Клима Азербејџана

С Википедије, слободне енциклопедије
Азербејџанска карта Кепенове класификације климата.
Средње годишње падавине у Азербејџану (mm).

Клима Азербејџана је веома разнолика. Девет од једанаест постојећих климатских зона присутно је у Азербејџану.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Азербејџан се налази на северном крају суптропског појаса, у југоисточном делу Кавказа и северозападном делу иранске висоравни. Географски положај и пејзаж, близина Каспијског језера, ефекат сунчевог зрачења, ваздушне масе различитог порекла итд. доприносе његовој климатолошкој разноликости.[2]

Пејзаж[уреди | уреди извор]

Као претежно планинска земља, Азербејџан је окружен Великим Кавказом, Малим Кавказом, Талишким и северноиранским планинама. Курско-араксинска низија, између Великог и Малог Кавказа, протеже се до Каспијског језера у источном делу земље. Велики Кавказ, смештен на северу земље и протежући се од северозапада до југоистока, штити земљу од директних утицаја северних хладних ваздушних маса. То доводи до стварања суптропске климе на већини подножја и равница земље. Остали планински ланци који окружују земљу такође утичу на циркулацију ваздуха. Комплексност пејзажа узрокује неравномерно формирање климатских зона и ствара вертикалне климатске зоне.[3]

Сунчево зрачење[уреди | уреди извор]

Заласци сунца у Азербејџану су често врло живописна.

Азербејџанске равнице и подножја имају високе стопе сунчеве радијације. Сунце сија годишње од 2200 до 2400 сати на курско-араксинским низијама, полуострву Апшерон и осталим равницама и подножју, и 2600 до 2800 сати на равницама око реке Аракс у региону Нахчиван. Због повећане облачности у планинским регионима, та подручја примају само 1900 до 2200 сати директне сунчеве светлости.[3]

Сунце сија 2200 до 2500 сати годишње на надморским висинама преко 3000 метара. Укупно годишње зрачење износи 128—132 kcal/cm2. Према планинама опада на 120—124 kcal/cm2, на надморској висини од 500 до 600 метара изнад нивоа мора, а затим се постепено повећава и достиже 140—150 kcal/cm2 на надморским висинама изнад 3000 метара на Великом и Малом Кавказу.[3]

Укупна количина сунчевог зрачења која утиче на равнице Араза у Нахчивану износи kcal/cm2. На планинама се повећава, достижући 152—160 kcal/cm2. Сунчево зрачење на равницама и подножју земље износи 40—50 kcal/cm2, у Ленкорану, 50—60 kcal/cm2, на планинама, 15—25 kcal/cm2.[3]

Кружење ваздушних маса[уреди | уреди извор]

На формирање климе у Азербејџану утичу различите ваздушне масе. Хладне ваздушне масе, као што су Кара и скандинавски арктички антициклони, умерени сибирски антициклони и поморски Азори, максимално утичу на климу. Исто тако, тропске вруће ваздушне масе (суптропски антициклон и јужни циклони), као и средњоазијске антициклоне и локални временски услови, имају утицај. Ове ваздушне масе улазе у земљу на различите начине захваљујући разноликој географији. Дакле, иако не спречавају вруће масе да уђу у Азербејџан са југа, хладне континенталне и поморске ваздушне масе узрокују промене својстава тих врућих ваздушних маса и утичу на динамику атмосфере.[3]

Главни аспекти[уреди | уреди извор]

Неки од главних утицаја на азербејџанску климу су температура, падавине, влажност, брзина испаравања и облачност.

Температура[уреди | уреди извор]

Средња годишња температура у Азербејџану (°C).

Температурни режим и његова дистрибуција по Азербејџану су редовни и зависе од карактеристика ваздушних маса које улазе у земљу, регионалног пејзажа и близине Каспијског језера које узрокује пад температура у морским областима (20 километара од мора) лети и пораст зими. Истовремено, море ублажава утицај врућих и сувих ваздушних маса које долазе из Средње Азије. Просечна годишња температура је 14—15°C у Курско-араксинској низији, приобалним регионима јужно до полуострва Апшерон и у Ленкоранској низији. Температура опада са близином планина, у просеку 4—5°C на надморској висини од 2000 метара и 1—2°C на 3000 метара.

Минимална (–33°C) и максимална температура (46°C) забележени су у Џулфинском и Ордубадском рејону.[1]

Падавине[уреди | уреди извор]

Максималне годишње падавине су забележене у Ланкарану (1600 до 1800 mm) и минималне на Апшеронском полуострву (200 до 350 mm).[1]

Климатски типови[уреди | уреди извор]

Узимајући у обзир дистрибуцију и карактеристике времена, температуре, влажности и падавина, девет од једанаест климатских образаца у Кепеновој класификацији климата може се наћи у Азербејџану. Многи од ових образаца подељени су у подтипове:[2]

  • Степска и сува степска клима покривају централну низију на Куру до 400 метара, каспијска зона од краја реке Самур до залива Гизилагај, равнице Нахчиван дуж реке Араз и долине Талиских планина испод 1000 метара. Годишње падавине чине 15 до 50 процената могућег испаравања. Зиме су обично хладне, а лета могу бити веома врућа, понекад и преко 40°C.[2]
  • Полупустињска и сува степска клима са хладном зимом и сувом врућом климом.
  • Умерена клима са благим, сувим зимама покрива јужна брда (испод 1000 метара) Великог Кавказа, долину Ганих-Еиричај између 200 и 500 метара, а северно и источно брдо Малог Кавказа између 400 и 1500 метара. Годишње падавине чине 50 до 100 процената могућег испаравања у овој климатској зони.[2]
  • Умерено топла клима са сувим летима покрива регион Ланкаран-Астара. Годишње падавине чине 100 до 150 процената или више од могућег испаравања. Зиме су прохладне, лета врела и сува, а јесени кишовите. Период од маја до августа је обично сув, захтева вештачко наводњавање.[2]
  • Хладне, суве зиме покривају југоисточна брда Великог Кавказа између 1000 и 2700 метара, а планински региони Малог Кавказа између 1400 и 2700 метара. Годишње падавине чине 75 до 100 процената могућег испаравања. Лета су прохладна, а зиме благе.[2]
  • Хладна клима са прохладним, сувим летима покрива средње и високе планине Нахчивана између 1000 и 3000 метара. Годишње падавине чине 50 до 100 процената могућег испаравања. Лета су прохладна, а зиме довољно хладне за снег.[2]
  • Умерена клима са једнаком расподелом падавина покрива планинске шуме на југу између 600 и 1500 метара, а североисточна брда Великог Кавказа између 200 и 500 метара. Годишње падавине чине 75 до 100 процената могућег испаравања на јужним брдима, а 50 до 100 процената на североисточним брдима. Зиме су прохладне, лета топла.[2]
  • Хладна клима са обилним падавинама током целе године јавља се на јужним брдима Великог Кавказа између 1500 и 2700 метара, који укључују шумске, субалпске и алпске зоне. Годишње падавине чине више од 150 до 200 процената могућег испаравања. Зиме су хладне, лета прохладна.[2]
  • Алпска тундра покрива подручја Великог и Малог Кавказа изнад 2700 метара, а Нахчиван изнад 3200 метара. Годишње падавине чине више од 100 до 200 процената могућег испаравања. Зиме и лета су хладна. Снег се местимично топи тек следеће зиме.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Climate”. Water Resources of the Azerbaijan Republic. Institute of Hydrometeorology, Ministry of Ecology and Natural Resources. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2007. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и „Azerbaijans.com — Physical Geography – Climate”. .
  3. ^ а б в г д „Climate”. Архивирано из оригинала на датум 2014-07-18.  State Land and Cartography Committee.