Клисура Ждрело у селу Стогазовац
Клисура Ждрело налази се на излазу из Стогазовца, из правца Књажевца, 50 метара од последњих кућа.[1] Усекла ју је Стогазовачка река, која се пре уласка у Стогазовац назива „Зубетиначка река”. Клисуру Ждрело многи називају „Књажевачки Метеори” јер њене стене конфигурацијски подсећају на популарне грчке „Метеоре”.[2]
Клисура Ждрело спада у флувио-денудационе облике рељефа. Њена дужина износи око 300 m. Усечена је у глиновите кречњаке и глинце из периода доње креде. Са њене десне стране налази се брдо Кулиња (540 m), а са леве стране брдо Рудина (460 m). У клисури, непосредно уз реку издижу се кречњачке стене специфичних облика до висине од 70 - 80 m. Највише литице су Лисичији и Здравачки камен на десној страни клисуре. Лисичији камен назива се још „Момин камен” или „Девојачки камен”. Са врха овог камена пружа се предиван поглед на клисуру и село. Он се налази у средишњем делу клисуре. Здравачки камен издиже се на самом улазу у клисуру. Ширина клисуре у најужем делу, на самом дну, износи 2 - 3 m. Ово је био једини пролаз пре просецања пута кроз клисуру.
На дну клисуре, у кориту реке, налази се извор „свете воде” кога мештани називају „Божја трпезица”. Сматра се да извор никада није пресушио и да има лековито дејство за очне болести. Поред њега пронађен је римски жртвеник. Дно извора карактеристично је по великом броју обрушених блокова стена, преко којих река протиче у виду слапова. Ови блокови допринели су стварању великих вирова међу којима су познати Сињи вир, Телчи вир и најнизводнији Петковски вир. Телчи вир добио је име током XIX века када су због велике суше становници околних села појили стоку у њему. Узводно од Телчег вира налази се рупа у стени испуњена речном водом која се назива „бунар” и удубљење у виду каде у каменом блоку кроз које протиче река у виду слапа и спушта се у вир.[3]
Зубетиначка река протиче северозападно од сеоског насеља Зубетинац, а настаје спајањем потока на падинама Слемена. Највећа притока је Гладна река коју прима са десне стране. Гладна река је настала спајањем неких мањих река које се сливају са Крстаца.[4]
Посебно место, међу антропогеним вредностима клисуре, има црквица Видовдан. Њу је према предању саградио кнез Лазар, а због ње мештани Стогазовца већ вековима славе Видовдан.[5]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Црквица Видовдан. -
-
Филм о Клисури Ждрело[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Царевић, Ивана (2015). Знаменити објекти геонаслеђа општине Књажевац у функцији развоја геотуризма. Књажевац: Народна библиотека "Његош" ; Београд : Српско географско друштво. ISBN 218918668.
- ^ „KNJAŽEVAČKI METEORI: Raj za planinare u Stogazovcu”. tvi.
- ^ Сибиновић, Микица; Петковић, Милан. „КЛИСУРА ЖДРЕЛО У СЕЛУ СТОГАЗОВАЦ” (PDF).
- ^ Ристић, Бојан (2016). Заглавак, у успоменама. Народна библиотека "Његош". ISBN 222769932.
- ^ „Klisura Ždrelo”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2021. г. Приступљено 08. 09. 2021.
