Клеопатра VII

С Википедије, слободне енциклопедије
Клеопатра VII
Kleopatra-VII.-Altes-Museum-Berlin1.jpg
Римска скулптура Клеопатре[1][2][3]
Датум рођења69. п. н. е.
Место рођењаАлександрија
Датум смрти12. август 30. п. н. е.
Место смртиАлександрија
ДинастијаПтолемејиди
ОтацПтолемеј XII Аулет
МајкаКлеопатра V
СупружникПтолемеј XIII Теос Филопатор, Птолемеј XIV, Јулије Цезар (ванбрачно), Марко Антоније
ПотомствоЦезарион, Клеопатра Селена II, Александар Хелије, Птолемеј Филаделф
Период51. – 10. или 12. август 30. п. н. е.. (21 годину)[4]
ПретходникПтолемеј XII
НаследникПтолемеј XV

Клеопатра VII Теа Филопатор (Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ,[5] децембар, 70. п. н. е. или јануар, 69. п. н. е.12. августа, 30. п. н. е.) била је краљица хеленистичког Египта из династије Птолемејида. Она је исто тако била дипломата, поморски командант, лингвиста,[6] и медицински аутор.[7]

У пролеће 51. п. н. е. Птолемеј XII Аулет је умро и оставио краљевство својој осамнаестогодишњој кћери Клеопатри и њеном млађем брату Птолемеју XIII који је тада имао 12 година.

Младост[уреди | уреди извор]

Клеопатра је рођена 69. п. н. е. у Александрији, Египат. Имала је грчко порекло и две старије сестре, Клеопатру VI и Беренику IV као и млађу сестру Арсиноју IV и два млађа брата Птолемеја XIII и Птолемеја XIV. Време владавине од 51 века п. н. е. до 30 века п. н. е.

По египатском закону Клеопатра је морала имати сувладара, тако да се удала за свог млађег брата, и убрзо избацила његово име из употребе и на свим државним документима било је написано само њено. Када је дошла на власт, Кипар и Киренаика (данашња Либија) су били изгубљени, али она никад није престала да сања о огромној моћи и још већем Египту. Наиме, Клеопатра није била пореклом из Египта јер је њена династија Птолемеја из Македоније. Као и њени преци имала је експлозивну нарав, велику страст али и непромишљеност. Колико се зна није имала других љубавника осим Јулија Цезара и Марка Антонија.

Цезар[уреди | уреди извор]

Цезара је упознала на спектакуларан начин. Наиме због династичких превирања у земљи била је протерана и власт је била у рукама њеног супруга односно брата Птолемеја XIII. Међутим, Цезар је са војском дошао у Египат и наредио да се састане са Клеопатром и Птолемејем XIII. Како она није била у земљи дозволила је да се прокријумчари у тепиху и тако је одмотавањем тепиха упознала Цезара. Он је одмах био њоме импресиониран и постали су љубавници. Клеопатра је била и сјајан стратег па је искористила Цезарову наклоност и веома брзо затруднела. Њему се јако свидела идеја о египатском трону па ју је чак повео у Рим. Клеопатри се није свидела посета јер је била понижена од стране римских конзервативаца. Вративши се кући обнавља пољопривреду и рађа сина Цезариона. Након Цезаровог убиства, Клеопатра се нашла у великој опасности јер Цезар у свом тестаменту није споменуо ни њу ни свог сина.

Марко Антоније[уреди | уреди извор]

Смрт Клеопатре Реџиналда Артура.

Политичка превирања настала после атентата на великог императора изродила су двојицу противника Марка Антонија и Октавијана. Клеопатра се определила за Марка па је и њега опчинила на невероватан начин. Египат је у то време био на граници колапса јер је неколико година била лоша жетва али упркос томе она је извела сјајну представу. Приредила је сјајан дочек а сама се обукла као Афродита, богиња љубави. Многи сматрају да је такав наступ био вулгаран али то је био једини начин да се задиви један женскарош, често пијаница и сам вулгаран човек.

Клеопатра је Марку Антонију родила сина Птолемеја Филаделфа који је заједно са Цезарионом представљао њену узданицу у будућности. Са Антонијем је имала сина Александра Хелија и кћерку Клеопатру Селену II. Велики пораз који Марко Антоније доживљава од Октавијана у бици код Акцијума сломио је Клеопатру која је пала у немилост Октавијана. Њега није занимала романса са њом већ да је у Риму покаже као тријумф, као својину.

Смрт[уреди | уреди извор]

Клеопатра себи није могла дозволити такво понижење и наредила је да јој се донесе кобра у одаје. Убила се угризом змије и осигурала себи бесмртност (по египатском веровању).

Оно што се слабо зна о њој јесте њен велики патриотизам - Египат јој је био изнад свега. Течно је говорила 9 језика и била први фараон који је говорио изворним египатским језиком, језиком народа.

Клеопатра је последњи египатски фараон.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Птолемеј V Епифан
 
 
 
 
 
 
 
8. Птолемеј VIII Фискон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Клеопатра I
 
 
 
 
 
 
 
4. Птолемеј IX
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Птолемеј VI Филометор
 
 
 
 
 
 
 
9. Клеопатра III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Клеопатра II
 
 
 
 
 
 
 
2. Птолемеј XII Аулет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Птолемеј V Епифан (=16)
 
 
 
 
 
 
 
10. Птолемеј VIII Фискон (=8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Клеопатра I (=17)
 
 
 
 
 
 
 
5. Клеопатра IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Птолемеј VI Филометор (=18)
 
 
 
 
 
 
 
11. Клеопатра III (=9)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Клеопатра II (=19)
 
 
 
 
 
 
 
1. Клеопатра VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Птолемеј V Епифан (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
12. Птолемеј VIII Фискон (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Клеопатра I (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Птолемеј X Александар I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Птолемеј VI Филометор (= 18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Клеопатра III (= 9)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Клеопатра II (= 19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Клеопатра V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Птолемеј VIII Фискон (=8)
 
 
 
 
 
 
 
14. Птолемеј IX (= 4)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Клеопатра III (=9)
 
 
 
 
 
 
 
7. Береника III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Птолемеј VIII Фискон (=8)
 
 
 
 
 
 
 
15. Клеопатра Селена I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Клеопатра III (=9)
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Raia & Sebesta (2017).
  2. ^ Sabino & Gross-Diaz (2016).
  3. ^ Grout (2017b).
  4. ^ Burstein (2004), стр. xx–xxiii, 155.
  5. ^ Hölbl (2001), стр. 231.
  6. ^ Bradford (2000), стр. 13.
  7. ^ Roller (2010), стр. 1.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]