмаш.

Почетком 19. века овде се населило и неколико немачких породица. Од 1. јануара 1979. године припојено је село Сатина, које се налази око 2 km северозападно. Пре 1990-их, у селу је постојала позната фабрика керамике, која је сада престала да постоји.

Римокатоличка црква посвећена Воздвижењу Светог Крстасаграђена је 1906. године, њен улаз је окренут ка југу, њен торањ је прилично моћан и чврст у поређењу са величином зграде, крунисан много виткијим пирамидалним торњем. Зграда, која је раније била у прилично лошем стању, доживела је значајну реновацију у другој половини 2000-их, која је утицала не само на спољне зидове већ и на кров, торњеве и прозоре.[10]

Његова Калварија је изграђена на веома стрмој падини, а њене станице Крстног пута су глазирани керамички радови направљени у фабрици Жолнај. У близини крста на врху брда налазе се алегоријска статуа Наде, две статуе анђела са реповима (све три направљене од пирогранита) и статуа Христа који лежи у гробу.[11] Статуе анђела Кишхајмашке Голготе чији је аутор вајар Ђерђ Киш.[12] Каже се да су их становници Кишхајмаша сакрили на захтев породице Жолнај, све док их нису оставили овде из захвалности, а заузврат, фабрика је такође произвела серију глазираних керамичких слика 14 станица Крстног пута. Статуе потпуно идентичног дизајна могу се наћи у Мариакемендену и на фасади цркве Светог Ласла у Кебањи, па се може претпоставити да су статуе анђела у два сеоска насеља направљене као копије статуа намењених Кебањи, као производни дефекти или као пробне копије.[13]

У сеоској сали можете видети богату изложбу предмета од глазиране керамике произведених у некадашњој фабрици грнчарије Кишхајмаш.[14]

Демографија

[уреди | уреди извор]

На попису из 2011. године, 87% становништва се изјаснило као Мађари, 10,6% као Роми и 0,5% као Немци (13% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 55,8%, реформисти 5,8%, лутерани 0,5%, неконфесионални 13,5% (24% се није изјаснило).[1]

У 2022. години, 85,5% становништва се изјаснило као Мађари, 7,6% као Роми, 5,2% као Немци, 0,6% као Русини, 0,6% као Хрвати и 2,3% као друга, недомаћа националност (12,2% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 29,7% су били римокатолици, 3,5% калвинисти, 14% неконфесионални (52,9% није одговорило).[1]

Приселак Сатина има 14 становника.[1]

Попис становништва
Год.Поп.± % п.г.
1980. 377—    
1990. 267−3,39%
2001. 219−1,79%
Год.Поп.± % п.г.
2011. 208−0,51%
2019. 167−2,71%
2022. 172+0,99%
Извор: Подаци о селу на citypopulation.de.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]