Класна мрежа
Класна мрежа (енгл. Classful network) је појам који је уведен после првог круга промена у структури ИП адреса у оквиру ИПв4 стандарда. Захваљујући безкласним мрежама, данас се појмови из ове технологије не употребљавају. На пример оно што је одговарало ранијој мрежи Б класе, је у безкласним мрежама „скуп /16 адреса“.
Начин рада
[уреди | уреди извор]Сви рачунари у једној рачунарској мрежи имају јединствене ИП адресе. Сваки рачунар осим своје адресе, посредно има податак и о адреси своје мреже. До тог податка се долази бинарним маскирањем мрежном маском задњих битова у адреси рачунара.
Тако, на пример, рачунар са адресом 192.168.10.22 и мрежном маском 255.255.255.0 (24 бита), има адресу мреже 192.168.10.0, која припада Ц класи.
адреса 192.168. 10. 22 11000000 10101000 00001010 00010110 маска 255.255.255. 0 11111111 11111111 11111111 00000000 -------------------------------------------------------------- мрежа 192.168. 10. 0 11000000 10101000 00001010 00000000
Увођење класа је одредило колико почетних битова у адреси је фиксно за неку класу и колико задњих битова се маскира у тој класи.
Класе мрежа
[уреди | уреди извор]На основу класе ИП адресе се деле у класе А, Б и Ц. У експерименталној употреби су биле и класе Д и Е.
| Класа | Почетни битови | битова за мрежу | битова за рачунаре |
|---|---|---|---|
| Класа A | 0 | 8 | 24 |
| Класа Б | 10 | 16 | 16 |
| Класа Ц | 110 | 24 | 8 |
| Класа Д (мултикаст) | 1110 | ||
| Класе Е (резервисано) | 1111 |
Опсег ИП адреса по класама
[уреди | уреди извор]
- класа А : 0.0.0.0 - 127.255.255.255, бинарно 0xxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
- класа Б : 128.0.0.0 - 191.255.255.255, бинарно 10xxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
- класа Ц : 192.0.0.0 - 223.255.255.255, бинарно 110xxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
- класа Д : 224.0.0.0 - 239.255.255.255, бинарно 1110xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
- класа Е : 240.0.0.0 - 255.255.255.255, бинарно 1111xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
У оквиру класе А мреже са првим бајтом 0 и 127 су резервисане за посебне намене.
Једноставније речено, класе се могу побројати на основу првој бајта у адреси:
- класа А : 1 - 126
- класа Б : 128 - 191
- класа Ц : 192 - 223
- класа Д : 224 - 239
- класа Е : 240 - 255
Број мрежа по класи
[уреди | уреди извор]Свака класа има дефинисано колико је битова адресе одређено за мрежу, а колико за уређаје на тој мрежи. Тај однос се одређује мрежном маском.
- Класа А
Има 8-битну мрежну маска (255.0.0.0), уз први бит фиксиран на нула. Уз резервисане нулту и 127 мрежу, имамо укупно 126 мрежа. За клијенте је резервисано 24 бита, што даје око 16 милиона могућих клијената на једној мрежи.
- Класа Б
Има 16-битну мрежну маску (255.255.0.0) и прва два бита фиксирана (10). За клијенте је резервисано задњих 16 битова. То даје око 16.000 различитих мрежа свака са по 65.000 рачунара максимално.
- Класа Ц
Има 24-битну мрежну маска (255.255.255.0) и прва три бита фиксирана (110). За клијенте је резервисано задњих 8 битова. То даје око 2 милиона мрежа са по 254 адреса.
Адресе 0 и 255 (и уопштено на свакој мрежи адресе са свим нулама и свим јединицама) имају посебне намене и не могу се доделити клијентима.
Приватне адресе по класама
[уреди | уреди извор]У свакој од класа постоји блок приватних адреса. У складу са мрежном маском и потребама мреже (бројем уређаја), одређује се којој класи ће припадати приватна мрежа.
- Класа А
има резервисан опсег 10.0.0.0 - 10.255.255.255, 1 мрежа, са максимално 16 милиона клијената
- Класа Б
има резервисан опсег 172.16.0.0 - 172.31.255.255, 16 мрежа, са максимално 65.000 клијената
- Класа Ц
има резервисан опсег 192.168.0.0 - 192.168.255.255, 256 мрежа, свака са максимално 254 клијената