Клек (Зрењанин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Клек.
Клек
Klek, construction site of the Orthodox church.jpg
Православна црква у изградњи
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2706
 — густина 115/km2
Положај
Координате 45°25′11″ СГШ; 20°28′29″ ИГД / 45.419833° СГШ; 20.474666° ИГД / 45.419833; 20.474666 Координате: 45°25′11″ СГШ; 20°28′29″ ИГД / 45.419833° СГШ; 20.474666° ИГД / 45.419833; 20.474666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 74 m
Површина 25,8 km2
Клек на мапи Србије
Клек
Клек
Клек на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23211
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Клек (рум. Clec) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2706 становника.

Историја[уреди]

Први писани документи потичу из спискова о прикупљању папског десетка и неких манастирских записа. Ови документи су ретки, као што су била ретка и насеља. Тек по престанку турске владавине, у XVIII веку, почиње нагло насељавање места у овом крају, њихово ширење и развој. У другој половини XVIII века, у време владавине краљице Марије Терезије, државни чиновници, официри и трговци купују од државе огромне пустаре, постају велепоседници и значајно утичу на насељавање и развој Средњег Баната. Велики велепоседник у Клеку, али и знатно ширем региону била је породица Лазар. Интензивније насељавање се бележи 1765. године када краљевска администрација наређује насељавање Румуна, номада, сточара и овчара са обале Мароша. Пошто је подручје било водоплавно, прве куће су грађене на узвишици према Јанков Јанков Мосту (тадашњи Јанкахид), па је тај део и данас познат као „старо село“. Ова 1765.година се и званично сматра годином настанка Клека.

Након кратког временског периода, досељавају се и Срби, али убрзо бивају пресељени на „Војну границу“ по државној директиви 1783./84. године. Уместо њих, државна администрација аустроугарске монархије на ово подручје насељава Немце из Француске (постоје записи са именима Жирадо, Гиљум и сл). Највећи број румунских сточара и овчара се такође раселио на подручје Овче, Глогоња, Јанков Моста и Јабуке, а „старо село“ је порушено. Немци су изградили ново насеље прво именом Клек, па Бегафо, па опет Клек, што се задржало и до данашњег дана.

Клек је 1822. године био велико село (комуна) са 209 кућних бројева и 1473 становника припадала је наследницима Лазара. 1850. године у Клеку је установљен матични уред.

Од значајнијих датума, с почетка XX века, треба издвојити 1900.-ту годину, када је изграђена и пуштена у рад железничка пруга Велики Бечкерек (Зрењанин)-Темишвар. Пруга је пролазила кроз центар Клека и имала је велики значај за свеобухватан развој места. 1910.-те године почела је изградња уставе-преводнице бродова на реци Бегеј, која ускоро постаје важна речна саобраћајница. Та година је забележена и црним словима у историји села, пошто је избила епидемија колере коју са собом донели управо радници на тој брани. У то време у месту постоји и ради и циглана на пару, која је припадала фирми „Бунди“. 1911. године село има 272 куће, пошту, телеграф и железничку станицу.

II Светски Рат затекао је ово село са више него затегнутим односима између преосталих Румуна и Немаца, који су били под снажним утицајем Хитлерове Немачке. Село је током рата било под немачком окупацијом. Пред крај рата немачке породице се исељавају, тако да су Руси, октобра 1944. године приликом уласка у ослобођени Клек затекли само румунске породице.

Крај II Светског Рата и Закон о аграрној реформи и колонизацији СФРЈ од 1945/8/28. доносе организовано насељавање овог региона живљем из Босне и Херцеговине. У јесен 1945. године у Клек стижу Срби из источне Херцеговине, углавном из околине Требиња. Доселило се 233 породице са укупно 1389 чланова домаћинства. Они и њихови потомци, чине највећи број становништва данашњег Клека.[1]

Клек је познат и као „Олимпијско село“, како су га прозвали медији. Клечани су до сада освојили 5 медаљa на Олимпијским играма и разне друге спортске трофеје. Статистички гледано, ако поделите број становника места са бројем медаља освојених на Олимпијским играма, највећу шансу да освојите медаљу на Олимпијади имате ако сте рођени баш у Клеку, поготово ако сте пореклом од оних Клечана чији су преци Срби досељени из источне Херцеговине одмах после Другог светског рата. Познати спортисти из Клека су прослављени кошаркаш Дејан Бодирога, одбојкаши браћа Грбићи и други. Много времена пре њих, 70-их година, славу Клека у тадашњој Југославији је пронела женска одбојкашка репрезентација из Клека, која је поразила многе познате одбојкашке тимове у тадашњој држави.

Демографија[уреди]

У насељу Клек живи 2394 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,9 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 873 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.608
1953. 1.635
1961. 1.835
1971. 1.990
1981. 2.401
1991. 2.729 2.681
2002. 3.009 2.959
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.687 90,80 %
Румуни
  
73 2,46 %
Мађари
  
47 1,58 %
Роми
  
43 1,45 %
Југословени
  
25 0,84 %
Црногорци
  
15 0,50 %
Македонци
  
9 0,30 %
Хрвати
  
5 0,16 %
Немци
  
4 0,13 %
Словаци
  
3 0,10 %
Словенци
  
1 0,03 %
Руси
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
непознато
  
11 0,37 %


Спорт[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Енциклопедија: Банатера (2006).
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]