Клан Хосокава

Клан Ашикага	(златно)
Клан Хосокава	(жуто)
Клан Хатекајама	(наранџасто)
Клан Ишики	(светлозелено)
Клан Шиба	(светлосиво)
Клан Токи	(смеђе)
Клан Имагава	(сиво)
Клан Јамана	(светлоплаво)
Клан Оучи	(ружичасто)
Клан Кјогоку	(плаво)
Клан Акамацу	(љубичасто)
Клан Отомо	(зелено)
Клан Шимазу	(црвено)
Клан Шони	(светложуто)

Клан Хосокава (јап. 細川氏) , истакнута јапанска аристократска породица из периода Муромачи и Азучи-Момојама. Током периода Сенгоку ова породица је након победе у Онинском рату (1467-1477) неко време (1477-1530) доминирала Кјотом и политиком шогуна из династије Ашикага.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Период Муромачи[уреди | уреди извор]

Породица Хосокава била је бочни огранак клана Ашикага, и доживела је успон након успостављања шогуната Ашикага (1336). Шогуни из породице Ашикага настојали су да учврсте власт над провинцијама дајући положај војниих гувернера (шуго) својим рођацима и најоданијим вазалима. Тако је породица Хосокава добила управу над више провинција. Око 1400. када је моћ шогуната Ашикага била на врхунцу, чланови клана Хосокава били су гувернери 8 провинција (Тоса, Ава, Сануки, Бинго, Бичу, Аваџи, Тамба и Сецу).^[2]

Период Сенгоку[уреди | уреди извор]

Иако последњих четири или пет шогуна шогуна из династије Ашикага који су владали након Онинског рата (1467-1477) нису имали стварне власти, породица Хосокава, која је монополизовала положај шогуновог заменика (канреи), успевала је да одржи одређену стабилност у престоници и Пет домаћих провинција (Кинај) око ње, бар до 1530. године. Провинцијски гувернери и чиновници који су подржавали породицу Хосокава за време Онинског рата, наставили су да сарађују са њима и после рата. Тако је ова аристократска кућа формално управљала шогунатом, подржавана од провинцијских феудалних господара који су преко ње остваривали свој утицај на владу. До 1560. ситуација се закомпликовала: последњи шогунов заменик, Хосокава Уџицуна, протеран је од својих бивших вазала, клана Мијоши и Матсунага. 1565. ова група је убила шогуна Ашикага Јошитеру-а, и поставила малолетног Ашикага Јошихиде-а као своју марионету. ^[3]

Истакнути чланови[уреди | уреди извор]

Хосокава Кацумото (1430-1473) био је један од покретача и главних учесника Онинског рата (1467-1477), чиме је почео период анархије познат као Сенгоку (1467-1600).^[1]
Хосокава Масамото (1466-1507), Кацумото-ов син, убијен је у атентату након што је читав живот провео у грађанском рату и дворским заверама.^[1]
Хосокава Сумимото (1496-1520) био је успешан војсковођа који је играо значајну улогу на шогуновом двору.^[1]
Хосокава Харумото (1519-1563) био је присталица шогуна Ашикага Јошихару-а и Јошитеру-а и један од првих војсковођа у Јапану који су схватили вредност новог ватреног оружја - аркебуза.^[1] Потучен је и протеран од својих главних вазала из клана Мијоши, који су преузели контролу над Кјотом и шогуновим двором после 1549.^[4]
Хосокава Фуђитака (или Нагаока, 1534-1610) борио се за Ода Нобунагу у опсади манастира Осака (1570-1580), а затим за Тојотоми Хидејошија у освајању Кјушуа и против клана Хођо у опсади замка Одавара (1591). Био је истакнути научник и писац.^[1]
Хосокава Тадаоки (1564-1645) оженио је Грацију, кћер Акечи Мицухиде, чувену хришћанску верницу. Тадаоки се борио у опсади замка Одавара за Хидејошија. Пред битку код Секигахаре (1600), Ишида Мицунари покушао је да зароби Грацију и искористи је као таоца, али је она пристала да је убију мужеви вазали радије него да се преда. Тадаоки се борио за Токугаву код Секигахаре (1600) и Осаке (1615). За заслуге код Секигахаре добио је од шогуната Токугава посед Кокура (провинција Бизен, са приходом од 370.000 кокуа).^[1]
Хосокава Тадатоши (1586-1641) , Тадаокијев син, протерао је хришћане са својих поседа и учествовао је у гушењу устанка Шимабара. 1632. добио је посед кумамото (у провинцији Хиго, са приходом од 540.000 кокуа).^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 194—198. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 228—229. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

Литература[уреди | уреди извор]

Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[:32-2] The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 194—198. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[:3-3] The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 228—229. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[:1-4] Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Јапан
Остале	Енциклопедија Британика