Кливија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кливија мината [1]
Klivija мината.jpg
биљка кливије минате
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Clivia
врсте

Кливија припада цветној култури за узгој на отвореним површинама која води порекло из Јужне Африке.[2] Врсте овог рода припадају фамилији Аmaryllidaceae. Кливија носи назив по војвоткињи Клив д'Нортамберланд. Познате су само три врсте кливије.

Класификација[уреди]

Почетак цветања кливије

Данас су познате три врсте кливије:

Clivia minata[уреди]

Кливија мината се најчешће гаји као саксијска цветна култура. Има подземно ризоматично стабло. Листови су дуги, уски, заобљеног врха, тамно зелене боје, густо се ређају један за другим у две равни. Цветови се налазе на другој меснатој неразгранатој цветној дршци сабрани у облику сунцобрана. Цветови су у пречнику око 5 cm, а у једној цвасти их има и до 25. Боја цветова црвено-оранж жућкаста. У култури се гаји већи број вариетета ове врсте.

  • Clivia minata
    • Clivia minata artrosanguinca — тамно црвена боја цвета
    • Clivia minata aurantica— жуто-роза боја цвета
    • Clivia minata splendes— светло оранж боја цвета

Clivia nobilis[уреди]

Поред кливије минате веома ретко се среће и Clivia nobilis. Цветови су ситнији, док су вршни делови латица цвета обојени зелено. Цветови су сабрани у цвасти 10—15 заједно. Цветна труба је издужена и сужена.

Clivia cyrtanthiflora[уреди]

Ова врста кливије сматра се да је хибрид између предходне две врсте. Њен перигон је кратак и широк, врх цвета је тамне, а основа светлије боје.

Размножавање и гајење[уреди]

Размножавање вештачким опрашивањем[уреди]

Кливија може да се размножава семеном. Биљке добијене размножавањем путем семена цветају после 5—6 година. Да би се добило семе потребно је извршити вештачко опрашивање. Са једне цвасти добија се од 4 до 8 плодова — чаура, док у свакој чаури од 1 до 4 семена. Сетва семена се треба извршити одмах после сазревања семена. Семе се сади у мешавину хумусне земље и песка. Семе на температури 15—18 °C ниче после 4—5 недеља. Биљка се развија споро, тако да се пресађивање из мање у већу саксију врши на сваке 2 до 3 године. Биљку је потребно редовно заливати, опрашивати у току лета и штитити од директне и јаке светлости.

Размножавање бочним изданцима[уреди]

Расађивање кливије путем бочног изданка

Размножавање кливије бочним изданцима који имају и део подземног стабла је много брже и једноставније. Овај начин размножавања треба вршити паралелно са пресађивањем биљке, али тек након што биљка процвета. Код пресађивања се мора водити рачуна да се не озледи врло остљиво и лако ломљиво корење. Кливија захтева земљиште тежег механичког састава, богато хранљивим материјама. Највише јој одговара смеша делова лисњаче, прегорелог стајњака, ливадске земље, муља или песка.

Цветање[уреди]

Крајем лета заливање биљке треба свести на минимум. Биљку, односно земљиште, треба засушити али тако да не буде потпуно суво. У овом стању привидног мировања кливију треба држати 2—3 месеца, тј. док се између листова не појави цветни пупољак дужине око 5 cm. Ако се кливија не држи у стању мировања, развиће се бујно лишће али без цветова. На овај начин гајена кливија ће цветати сваке године обично рано у пролеће (април—март).[3]

Референце[уреди]

  1. ^ illustration from Kambarinės gėlės
  2. ^ Др. Олга Мијативић, Цвећарство други део, цветне културе за узгој на отвореном пољу, Београд 1979. год.
  3. ^ Енциклопедија Хортикултуре