Климатска правда

С Википедије, слободне енциклопедије
Деца марширају за климатску правду (2017).

Климатска правда је термин који се користи за уоквиравање и повезивање глобалног загријавања као етичко и политичко питање, а не као искључиво питање еколошке природе. Ово се постиже повезивањем утицаја климатских промена на животну средину са концептима праведности, еколошке правде и социјалне правде, и испитивањем питања као што су једнакост, људска права, колективна права и историјске одговорности за климатске промјене. Основна претпоставка климатске правде је да они који су најмање одговорни за климатске промјене трпе најтеже посљедице.[1][2][3]

Израз климатска правда такође се користи да означи покрет унутар права везаних на питања климатских промјена.[4] У извештају програма Уједињених нација за животну средину 2017. године идентификовано је 894 текућих правних поступака широм света.[5] Крајем 2018. године почела је низ школских штрајкова поводом климе широм света, инспирисана првобитним протестом Грете Тунберг у Шведској.

Историја термина[уреди | уреди извор]

Већ 2000. године, за време трајања шестог састанка поводом Оквирне Конвенције УН о климатским променама, први Самит о климатској правди одржан је у Хагу. Овај самит је имао за циљ „потврдити да су климатске промјене питање права” и „изградити савезе преко држава и граница” против климатских промјена и подржати одрживи развој.[6]

Након тога, у августу и септембру 2002. године, међународне еколошке групе су се састале у Јоханезбургу на Земаљском самиту.[7] На овом самиту, такође познат као Рио + 10, јер је дошло десет година након 1992. Земаљског самита су усвојени Бали принципи климатске правде.[8]

Године 2004, Дурбан група за климатску правду формирана 2004 године на међународном састанку у Дурбану у Јужној Африци. Овдје су представници невладиних организација разговарали о реалним политикама за рјешавање климатских промјена.[9]

На конференцији у Балију 2007. године, глобална коалиција Климатска правда одмах! је основана, а 2008. године Глобални хуманитарни форум се фокусирао на климатску правду на свом инаугуралном састанку у Женеви.[10]

Мрежа за климатску правду је 2009. формирана током предстојећег самита у Копенхагену.[11] Он је предложио грађанску непослушност и директну акцију током самита, а многи активисти у области климе користили су слоган „промјена система, а не климатске промјене”.[12]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Спорно питање у расправама о климатској правди је степен до ког се капитализам посматра као њен главни узрок. Ово питање често доводи до фундаменталних неслагања између, с једне стране, либералних и конзервативних еколошких група и, с друге стране, левичарских и радикалних организација. Док први често окривљују ексцесе неолиберализма за климатске промјене и заговарају тржишну реформу, ова друга гледају на капитализам са својим експлоатативним особинама као на централно питање.[13][14]

Правна питања везана за питања климатских промјена[уреди | уреди извор]

Протести у Копенхагену за климатску правду (2009).[15]

Десет породица из европских земаља, Кеније и Фиџија је 2018. године поднијело је тужбу против Европске уније због пријетњи њиховим домовима које производе гасови стаклене баште.[16]

Против држава[уреди | уреди извор]

Холандија[уреди | уреди извор]

Холандски адвокат Рогер Кокс предложио је судској интервенцији како би се натерала акцију против климатских промјена.[17][18] У 2013, Фондација Ургенда, са 900 тужилаца, поднела је 2013 године тужбу против холандске владе „због тога што није предузела довољне мјере за смањење емисије гасова стаклене баште који узрокују опасне климатске промјене”.[17] Окружни суд у Хагу је 2015. одлучио је у користи фондације Ургенда.[17][19][20] Описана је као „преседанска пресуда” [19] и као „први свјетски одјел за одговорност према климатским промјенама”.[20]

Према ријечима Џејмса Торнтона, извршног директора клијента Земље, "најупечатљивије, он се у основи заснива на успостављеној науци и древном принципу владине дужности бриге. То образложење је примјењиво у сваком правном систему и сигурно ће га користити судови у другим земљама.[19][21] 2018. године, призивни суд у Хагу потврдио је пресуду којом се преседан поставља, што натера низоземску владу да појача своје напоре за сузбијање емисије гасова стаклене баште у Холандији.[22]

Након пресудне пресуде Холандије 2015. године, групе у другим земљама покушале су исти судски приступ.[23][24][25] На пример, групе су отишле на суд како би заштитиле људе од климатских промена у Белгији,[19] Индији,[26] Новом Зеланду,[27] Норвешкој,[28] Јужној Африци,[27] Швајцарској [29] и Уједињеним нацијама Државе.[23][25][30]

Против корпорација[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, Пријатељи земље, Греенпис заједно са градовима Болдер, Аркејта и Оукланд успели су на суду против Извозно-увозне банке САД и Корпорације за прекоморске инвестиције (јавно предузећа) које су оптужене за финансирање пројеката на фосилна горива штетне за стабилну климу (случај покренут 2002. године и ријешен 2009. године).[31][32][33]

У 2016. години, владин орган на Филипинима (Комисија за људска права) покренуо је званичну истрагу о климатским промјенама против 47 највећих свјетских произвођача угљика.[30][34]

Такође у Сан Францисцу, Оукланду и други обалним општинама у Калифорнији су 2017 тужиле више компанија за фосилна горива за повећање нивоа мора.[25] Године 2018, град Њујорк је објавио своју намеру да пријави пет фирми за фосилна горива (БП, Ексон мобил, Шеврон, Конокофиллипс и Шел) федералном суду због њиховог доприноса климатским промјенама.[35]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Глобални хуманитарни форум (1. октобар 2009) Кофи Аннан покреће кампању за кампању о климатској правди, Глобал Хуманитариан Формум, 1. октобар 2009. године.
  2. ^ Венди Коцх, Студија: Климатске промјене утичу на оне најмање одговорне, УСА Тодаи, 7. март 2011
  3. ^ Африка говори о климатским промјенама Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2018) Овај апел наводи: "У богатим земљама, погоршана климатска криза је забрињавајућа, јер ће утицати на добробит економије., то ће бити питање живота и смрти. "
  4. ^ Видети, на примјер, базу података о закону о климатском праву у Програму климатске правде.
  5. ^ Патрициа Јолли, „Лес Паис-Бас соммес ла ла правда д'интенсифиер леур лутте цонтре ле цхангемент цлиматикуе”, Ле Монде, 9. октобар 2018 (страница посјећена 18. октобра 2018).
  6. ^ ЦорпВатцх: Алтернативни самит отвара се са позивом на правду о климатским промјенама Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2016), 19. новембар 2000
  7. ^ вебсите ворлдсуммит2002. орг (арцхиве)
  8. ^ Бали Принципи климатске правде, ПДФ, 29. август 2002
  9. ^ Дурбан група за климатску правду
  10. ^ Годишњи састанак Глобалног хуманитарног форума 2008
  11. ^ Климатске промјене и правда: На путу за Копенхаген Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2018), Фондација Хеинрицх Болл
  12. ^ 100.000 марша за системску промену не климатске промене у Копенхагену са масовним хапшењем Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2018) Индимедиа, 13. децембар 2009
  13. ^ Space for Movement: Reflections from Bolivia on climate justice, social movements and the state PDF, edited by Building Bridges collective, July 2010, ISBN 978 0 85316 294 0
  14. ^ „Да ли је успешан еколошки преокрет капитализма могућ?”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 27. 04. 2019. 
  15. ^ Bibi van der Zee i David Batti „Скуп у Копенхагену против климатских демонстраната”, Гардијан, 12. децембар 2009. (страница посјећена 17. децембра 2017).
  16. ^ „Families from 8 countries sue EU over climate change”. France 24. AFP. 24. 5. 2018. Приступљено 28. 5. 2018. 
  17. ^ а б в Ургенда климатска ситуација, Ургенда Фондација (страница посјећена 6. новембра 2016).
  18. ^ Рогер Цок, „Вријеме је да судство уђе и отклони климатску катастрофу”, Тхе Гуардиан, 14. новембар 2012. (страница посјећена 6. новембра 2016).
  19. ^ а б в г Куирин Сцхиермеиер, „ Врхунска судска пресуда каже холандској влади да учини више на климатским промјенама”, Натуре, 24. јун 2015. (страница посјећена 5. новембра 2016).
  20. ^ а б Артхур Неслен, „холандска влада наредила је да се смањи емисија угљеника у значајној пресуди”, Тхе Гуардиан, 24. јун 2015. (страница посјећена 5. новембра 2016).
  21. ^ То је такође подржано Ословим принципима о глобалним обавезама о климатским промјенама Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2017). Видите Јулију Повлес и Тесса Кхан, „Климатске промјене: напокон продор у наш катастрофални политички застој?”, Тхе Гуардиан, 30. март 2015. (страница посјећена 6. новембра 2016).
  22. ^ Schiermeier, Quirin (10. 10. 2018). „Dutch court rules that government must help stop climate change”. Nature (на језику: енглески). doi:10.1038/d41586-018-07007-7. 
  23. ^ а б „Климатски покрет правде широм свијета” Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2016), Греенпеаце, 19. август 2015. (страница посјећена 6. новембра 2016).
  24. ^ Џонатан Вотс, „Требало би да будемо у офанзиви” - Јамес Хансен позива на талас тужбе због климатских промена ", Гуардиан, 17. новембар 2017. (страница посјећена 17. новембра 2017).
  25. ^ а б в Центар за јавни интегритет, „Место крајњег уточишта: климатске тужбе које угрожавају будућност велике нафте”, Тхе Гуардиан, 17. децембар 2017. (страница посјећена 17. децембра 2017).
  26. ^ Ројтерс, „Деветогодишњак тужи индијску владу због неактивности климатских промјена”, Тхе Гуардиан, 7. април 2017. (страница посјећена 9. априла 2017).
  27. ^ а б Тесса Кхан, „Како се све више воде битке о климатским промјенама, и побиједиле на суду”, Тхе Гуардиан, 8. март 2017. (страница посјећена 9. ожујка 2017).
  28. ^ Тоне Суттеруд и Елисабетх Улвен, „Норвешка је тужила планове за истраживање нафте у Арктику”, Тхе Гуардиан, 14. новембар 2017. (страница посјећена 17. новембра 2017).
  29. ^ Аинеес поур ла протецтион ду цлимат, 2016 (страница посјећена 5. новембра 2016).
  30. ^ а б Јохн Видал, „Највећи светски произвођачи угљеника суочени су са значајним случајем људских права”, Тхе Гуардиан, 27. јул 2016. (страница посјећена 6. новембра 2016).
  31. ^ Доуглас Старр, „Рачуновођа за угљик. Рицхард Хееде у великој мјери преузима одговорност за климатске промјене на само 90 компанија. Други кажу да је то пандур”, Сциенце, књига 353, број 6302, 26. коловоза 2016, странице 858-861.
  32. ^ Судски спорови везани за климатске промјене Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2018), ИПЦЦ Четврти извјештај о процјени: Климатске промјене 2007, Међувладин панел о климатским промјенама (страница посјећена 30. новембра 2016).
  33. ^ Налог којим се одбија захтјев оптужених за сажетак пресуде, у случају пријатеља Земље, Греенпеаце, Инц. и града Боулдер Цолорадо против Петера Ватсона (Оверсеас Привате Инвестмент Цорпоратион) и Пхиллип Леррилл (Екпорт-Импорт Банка Сједињених Држава), Бр. Ц 02-4106 ЈСВ Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2016), Окружни суд Сједињених Држава за Сјеверни округ Калифорније, 2005 (страница посјећена 30. новембра 2016).
  34. ^ Петиција Захтјев за истраживање одговорности угљичних мајора за кршења људских права или пријетње кршењем због утицаја климатских промјена Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2017), Комисија за људска права Филипина, 2016 (страница посјећена 30. новембра 2016).
  35. ^ Оливер Милман, „Њујорк планира да издвоји 5 милијарди долара од фосилних горива и тужби за нафтне компаније”, Тхе Гуардиан, 10. јануар 2018. (страница посјећена 12. јануара 2018. године).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Климатска_правда&oldid=26900653”